Nedavni izbori u Bugraskoj pokazali su da je partija desnog centra Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) bivšeg premijera Bojka Borisova pobednik vanrednih parlamentarnih izbora sa osvojenih 23,5 odsto glasova, odnosno 63 mandata, rezultat je izborne ankete na osnovu 100 odsto prebrojanih glasova.

Mnogi su u strahu da bi Bugarska sa novom vladom mogla imati blaži stav prema Moskvi i njihovom pogledu na rat u Ukrajini, iako je ova susedna država članica EU i NATO. To trenutno sve zabrinjava u kom smeru će se kretati politika u Sogiji.

Zbog toga je važno razumeti i prošlost, a ovde se osvrćemo na autorski tekst magistra međunarodnih odnosa Boška Jovanoviića koji navodi da i čak u ovoj situaciji oko Ukrajine u Sofiji nema jasnog stava jer iako prozapadni političari mogu da vuku na stranu Ukrajine, pošto je stanovništvo podeljeno pola pola može da dođe do novih izbora, paralize vlasti i najbolje za Bugare u ovoj situaciji je da se drže neutralno, jer bugarsko političko vođstvo uvek staje trenutno uz jačeg, ali dugoročno uz stranu onog ko gubi, dok pravi bugarski nacionalni inters bii bio ipak da Bugarska ostane neutralna.

"Da bi shvatili poziciju Bugarske moramo da znamo istoriju. I istorija je bitna zbog poznavanja današnjice i predviđanje sutrašnjice i zbog toga uvek insistiram na istorijskim primerima.

Postoje tri vrste Tatara: povološki, Krimski i bugarski. Bugari su Tatarsko Slovenska mešavina i Bugarin, koji ima kockastu bradu i zaobljene oči ima tatarske korene. Bugarin koji ima zaobljenu bradu ima slovenske korene. Ovo nije nikakv rasizam, nego samo da se pokaže, tatarsko-slovenska mešavina, koja ostaje među Bugarima do dana današnjeg.

Bugari, su 50 procentni rusofili i 50 procentni germanofili. Da bi se shvatilo bugarsko rusofilstvo potiče i od toga, da Bugarska nikad ne bi postala samostalna, da nije bilo ruske vojske, da nije bilo rusko-turskog rata 1877-1878. Srbi će odmah da to asociraju na San stefansku Bugarsku, ali to nije velika Bugarska, nego, pošto su Obrenovići vodili duboku proaustrijsku politiku, koja je bila sasvim normalna i racionalna, jer sve što su radili Obrenovići je bilo normalno, planski i racionalno za razliku od Karađorđevića , koji su radili sve suprotno od toga. Pošto je Srbija, iako je imala ruske dobrovoljce u Prvom rusko-turskom ratu, naprosto ona je držala poraustrijsku pozciju i dogovarali se sa Bečom da idu u pravcu jugu, ali da se ne spaja sa Crnom Gorom, jer bi time sprečavalo širenje Austro-Ugarske na jug.

Ali pošto je takva situacija bila, Rusi nisu imali nikakvu drugu alternativu nego da stvore Veliku Bugarsku. To je samo uslovno, jer Bugarska u tim granicama, nije nikad ostvarena, jer na Berlinskom kongresu 1878, Bugarska dobija sasvim druge granice i tu počinje ruski uticaj. Dok je nemački uticaj dosta drugačijeg tipa. On se primenjuje isključivo na kraljevske porodice. Da bi čitaocu bilo jasnije moramo da kažemo sledeće: da su Nemci, odnosno da je Nemačka do 1871 bila podeljena na veliki broj državica, kneževina, vojvodstava, pa se onda moralo da se zadovolji male dinastije Nemačke, pa je odlično to poslužilo da Nemci instaliraju svoje ljude u Grčkoj, Rumuniji u Bugarskoj. Jedino su Srbi imali autohtonu dinastiju koja je potekla iz naroda , a to su Obrenovići.

