KAKO ĆE SVET IZGLEDATI ZA 10 GODINA? Hoće li zaratiti SAD i Kina? Ekspert: Bogate zemlje će izazvati KATASTROFU u ostatku sveta!

Ne treba da brinete da će Kina i SAD zaratiti, brinite zbog dužničke krize zemalja u razvoju, poručio je Ijan Bremer, stručnjak za geopolitička kretanja u svetu.

Kako napredujemo sve dublje u naš krizom pogođen 21. vek, sukob između istoka i zapada stiže na naslovne strane medija. Ali pažljiviji pogled otkriva da će tenzije između Zapada i globalnog Juga, koji uglavnom obuhvataju regione u Aziji, Africi, Latinskoj Americi i Pacifiku, predstavljati najvažnije pretnje i izazove u narednoj deceniji.

Veruje se da će sledeći sukob supersila suprotstaviti Ameriku protiv Kine. Ali globalnog hladnog rata između dve zemlje nema i neće ga ni biti. To je zato što njihova međuzavisnost 21. veka neće biti poništena pretnjama 20. veka. Istina je da nema dovoljno poverenja između Vašingtona i Pekinga. Ali u američkoj vladi ostaje konsenzus da je zemlji još uvek potrebna Kina da bi uspela. Najbliži saveznici Amerike u Evropi, Aziji i Americi apsolutno ne žele da budu deo sukoba velikih sila. Trgovina sa Kinom je previše važna za njihovu budućnost.

Opasno destabilizovana Kina dovela bi do obostranog ekonomskoh uništenja. Kina ostaje najveći američki trgovinski partner robom, njen najveći uvoznik robe i treće najveće izvozno tržište. Amerika ostaje i najveći kineski trgovinski partner i njeno najveće izvozno tržište. I Si Đinping zna da monopol Komunističke partije na domaću političku moć zavisi od nastavka ispunjavanja očekivanja kineskog naroda. Da bi životni standard nastavio da raste, Peking treba da održi snažne komercijalne odnose sa EU, Amerikom i Japanom, koji zajedno kupuju skoro 40 odsto kineskog izvoza.

Previranja

Nastavak međuzavisnosti ostavlja istok i zapad u istom čamcu ka zajedničkom odredištu. Nažalost, mnoge siromašne zemlje na globalnom Jugu su one najranjivije na svetska politička i ekonomska previranja. Među njima je i Indija, za koju projekcije govore da će do sledeće godine biti najnaseljenija zemlja na svetu. Takve zemlje su prepuštene same sebi i mogu postati izvor miliona migranata i izbeglica tokom naredne decenije. To će zauzvrat pogoršati globalna previranja.

Poremećeni lanci snabdevanja, rastuće kamatne stope i podivljala inflacija, u kombinaciji sa slabim ekonomskim rastom i manjkom novca stvaraju uslove za dužničku krizu u zemljama u razvoju ove decenije. To je uprkos činjenici da su poslednjih decenija prekogranični tokovi ideja, informacija, ljudi, novca, dobara i usluga naglo smanjili jaz između bogatih i siromašnih zemalja i stvorili prvu globalnu srednju klasu (definisanu kao one sa prihodima pet do deset puta većim od globalne linije siromaštva Svetske banke).

Pandemija snosi deo krivice. Ona je gurnula već zadužene siromašne zemlje na opasnu teritoriju. Svetska banka je upozorila da je 58 odsto najsiromašnijih zemalja sveta "u dugovima ili u velikom riziku od toga“. Sledeće će biti zemlje sa srednjim prihodima.

Rat u Ukrajini i licimerje Zapada

Rat u Ukrajini doprineo je nestabilnosti cena i nestašici hrane i goriva. S obzirom na veliku verovatnoću da će nestabilna pat pozicija u Ukrajini godinama podsticati neizvesnost, taj problem će povećati jaz između zapada i juga tokom većeg dela sledeće decenije. Amerika i Evropa insistiraju da su ekonomski pritisci koje je rat dodao na siromašne zemlje rezultat gole kolonijalne agresije Rusije. Zemlje na Jugu vide licemerje Zapada. Oni veruju da je gnev Amerike i Evrope rezervisan za zločine počinjene nad belim ljudima i za nevolju belih izbeglica. Za ostale? Ne baš.

Klimatske promene i posledice

Siromašne zemlje su takođe manje spremne da ograniče štetu koju nanose sve nestalniji vremenski obrasci od bogatih. Ovo je posebno tačno u Africi i na Bliskom istoku, gde će visoke temperature češće testirati granice ljudske izdržljivosti, i u Centralnoj Americi, regionu koji je već opterećen siromaštvom i kriminalom.

Bogatije zemlje će odgovoriti na ove krize u narednim godinama koracima koji su osmišljeni uglavnom da ih zaštite, što je pristup koliko je predvidljiv, toliko i kratkovid. Visoka inflacija i strah od recesije u Americi i Evropi smanjiće već ograničene političke apetite za skupim ulaganjima u upravljanje vanrednim situacijama i restrukturiranje duga u drugim regionima. Zabrinutost zbog stalnih pretnji iz Rusije dodatno će odvratiti zapadne lidere od postojećih sukoba i kriza u Avganistanu, Jemenu i drugde. Planovi za ograničavanje klimatskih šteta će se fokusirati na katastrofe i dislocirane ljude kod kuće. Institucije predvođene Zapadom, kao što je MMF, moraće da donesu teške odluke o tome gde da ulože resurse koji postaju sve oskudniji zbog sve većeg broja lokalnih vanrednih situacija.

Kao odgovor, siromašne zemlje će ili naći načina da deluju kao blok unutar međunarodnih institucija kako bi zahtevale veću pomoć za sebe, ili će pokvariti konsenzus, stvarajući uslove za veću ekonomsku i političku nestabilnost unutar svojih granica, više nasilja i više prisilnih migracija.

Indija kao lider globalnog Juga

U ovom nestabilnom okruženju, Indija će se pojaviti kao lider globalnog Juga. Trenutno je u savezu sa američkim naporima da obuzda rastući uticaj Kine, ali postoji previše komercijalnih mogućnosti koje treba imati od Kine i Rusije da bismo ih ignorisali. A kada je reč o trgovini, tehnologiji i klimatskim promenama, iskustva Indije snažno padaju uporedo sa svetom u razvoju. Kako će vlada Narendre Modija odgovoriti u narednim godinama na sve teže ekonomske izazove sa kojima će se njegova zemlja suočiti? Sadašnje usklađivanje Indije sa Amerikom je verovatno na vrhuncu.

Da bi odgovorile na sve ove izazove u narednoj deceniji, zemlje Zapada moraju što je više moguće uskladiti svoje planove. Bogate zemlje moraju izdašno ulagati u globalnu stabilnost, bilo kroz otplatu dugova, transfer tehnologije ili kroz programe za klimatsku adaptaciju. Da li postoji neka vrsta saradnje sa Kinom kada su u pitanju potrebe globalnog juga? Za sada se čini da je to san. Ali kao najveći svetski kreditor, Kina je zemlja koja još više može da izgubi od haosa na tržištima u razvoju nego Amerika ili njeni saveznici. Na kraju krajeva, konstruktivnije angažovanje istok-zapad može biti jedini način da se globalni jug ne istopi.

Kurir.rs