BUGARSKI PREDSEDNIK NIJE PODRŽAO DEKLARACIJU O ČLANSTVU UKRAJINE U NATO: Radev se plaši prelivanja sukoba

Predsedništvo Bugarske je objavilo zvaničan stav o odbijanju šefa države Rumena Radeva da podrži deklaraciju devetorice njegovih kolega iz centralne i istočne Evrope o podršci integritetu Ukrajine i njenom pristupanju NATO-u.

U njemu se navodi da je Bugarska deo deklaracije sa samita NATO u Bukureštu 2008. o budućem pristupanju Ukrajine, ali je ova deklaracija usvojena u potpuno drugačijem bezbednosnom okruženju.

„Vojna dejstva na teritoriji Ukrajine danas zahtevaju da se o njenom članstvu u Alijansi razgovara u punom sastavu Severnoatlantskog saveta i da ne dovede do rizika od direktnog uključivanja zemalja NATO-a u rat“, dodaje se u saopštenju.

Prema njegovim rečima, odluka o pridruživanju Ukrajine NATO-u treba da bude doneta „tek nakon razvoja jasnih parametara za mirno rešavanje sukoba između Rusije i Ukrajine, koje će prihvatiti i sprovesti obe zaraćene zemlje“.

Međutim, u deklaraciji, koju su potpisali drugi šefovi država na inicijativu rumunskog predsednika Klausa Johanisa , stoji:

"Ne priznajemo i nikada nećemo priznati pokušaje Rusije da pripoji ukrajinske teritorije. Snažno podržavamo odluku samita NATO-a u Bukureštu 2008. godine u vezi sa budućim pristupanjem Ukrajine. Svi oni koji počine zločine agresije moraju biti privedeni odgovornosti i priveden pravdi“.

„Predsednik mora da shvati da nema legitimitet da odluči da ukloni Bugarsku iz cele istočne Evrope. U trenutku kada svi predsednici zemalja istočne Evrope osude postupke Rusije, još jednom, u veoma važnoj fazi, Bugarska treba da da ne bude jedini. On nema legitimitet da nas vadi iz našeg civilizacijskog formata“, komentariše kopredsedavajući „Demokratske Bugarske“ Hristo Ivanov za bTV.

U maju prošle godine predsednici zemalja B9 usvojili su deklaraciju kojom osuđuju rusku „sabotažu“ na teritoriji zemalja NATO-a i ukazali na eksplozije u Češkoj 2014. i slične incidente u Bugarskoj. Format B9 objedinjuje devet zemalja sa istočnog krila NATO-a - Bugarsku, Češku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Poljsku, Rumuniju, Slovačku i Mađarsku.

Rumen Radev tada, međutim, nije unapred najavio svoje učešće, a u poruci koja je kasnije objavljena reč „Rusija“ nije pomenuta ni jednom, a nije bilo ni reči o osudi sabotaže na bugarskoj teritoriji.

Kurir.rs/Svobodnaevropa