PUTIN BLIZU GRANICE SA FINSKOM RASPOREDIO STRATEŠKE BOMBARDERE TU-160 i TU-95? Letelice se iznenada pojavile u bazi Olenja!

Izraelska obaveštajna kompanija ImageSat International (ISI) otkrila je „neregularno prisustvo“ ruskih strateških bombardera TU-160 i TU-95 raspoređenih u vazdušnu bazu Olenja u blizini Finske, javlja Jerusalem post.

Vazduhoplovna baza Olenja nalazi se na poluostrvu Kola u blizini Murmanska. U njoj se nalaze i delovi ruske Severne flote i značajan broj naoružanja i vojne opreme, uključujući taktičko i strateško nuklearno oružje.

Inače kako javlja ovaj uticajni izraelski mediji u ovoj vazdušnoj bazi 12. avgusta nije bilo strateških bombardera.

Inače, matična baza svih ruskih strateških bomabrdera je baza Engels u Stavropoljskoj oblasti i ona je do sad bila polazna tačka u poletanju strateških bombardera u patrolne i napadne misije. Inače baza Engels je i matična baza 121. pukateških bombardera TU-160 i TU-95MS.

Inače, strateški bombarderi su sposobni da nose krstareće rakete i strateško nuklearno oružje, aktivni su u ukrajinskom ratu od invazije Moskve u februaru.

Kako piše The Drive, puk je dobio počasnu titulu „gardista“ – prestižnu titulu za ruske vojne jedinice – za „masovni herojizam koji je osoblje puka pokazalo u borbenim dejstvima“.

Iako je nejasno zašto su bombarderi prebačeni u vazduhoplovnu bazu, ruski predsednik Vladimir Putin nastavlja da preti Zapadu da bi mogao da upotrebi strateško nuklearno oružje, uključujući i nakon što je najavio delimičnu mobilizaciju u zemlji, rekavši da je „ovo nije blef.”

Tu -160 Belkdžek ili Beli labud smatra se najvećim i najtežim ikad napravljenim borebnim avionom. On je bio predviđen , da ciljeva napada dopre letom na velikoj visni.

Aerodinamika Tu- 160 uspešno je realizovana. Krilo bombardera je promenjive geometrije, ugao strele se kreće od 20 do 65 stepeni i reguliše se i ručno i automatski. Pretkrilca se nalaze duž čitave napadne ivice krila, dok se na izlaznoj ivici nalaze krica sa dvostrukim procepom i sa malim komandnim površinama ( krilcima). Ovakva aerodinamička koncepcija je ovom bombarderu obezbedila visoke performanse kako u nadzvučnim tako i podzvučnim režimima leta.

Odlične performanse bombardera su potvrdila i tri svetska rekorda: Oba su postignuta tokom 1989 i priznate su od strane Međunarodne aeronautičke federacije FAI. Prvi rekord se odnosio na postignutu brzinu od 1720 km na čas sa teretom od 16 tona, drugi se odnosio na postignutu visinu leta za strateški bombarder od 11.250 metara sa maksimalnom nosivosti borbenog tereta. Treći svetski rekord postignut je 2010. godine u vermenu trajnja leta kada su dva Tu -160 u vazduhu provela 24,5 časova u vazduhu.

Pre toga najduži let ovog bombardera iznosio je 22 časa u vazduhu.Sovjetski savez planirao je izgradnju 100 Tu -160 za potrebe ratne avijacije Sovjetskog saveza. međutim ekonomske teškoće u koje je zapao SSSR sredinom osamdesetih godina prošlog veka zantno je smanjen obim proizvodnje ove skupe letelice.

Finansijske teškoće su onemogućavale da se pomenuti nedostaci ptklone i porizvodnja je konačno 1992 godine obustavljena pri ukupno 38 proizvedenih primeraka.

U ruskim vazdušnim snagama ostalo je ukupno 16 letelica tog tipa, a krajem 1999 u operativnoj upotrebi je bilo samo 7 primeraka, dabi 2010 taj broj povećan na 13 primeraka.

. Sve letelice locirane su u bazi Engels na obali Saratovskog jezera odakle poleću u borbene misije tokom napada na islamiste u Siriji i duge patrole nad Atlantikom, posle odluke Dimitrija Medvedeva 2007. godine. U današnjoj igiri mačke i miša nad Atlantikom

Kurir.rs/Jerusalem post/ A.Mlakar