Pobednica izbora u Italiji Đorđa Meloni na prvi pogled možda ima mnogo toga zajedničkog sa jako konzervativnim vladama u Poljskoj i Mađarskoj, ali stručnjaci smatraju da bi u realnoj politici bilo kakav krajnje desni savez mogao brzo da pokaže svoja ograničenja.

Reakcije na jako dobar rezultat stranke Italijanska braća Đorđe Meloni bile su suzdržane u, npr, Parizu ili Berlinu, ali su iz Varšave i Budimšešte stigle srdačne čestitke.

"Nikada pre nam nisu toliko trebali prijatelji koji dele viziju i zajednički pristup Evropi”, poručeno je iz Mađarske, dok je Poljska pozdravila "veliku pobedu” Đorđe Meloni.

"Mađarska i Poljska su i više nego zadovoljne tim izborima, kao prvo jer zbog njih popušta pritisak na njihove zemlje u EU, a kao drugo zato što utiru put zajedničkom frontu", kaže Jordan Božilov, direktor bugarskog Sofijskog bezbednosnog foruma.

Izbori u Italiji održani su ubrzo nakon švedskih na kojima je takođe pobedila krajnja desnica.

Ali sa krajnjom desnicom na vlasti u jednoj od najvećih članica Evropske unije i jednoj od njenih osnivača, Mađarska i Poljska mogle bi biti daleko manje izolovane u svojim bitkama sa Briselom oko vladavine prava. Štaviše, Rim, Budimpešta i Varšava sada će biti usklađeni u socijalnim pitanjima, odnosno u svom protivljenju islamu, abortusu i pravima LGBT osoba.

"Zajedno ćemo poraziti cinične i razmažene eurokrate koji uništavaju Evropsku uniju, krše ugovore, uništavaju našu civilizaciju i promovišu LGBT agendu!”, poručio je zamenik poljskog ministra poljoprivrede Januš Kovalski.

Đorđa Meloni takođe deli viziju svojih potencijalnih saveznika o hršćanskoj, beloj Evropi suverenih nacija.

"Mađarska i Poljska zemlje su koje žele da promene EU iznutra i to ne kriju. Do sada im to nije polazilo za rukom, ali definitivno će biti pokušaja da se uspostavi osovina Rim-Budimpešta-Varšava”, rekla je Tara Varma, direktorka kancelarije Evropskog veća za spoljne odnose.

Međutim, zahtevi takvih stranaka za potpunim izlaskom iz EU proteklih godina su se ublažili jer se svi sećaju Bregzita, dodala je ona-

Umesto toga, ta osovina bi mogla da postane "remetilački faktor” u Briselu. "Jedan korak napred, dva nazad, mogli bi sprečavati napredovanje EU-a koristeći istovremeno i dalje zajedničke fondove”, rekla je Varma.

Podele oko Rusije

Front zasnovan zajedničkim vrednostima mogao bi ipak da se sruši na pitanju rata u Ukrajini i odnosa EU sa Rusijom.

Dok je Meloni do sada pratila Varšavu u izjavama podrške Ukrajini i evropskim sankcijama Rusiji, mađarski lider Viktor Orban, blizak ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, tome se protivi.

"Meloni će u nekom trenutku morati da bira između Poljske i Mađarske”, prognozirala je Varma.

Ne očekuje se da će čelnica Italijanske braće prilagođavati svoje stavove stavovima svojih koalicionih partnera, Silvija Berluskonija i Matea Salvinija, koji su naklonjeniji Moskvi.

"Meloni podržava sankcije protiv Rusije i Italijanska braća su bliža poljskoj vladajućoj stranci Pravu i pravdi (PiS) nego mađarskom Fidesu”, rekao je mađarski analitičar Patrik Sičerle.

Meloni "šalje ispravne poruke u vezi Ukrajine”, dodao je Martin Kuenc iz Maršalovog fonda za Nemačku, ističući da je Italija pouzdan američki oslonac u NATO.

Kada je izaberu za premijerku, ona "ima dobre razloge da održava dobre odnose sa Briselom, a ne da se upušta u oštru bitku”, rekao je Paolo Modunjo, profesor italijanske civilizacije na pariskojm Univerzitetun Sciences Po.

"Meloni je veoma svesna problema italijanskih građana, njihovog straha od inflacije i ekonomske situacije. Ona hitno mora da rešava tu krizu, a ne da preuzima ideološke rizike”, dodao je.

Analitičari sugerišu da će izbor ministara nove vlade, posebno kad je reč o finansijama i spoljnim poslovima, biti jasan znak kako Meloni planira da se pozicionira u Evropi.

Kurir.rs/Jutarnji list