Dok se u svetu neskriveno preti upotrebom nuklearnog oružja i u trenutku dok se svet nalazi na ivici nuklearnog rata, kada se vratimo 31 godinu u nazad činilo se kao da je nuklearna pretnja daleka prošlost.

Samo nešto više od mesec dana od propalog puča u Moskvi i pokušaj rušenja Genseka Mihaila Gorbačova, tadašnji predsednik SAD Džodrdž Buš Stariji doneo je odluku da se okonča "neprekidna zemaljska uzbuna" koja je postojala od 1957. godine.

Po prvi put tog 27. septembra 1991 pored piste više nije bilo parkiranih strateških bombardera po prvi put od 1. oktobra 1957, koji su bili naoružani nukelarnim projektilima i posade koje su boravile u letelicama i smenski dežurale i bile spremne za poletanje po naredbi.

Istog dana po naredbi predsednika Džordža Buša Starijeg jednostrano je povučeno hiljade primeraka nukelarnog naoružanja - arsenal od 1.000 nuklearnih bojevih glava. Ovo je bilo najveće smanjenje nuklearnog naoružanja. Svo taktičko naoružanje američke vojske u Evropi je uklonjeno, polovina mornaričkog je uništena, a ostatak uklonjen i stavljen u skladište, 450 projektila Minuteman II proglašeno je van pripravnosti (nije spremno za lansiranje)

Strateška vazduhoplovna komanda poznata pod skraćenicom SAC sa zadatkom da izgradi jednu organizaciju sposobnu za izvođenje ofanzivnih operacija u bilo kom delu sveta formirana je 1946. Na svom početku SAC je raspolagao sa 37.000 ljudi i 950 borbenih aviona. Procvat komande usledio je kada je komandovanje SAC preuzeo general Kertis Le Mej zastupajući stav o odučujućoj ulozi ratnog vazduhoplovstva u nuklearnom ratu. Ubrzo u operativnu upotrebu uvedeni su strateški bombarderi B-52 sa čime je SAC dobila mogućnost da dejstvuje sa bilo koje tačke sveta. Pred kraj 1950 -tih SAD su imale 500 strateških bombardera B-52.

Kurir.rs/A.Mlakar