U Kini veruju da će im stari običaj žrtvovanja, zbog kojeg šetaju po vreloj žeravici, doneti blagostanje i odbranu od prirodnih katastrofa

PEKING - Hrabri Kinezi.
Neobična kineska tradicija hodanja po vatri i užarenom uglju pokazuje koliko su ti ljudi spremni da odu daleko i zadobiju i ozbiljne povrede zarad viših ciljeva, posebno kada je u pitanju sprečavanje prirodnih katastrofa. Njihova vera da će trpljenjem stravičnih bolova na neki način biti nagrađeni i pošteđeni toliko je jaka da ih oni u trenucima žrtvovanja i ne osećaju.

Kinezi koji učestvuju u hodanju po vatri pokazuju neizmernu hrabrost, ali na taj način, osim opšteg dobra čitavoj zajednici, obezbeđuju sreću i blagostanje sebi i najužoj porodici. Zato se smatra da su sve povrede i opekotine koje mogu da nastanu tim činom opravdane zarad dobrobiti celog društva.

Neki sveštenici tvrde da se ta metoda žrtvovanja zasniva na potpunom isključivanju mozga i dubokoj koncentraciji, što omogućava da se vrelina uglja ne oseti, a i kasnija oštećenja na koži lakše podnesu. Takođe, oni su objasnili da ljudi koji učestvuju u žrtvovanju dobro znaju kako treba da hodaju po žeravici, odnosno koliko dugo mogu da stoje na vatri.

Bez obzira na to, ta kineska tradicija smatra se veoma opasnom, i to ne samo zbog mogućnosti zadobijanja opekotina već i zbog ozbiljnijih povreda.

Stradalo 80 ljudi u zemljotresima

Dva stravična zemljotresa jačine 5,6 stepeni Rihterove skale, koja su pre dva dana pogodila planinsku oblast na jugozapadu Kine, odnela su 80 života, a više od 731 osobe je povređeno. Kineske vlasti strahuju da bi broj žrtava mogao da bude i veći jer spasilačkim ekipama odroni na planinskoj teritoriji otežavaju da stignu do ugroženih područja. Mediji navode da su zemljotresi sravnili sa zemljom ili teško oštetili više od 20.000 kuća i da je više od 700.000 ljudi pogođeno nizom potresa koji su usledili.

Pocrvenela reka Jangce

Voda reke Jangce, najduže u Aziji i treće po dužini u svetu, potpuno je pocrvenela u oblasti kineskog industrijskog grada Čongćin, a niko ne zna da objasni zbog čega se to dogodilo. Naučnici pokušavaju da otkriju uzrok, pa je Emili Stenli, koja na Univerzitetu u Viskonsinu u SAD izučava limnologiju, istakla da je to mogla da napravi posebna vrsta mikroorganizama.