OVAJ CUNAMI PRETI DA POTOPI EU: Svi gledaju ukrajinsku krizu, ali investitori strahuju od kolapsa dva bankarska giganta! VIDEO
Uz energetsku neizvesnost, gomilanje javnih dugova i inflaciju, može li se Evropa suočiti i sa krizom bankarskog sistema?
Finansijska kriza slična onoj iz 2008. nije na vidiku, ali evropska finansijska tržišta pomno prate stres koji su doživele dve veoma velike evropske banke, Kredi Svis i Dojče Bank. Tržišta su posebno negativno reagovala na plan finansijskog restrukturiranja novog menadžmenta Kredit Svisa i cena njegovih akcija je skočila, dok je petogodišnji CDS Kredit Svis skočio za više od 100 baznih poena u ponedeljak, što je ogroman porast rizika, s obzirom na visoku izloženost banke raznim derivati u svom poslovanju.
Kao što samo ime kaže, CDS-ovi ili kreditne promene su vrsta derivata koji, ugrubo opisano, služe kao ugovori za osiguranje od neizvršenja obaveza (bankrota) kompanije po osnovu određenih dugova. Prema više medijskih izveštaja, pojedini trgovci su trgovali i do 350 baznih poena za Kredit Svis CDS, što je izuzetno visok nivo u poređenju sa drugim bankama i investicionim kućama. Kredit Svis-ov CDS kraćeg datuma trgovao se po još nepovoljnijim uslovima; jednogodišnji CDS je iznenada porastao za 440 baznih poena na trgovačkom stolu u poređenju sa cenom u petak, koja je već dostigla 550 baznih poena. Kredit Svis se našao u stisku tzv obrnute krive prinosa, što je pojava kada investitori pokušavaju da se zaštite od rizika neizvršenja obaveza (bankrota). Problem sa CDS-om Kredit Svis je u tome što se njima već trguje na nivoima višim od onih iz krize iz 2008. godine, a promene u CDS-u ukazuju na to da se rizik od duga banke percipira kao veći kako potencijalni kolaps postaje izvesniji.
Kredit Svis uverava, naravno, da je sve pod kontrolom: „Tačka zabrinutosti za mnoge investitore, uključujući medijske spekulacije, i dalje je naša kapitalizacija i finansijska snaga. Po ovim pitanjima, naš stav je jasan; Kredit Svis ima jake pozicije kapitala i likvidnosti, kao i bilans stanja. Promene cena akcija ne menjaju ovu činjenicu”.
U ovoj izjavi treba obratiti pažnju na to kako komentarišu pad cena akcija na najniži nivo u istoriji, ali ne i na dešavanja sa CDS-om, što je trenutno ozbiljnija tema.
Nekoliko uglednih analitičara je preko poslovnih medija poručilo da ne bi trebalo da postoji suštinska bojazan za banku zbog njene solventnosti, a ocenjuju da su pojedini investitori pohrlili da kupe jednogodišnji CDS kao da plaćaju lutriju i nadaju se ogromnoj dobiti. Međutim, nema sumnje da su pojedinačna dugovanja Kredit Svis-a u stvarnoj nevolji koja se ne može tretirati kao stvar percepcije. Banka je, između ostalog, doživela rasprodaju one klase dugova koja su najrizičnija u slučaju ozbiljne krize, i to tzv. dodatne AT1 (dodatni nivo) veze. Većina njih je u ponedeljak izgubila 10 odsto na vrednosti. Primera radi, cena 1,5 milijardi dolara obveznica AT1 koje ističu 2027. godine pala je za 12 odsto na samo 58 centi za dolar, što ne zvuči opasno i loše, ali zaista jeste. Međutim, kapitalna adekvatnost Kredit Svis je zvanično takva da bi, prema mišljenju većine analitičara, trebalo da ostane mirna. Mogu li investitori priuštiti hladnokrvnost analitičara? Teško pitanje.
Zanimljivo je da je novi izvršni direktor Kredit Svis-a, Urlih Korner, upravo predstavio plan smanjenja troškova od 1,5 milijardi dolara, koji uključuje hiljade otpuštanja, ali je očigledno plan više doprineo panici na tržištu nego podizanju poverenja investitora.
Snimak koji ilustruje podatke iz trgovanja CDS-a koji pokazuju da u slučaju Kredit Svis, ali i Dojče Bank, oni ponovo rastu u nebo nakon finansijske krize.