Bugarska kraljevska porodica Koburg Gotan, je naravno krenula u ostvarivanje starih nemačkih ideja kojih se Nemci drže do dana današnjeg. Jedna od najomiljenijih nemačkih ideja je stvaranje osovine: Berlin-Beograd-Carigrad-Bagdad. Pošto se desio državni udar 1903 u Srbiji, gde su Obrenovići nasilno skinuti sa vlasti, naravno, pošto su Karađorđevići, nasilno preuzeli vlast ne mogu se smatrati srpskom kraljevskom porodicom, već uzurpatorima vlasti i to treba biti svima jasno. Pošto su oni (Karađorđevići) antidržavno i antisrpski opredeljni, to im nije ništa značilo, protivno srpskim nacionalnim interesima oni su se okrenuli Francuskoj i Velikoj Britaniji. E pošto su se okrenuli Francuskoj i Velikoj Britaniji, naravno Austro-Ugarska je morala da reaguje, a baš nije pametno da se svađaš sa nekim ko te okružuje sa tri strane i onda se aktiviraju Bugari pa se skalpa Balkanski savez.

Ideja Balkanskog saveza je da Bugarska uzme deo Makedonije, da po toj liniji tako da ima granicu sa Albanijom sve do Ohirdsko jezero. Pošto je Austro-Ugraska imala ideju da stvori Albaniju kao odgovor na povezivanje Srbije sa Francuskom i Velikom Britanijom, naravno Bugari su radili na toj zajedničkoj ideji sa Bečom, a to se potvrdilo za vreme Prvog svetskog rata, gde su Nemačka preko Bugarske i Turske, gde su u Turskoj, glavni oficiri bili pruski, koji su radili na modernizaciji turske vojske, praktično u tim ratim uslovima mogli da ostvare osovinu Berlin, Beograd, Carigrad, Bagdad.

Naravno ruski uticaj nije jenjavao, niti je mogao da jednjava. Glavna crkva u Sofiji posvećena je Svetom Aleksandru Nevskom, ne nekom bugarskom svetitelju, na primer Svetom Bojanu, mislim da je on prvi.

Bugarski car Boris iako je bio Nemac nije objavio rat Sovjetskom Savezu 1941. iako jebio saveznik Hitlera, a to Bugarska nikako nije htela da uradi. Bliski odnosi Bugarske i Sovjetskog Saveza govore o tome da i dan danas na ruskom jeziku postoji izreka "kokoška nije ptica, Bugarska nije preko granice". To se na ruskom rimuje naravno, ali pričam o tome da su Bugari za račun Sovjetskog Saveza, odnosno bugarska obaveštajna služba izvela atentat na papu Jovana Pavla II preko Ali Agdže, a dok su Bugari zamolili za pomoć za Ruse da im pomognu da naprave otrov od ricniusa da ubiju novinara Georgi Markova koji je radio za BBC.

Obaveštajne služne bugarske i Sovjetskog Saveza su veoma blisko sarađivale, skoro pa bratski i rusofilstvo se zbog tog stvaranja nezavisne Bugarske. Ima još jedna stvar, da dodam bugarska ćirilica je slična ruskoj, praktično identična, samo što je gramatika Francuska. Onaj ko zna ruski, može bez problema da čitan bugarski i obrnuto.

E sad. Bugari u NATO, Bugari su u EU i tu je pretegao nemački element kod Bugara, ali nikad nisu bili rusofobi. I čak u ovoj situaciji oko Ukrajine tamo nema jasnog stava jer iako prozapadni političari mogu da vuku na stranu Ukrajine, pošto je stanovništvo podeljeno pola pola može da dođe do novih izbora, paralize vlasti i najbolje za Bugare u ovoj situaciji je da se drže neutralno, jer bugarsko političko vođstvo uvek staje trenutno uz jačeg, ali dugoročno uz stranu onog ko gubi, dok pravi bugarski nacionalni inters bii bio da Bugarska ostane neutralna, jer Bugari pošto imaju tataske korne, a Tatari su sastavni deo ono što se zove Rusijani, sve to je slično Rusima, tako da nema prirodnog razloga za konflikt Rusa i Bugara, a on nastaje uvek kada nemačka linija pretgne i dođe na vlast.", piše Jovanović.

Kurir.rs/A.Mlakar/B. Jovanović