OTKRIVENA 4. RUPA NA SEVERNOM TOKU? Evropski obaveštajci tvrde da su videli ruske brodove kod mesta curenja gasa

Evropski bezbednosni zvaničnici primetili su u ponedeljak i utorak brodove ruske mornarice u blizini mesta curenja gasa na cevovodima Severnog toka, prenosi CNN. Kako se nagađa proteklih dana, curenje gasa verovatno je izazvano podvodnim eksplozijama.

Tri američka zvaničnika izjavila su kako Sjedinjene Države ni nekoliko dana nakon tri odvojena i istovremena curenja gasa u dva gasovoda još nemaju temeljno objašnjenje za ono šta se dogodilo.

Ruski brodovi rutinski deluju u tom području, istakao je jedan danski vojni zvaničnik naglasivši da prisustvo ratnih brodova ne znači nužno da je Rusija izazvala štetu. "Viđamo ih svake nedelje. Ruske aktivnosti u Baltičkom moru pojačale su se poslednjih godina. Često testiraju našu budnost – i na moru i u vazduhu", rekao je.

Pronađena i četvrta rupa

Međutim, nove informacije bacaju dodatne sumnje na Rusiju za koju se smatra da je jedini akter u regionu koji ima sposobnost i motivaciju namerno da ošteti gasovode.

I Danska i Švedska sprovode istragu, ali inspekcija mesta samog curenja tek treba da se obavi. Jedan evropski zvaničnik rekao je da je u toku procena danske vlade te da bi do početka prave istrage moglo proći i do dve nedelje jer pritisak u cevima otežava pristup mestu curenja.

Danska, koja je preuzela dominantnu ulogu u istrazi, odredila je zonu isključenja od pet nautičkih milja i zonu zabrane leta od jednog kilometra.

U četvrtak ujutru objavljena je informacija da su švedske vlasti pronašle i četvrtu rupu iz koje curi gas. Portparolka obalske straže je za švedski list Svenska Dagbladet rekla da je rupa u gasovodu pronađena ranije ove sedmice.

"Dve od četiri rupe se nalaze u švedskoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni, dok su druge dve u danskoj zoni", rekla je portparolka Dženi Larson.

Teza o "sabotaži" kao razlogu curenja gasa sve se više nameće, navodi Jutarnji list. Hipoteza o slučajnim kvarovima koji su se dogodili u sredu je, kako se čini, odbačena. Međutim, nepoznanica kojom se metodom navodni počinitelj poslužio, odnosno ko je počinitelj, podstiče razne spekulacije.

Nadzirana zona

Curenja gasa registrovana su na tri mesta od ponedjeljka u Baltičkom moru, u vodama danskog ostrva Bornholm između juga Švedske i Poljske. Ta zona je decenijama strogo nadzirana.

Nekadašnji Sovjetski Savez znao je da razmešta svoje podmornice koje su bile posebno modifikovane za izvođenje diverzija na morskom dnu, objavio je nezavisni pomorski analitičar H.I. Saton na Tviteru, ali su te podmornice van aktivne službe. Od 2004. baltičke zemlje su u NATO-u, ali su se curenja dogodila u međunarodnim teritorijalnim vodama u kojima svako može da plovi.

"Danas, ruska mornarica poseduje najveću flotu špijunskih podmornica na svetu. Baza im je na Arktiku. One bi bile sposobne da oštete gasovod u Baltiku", naveo je Saton ali je dodao da je ta hipoteza "malo verovatna".

Složena sabotaža

Za takvu je operaciju potrebno intervenisati na dubini od 70 metara. "To je teško. Oštetiti dva gasovoda ispod vode je obiman posao, dakle moguće je da iza toga stoji država", rekao je Lajon Hirt, profesor na Herti školi u Berlinu i prećutno odbacio hipotezu da je reč o terorističkom činu.

Kompetentna vojska zna kako to da uradi. Zona je "savršeno zgodna za džepne podmornice", smatra jedan visoki francuski vojni stručnjak i objašnjava da su to mogli da izvedu ronioci uvežbani za postavljanje eksploziva, ili su se koristili podmorničkim dronom.

"Dron kreće sa podmornice koja može da bude udaljena više nautičkih milja od mete. Odlaže svoju dron-minu koja se brzinom od desetak čvorova kreće do dna. Meta je nepokretna i zato to nije komplikirano", objasnio je ekspert Frans presu.

Sa druge strane, hipoteza o torpedu koji je koristan za mete u kretanju, nije verovatna, smatra stručnjak.

Eksplozija je bila "snage nekoliko stotina kilograma TNT". Norveški seizmografski institut NORSAR, specijalizovan za potrese i nuklearne eksplozije, procenio je da je snaga druge detonacije iznosila 700 kg.

Niko nije preuzeo odgovornost

Vlade sumnjiče Moskvu, a Moskva poručuje da su "sve hipoteze moguće" i podseća da je gas koji curi iz gasovoda u vlasništvu Rusije.

"Baltičko more je zatvoreno i dosta plitko i svaki pokret uočavaju i prate države koje na njega izlaze i njihovi brodovi", kaže Džulijan Pavlak sa Univerziteta Helmut Šmit iz Hamburga. "Podmornice su sposobne tamo tajno da rasporede borbene ronioce" i druga daljinski navođena podmornička vozila, rekao je on i dodao da ništa nije nemoguće za vojsku dobro obučenu za tajne operacije.

"To se naziva specijalna pomorska operacija. Nije jednostavna ali je izvodljiva", rekao je neimenovani francuski stručnjak i dodao da to treba da bude "dobro koordinisano i dobro pripremljeno".

Trebaće vremena da se otkrije istina i neki stručnjaci napominju da curenje gasa ide na ruku mnogim akterima.

Ko je saboter?

"Treba tek da se otkrije ko stoji iza operacije", naveo je drugi neimenovani vojni izvor za Ekonomik tajms i dodao da "ima zemalja kojima je u interesu da taj gasaovod više nikada ne profunkcioniše".

Osim toga, protivnici gasovoda Severni tok 2 umnožavali su se poslednjih godina, na čelu sa Sjedinjenim Državama. Tako je 7. februara, ni tri nedelje pre početka rata, američki predsednik Džo Bajden spominjao mogućnosti da se "okonča" taj gasovod.

A na pitanje kojom metodom SAD mogu da se posluže da okončaju infrastrukturu koja je pod nadzorom nemačkog saveznika, Bajden je odgovorio: "Ako Rusija napadne... verujte mi kada vam kažem da ćemo zatvoriti" gasovod.

U utorak su pak Poljska, Norveška i Danska svečano pustile u rad strateški važan gasovod koji omogućuje Poljacima i Evropljana da budu nezavisniji od ruskog gasa.

"Završava se razdoblje ruske gasne dominacije", poručio je na inauguraciji poljski premijer Mateuš Morvijecki.

Hirt ipak smatra da je "teško zamisliti da članica NATO-a to radi, čak i one koje najviše kritikuju ruske gasne projekte".

Za sada, analitičari se slažu da je curenje povezano s ratom u Ukrajini.Takođe je izvesno da oštećeni cevovodi dodatno pritiskaju evropsku ekonomiju.

"To je moćan podsetnik koliko je ranjiva naša energetska infrastruktura", rekao je Hirt koji je skloniji ideji da iza sabotaže stoje Rusi. "Ako je to istina, onda je to dosta zabrinjavajuće. U najmanju ruku time Rusija (...) šalje najjasniji mogući signal da u skoroj budućnosti neće isporučivati gas".

Kurir.rs/CNN/Ekonomik tajms/BBC