Iako je, prema zvaničnim podacima, kapitalna adekvatnost ovih velikih banaka veoma solidna, ne treba gajiti iluzije o nekoj posebnoj perspektivi evropskog bankarstva. U ovom trenutku nije realno govoriti o novoj sistemskoj bankarskoj krizi koja će se zasnivati na ogromnim nagomilanim problemima Evrope, ali je moguće reći i da je evropsko bankarstvo postalo puzajući biznis sa ne baš svetlim perspektivama.
Evropski bankarski sistem je 2007. nudio prinos na kapital (RoE) od 14-15 procenata, ali sada je samo 7-8 procenata, dok su se Sjedinjene Države i nordijski finansijeri vratili na nivoe od više od 10 procenata, što je ogromna razlika u uspeh poslovanja i govori mnogo o poslovnom okruženju, ne samo o bankarima.
Jedan od razloga zašto je evropsko bankarstvo pod pritiskom svakako je produženje ere ekstremno niskih kamatnih stopa, odnosno neto kamatnih marži, što značajno utiče na njihov odnos troškova i prihoda. Štaviše, u osnovi, na evropskom tržištu se dosta relativno malih banaka (posebno u poređenju sa američkim) bori za profit na prilično zasićenom tržištu sa malim izgledima za rast, što je situacija koja ali sam po sebi postaje rizik.
U stvari, evropsko bankarstvo se približava tački u kojoj će se verovatno postaviti pitanje da li se insistiranje na visokim ili strogim regulatornim zahtevima u pogledu kapitala i sigurnosti poslovanja uopšte može pretvoriti u rizik za sebe. Ako regulator postavlja veoma visoke zahteve, onda bankari moraju da troše velike sume da poprave svoju strukturu bilansa, a istovremeno ne smeju da prihvate nivoe poslovnih rizika koje su ranije bili spremni da preuzmu.
Ako se pogleda padajuća krivulja tzv loših (nenaplativih) kredita evropskih banaka, onda treba da budu srećni jer su u drastičnom padu, ali to znači da je i spremnost bankara da rizikuju u okruženju niskih kamata u padu.
Kao regulator, Evropska centralna banka se može pohvaliti da je bankama nametnula zahteve likvidnosti koji garantuju apsolutnu sigurnost. Nesporno je da su ovi zahtevi veoma visoki jer insistiraju na tzv Koeficijent pokrivenosti likvidnosti (LCR) od 100 procenata. To znači da banke moraju imati 100 odsto pokrića neto odliva gotovine za 30 dana sa visokolikvidnom imovinom, a dodatni regulatorni zahtevi tu pokrivenost podižu na 110-120 odsto. Sve to zvuči veoma lepo i sigurno, ali postaje teret i samim tim neka vrsta rizika. Naime, evropske banke teško mogu da konkurišu američkim bankama u pogledu prinosa na kapital, zbog visokih zahteva za održavanjem sigurne likvidnosti. Naime, možete ostvariti relativno niske prinose na likvidna sredstva (uključujući i kredite ECB), dok su prinosi na manje likvidne i rizičnije, naravno, znatno veći, a poenta svakog posla je zaista da preuzme neku vrstu rizika. Dobit bez rizika je karakteristika monopola, nekih oligopola i sistemskih poslovnih utopija.
Da li ECB svojom preterano dugom politikom ekstremno niskih kamatnih stopa i visokim regulatornim zahtevima stvara novu vrstu rizika – neatraktivnost bankarskog poslovanja u Evropi? Da li je deo ideološkog pristupa da nije dobro pustiti da novac zarađuje velike pare? Da li je odbojnost prema bilo kom većem finansijskom riziku zaista bez rizika?
Ovo su ranije teška, možda čak i neodgovorna pitanja, ali treba da znate da ovo što se dešava sa Kredit Svis i Deutsche Bank CDS nije izolovan slučaj. Naime, kompletna trgovina CDS-ima evropskog bankarstva otišla je na nivo koji je viđen tokom neizvesnosti izazvane pandemijom, što nije dobar znak. Evropske banke su sada suočene sa opasnošću od recesije, imale su relativno visoku poslovnu izloženost u Rusiji (i Turskoj), profitabilnosti svakako ne pomažu jeftini fondovi ECB, one nekako moraju da amortizuju jak dolar na različite načine (što nije lako)... Ukratko, čini se da pod dirigentskom palicom ECB evropsko bankarstvo ulazi u eru u kojoj mogu da kažu da imaju visok nivo kapitala, sigurnu likvidnost, ali istovremeno – umiru. u poslu. Da li je to još jedan razlog da se čestita ECB, baš kao i neodlučnost da se podignu kamatne stope kako bi se obuzdala inflacija?
Kurir.rs/Jutarnji
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega