ESKALACIJA RATA U UKRAJINI! Da li će Rusija upotrebiti nuklearno oružje? Analitičar: Čak i kockar poput Putina zna da je to rizik

Robert Keli, profesor međunarodnih odnosa na Odseku za političke nauke na Nacionalnom univerzitetu Pusan, analizirao je situaciju u Ukrajini posle referenduma o pripajanju Rusiji u četiri ukrajinske oblasti i upozorenja ruskog predsednika Vladimira Putina da će Rusija braniti svoju teritoriju (uključujući i Donbas, Zaporožje i Herson) svim raspoloživim sredstvima, uključujući nuklearno oružje.

Putin se uspaničio, proglasivši masovnu mobilizaciju ruskih rezervista. Ali postoji široko rasprostranjeno uverenje u zajednici analitičara da ove snage neće dobiti rat, već ga samo razvući.

Rusija nema logističke kapacitete da pravilno rasporedi, obuči ili opremi ove nove snage. Već se pojavljuju izveštaji o rezervistima koji su poslati u Ukrajinu bez obuke.

Sama veličina ruske mobilisane vojske može da uspori Ukrajinu, ali je malo verovatno da će promeniti dugoročni ishod – rusko iscrpljivanje i povlačenje, smatra Keli.

Ovaj problem – kako uskoro dobiti rat – poznat je i u Kremlju. Otuda Putin iskosa preti od marta, kada je prvobitni blickrig propao, da će upotrebiti nuklearno oružje.

Ova pretnja, upućena da bi naterala Ukrajince da pregovaraju a Zapad da obustavi pomoć Ukrajini, nije uspela jer postoji veliki skepticizam da bi Putin zaista upotrebio nuklearno oružje u manjem sukobu.

Preveliki rizik

Putin, kao i svi ostali, nema pojma šta će se dogoditi dan nakon nuklearnog udara. Nuklearno oružje je zaista moćno, ali odgovor sveta na njegovu upotrebu bio bi nepredvidiv. Dakle, Putin bi preuzeo ogroman rizik, smatra Keli.

NATO bi mogao otvoreno da se uključi u rat, brzo slamajući ruske konvencionalne snage. Kina i Indija bi se gotovo sigurno distancirali od Putina, diplomatski i ekonomski izolujući Rusiju.

Ruski simpatizeri na Zapadu bili bi odmah diskreditovani, a odnosi Rusije u zemljama u razvoju verovatno bi se pogoršali. Mnoge nesvrstane zemlje nisu podržale sankcije sankcije Zapada Rusiji i nastojale su da ostanu neutralne. Ovo bi bilo mnogo teže dan nakon ruskog nuklearnog udara.

Sve dok Putin ne ode na vlasti, Rusi bi bili nepoželjni u celom svetu a ruska ekonomija u rasulu.

Šta ako Putin ne blefira?

Ali šta ako Putin ne blefira, pita se analitičar

Rusija je poslednjih dana pojačala nuklearnu retoriku. Putin je u svom obraćanju javnosti poručio Zapadu da ne blefira a bivši predsednik Dmitrij Medvedev ponovio je nuklearne pretnje na Telegramu, rekavši da "definitivno nije blef“.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je ranije umanjivao takva upozorenja, Putina sada shvata ozbiljno. "Možda je juče bio blef. Sada bi to mogla biti realnost“, rekao je on nakon Putinovog televizijskog obraćanja.

Dakle, koji su zamislivi scenariji za nuklearnu eskalaciju?

Prvo, Ukrajina bi mogla početi brzo da pobeđuje u konvencionalnom sukobu, gurajući Putina i njegove jastrebove da razmotre nove radikalne opcije kako bi izbegli nacionalno poniženje.

Ukrajinska kontraofanziva ovog meseca iznenadila je sve svojom brzinom i dubinom. Postoji zabrinutost da bi ruske linije mogle potpuno da se sruše, kao u Prvom svetskom ratu, navodi on.

To je verovatno bio razlog Putinove panične mobilizacije rezervista. Rusija sada očigledno gubi rat. Ako rezervisti to ne promene – a većina analitičara misli da neće – onda bi Putin mogao da izabere nuklearnu eskalaciju kako bi izbegao otvoreni poraz na bojnom polju.

Drugo, ekstremniji "jastreb" bi mogao da zameni Putina i zahteva nuklearnu eskalaciju da bi pobedio. Gubitak rata je rizičan za autokratu.

Putinova vladavina je sada ranjivija nego ikada. On se suočava sa narodnim nezadovoljstvom na ulici i gnevom nacionalista zbog poraza koji mu se preti. Ako Putin bude gurnut sa vlasti u ovim domaćim turbulencijama, mogao bi da bude zamenjen bezobzirnim kockarom koji je spreman da preuzme krajnji rizik da bi dobio rat.

Treće, Putin i njegovi generali bi mogli da pronađu zaista vrednu i veliku metu gde bi nuklearni udar na bojnom polju napravio jasnu stratešku razliku u toku rata. Ovo je nezgodno, jer čak i ako Putin želi da pređe na nuklearno oružje, nije jasno šta bi on gađao, šta je to vredno rizika ogromnog geopolitičkog odgovora.

Među stručnjacima je bilo mnogo debate o tome koja bi ukrajinska meta mogla da ispuni taj visoki standard, a čini se da je grubi konsenzus da ga nema. Na primer, ne postoji očigledan ukrajinski infrastrukturni cilj koji je i toliko ogroman i toliko kritičan da zahteva ogromnu snagu nuklearne bombe. Jedva da su potrebne nuklearne bombe da bi se raznele električne mreže ili železničke petlje.

Slično tome, ukrajinska vojska je raštrkana po celoj zemlji i stoga nije ranjiva za jedan ogroman udarac čekićem. Verovatno je da su Ukrajinci toliko raštrkani kako ne bi predstavljali privlačne mete za nuklearni napad.

Da li je Kijev meta?

Putin bi mogao da upotrebi nuklearno oružje protiv velike civilne mete – poput glavnog grada Kijeva – u pokušaju da preplaši Ukrajinu da kapitulatira.

Rusija je ciljano gađala civile tokom celog rata, u raketnim i artiljerijskim baražama, kao i u pogubljenjima i mučenjima u osvojenim oblastima. Ova teroristička kampanja do sada nije uspela da uplaši Ukrajinu da se preda, tvrdi Keli.

Nuklearna eskalacija ove terorističke kampanje mogla bi da funkcioniše, a Putin bi takođe mogao da eliminiše ukrajinsko rukovodstvo ako bi gađao Kijev nuklearnim oružjem.

Putin je do sada blefirao sa svojim nuklearnim oružjem. Kao i svi ostali na svetu, verovatno je nervozan zbog toga šta bi se moglo desiti ako bi napravio ovaj veliki korak.

Nuklearno oružje je korišćeno samo dva puta u ratu, a postoji dugotrajna, iako neizrečena, norma protiv njegove upotrebe.

Kina i Sjedinjene Države, na primer, nikada ne govore tako opušteno o nuklearnom oružju kao Putin. Putin bi veoma rizikovao ako bi ovo uradio, a to je rizik koji čak i kockar poput njega verovatno zna da je previše neizvestan, zaključuje Keli

Kurir.rs/CNA