Ruski predsednik Vladimir Putin danas slavi svoj 70 rođendan. Za razliku od prethodnih, ovaj će biti proslavljen u njegovom rodnom gradu Sankt Peterburgu (nekadašnji Lenjingrad) gde će se sastai sa liderima ZND, među kojima neće biti ukrajinskog predsednika Zelenskog, sa kojim je u ratu, iako je Ukrajina jedan od osnivača Zajednice nezavisnih država, koja je bnastala u Beloveškim šumama dalekog decembra 1991. godine.

Vladimir Putin, što bi rekao njegov biograf Roj Medvedev, koji je napisao najpotpuniju i najdetaljniju biografiju o ruskom predsedniku, koji rusku politiku kreira više od dve decenije omogućio je povratak Rusije na scenu. Njegovi protivnici bi rekli da se od demokratskog lidera pretvorio u autokratu, staljinistu, koji želi da obnovi nekadašnji Sovjetski Savez.

Nemali broj njih tvrdi i da je Putinu zapravo ne tolika želja SSSR da obnovi koliko da vrati Rusiju u carske granice do Brest Litovskog mira, koji je separatno zaključen sa carskom Nemačkom.

Bilo kako bilo uspon Vladimira Putina je bio snažan, zahvaljujući prodaji energenata pre svega gasa i nafte, sa čime je Rusija stekla ogorman novac. Prihodi su se uvećavali kako su cene i potrebe za gasom i naftom rasle. Međutim, ima onih koji se sa tim ne slažu i tvrde da je Rusija pod Putinom ostala srednje razvijena država, gde neke članice EU imaju veći GDP od Rusije.

S druge strane Putin, je značajna sredstva ulio u vojsku, pre svega na jačanju avijacije i ratne mornarice, pre svega podmorničke flote. Inače jedan od važnih detalja jeste da je Putinov otac bio podmorničar, koji je služio vojsku u redovima Baltičke flote.

Takođe u više od dve decenije Putin je uspeo da se obračuna sa oligarhijskim kapitalizmom i da smanji njihov uticaj na njegovu političku vlast. Zbog toga je zaratio sa nekolicinom. Pokojnim Borisom Berezovskim, koji je umro u Londonu i Mihailom Hodorkovskim, koji je u svojim rukama držao naftni gigant Jukos, koji je Putin 2005 preuzeo posle čega je usledio rat sa njim.

Putinu danas zameraju i da nema opozicije koja je ugušena, a veliki broj simaptizera posle objave delimične mobilizacije pobegao iz Rusije, iz straha da ne završe na frontu. Boris Nemcov je ubijen, a Aleksej Navaljni kazni zatvora izdražava u kažnjeničkoj koloniji.

Mnogi na Zapadu predviđali su da će Putin ulaskom u rat da padne sa vlasti, da će Rusi da se okrenu protiv njega, međutim priča je sasvim drugačija. Popularnost ruskog predsednika raste u svim regionima, osim u Podmoskovlju i delovima evropske Rusije prema krajnjem severu države.

Da je Rusija izašla iz pomorljive faze zapadni analitičari tvrde da je to bilo avgusta 2008. godine kada je Rusija munjevito udarila na Gruziju, kada je ta država napal svoju spornu teritoriju Južnu Osetiju,koja je bila pod patronatom ruskih mirotvoraca posle sukoba Oseta i Gruzijaca. Posle debakla gruzijske operacije "Čisto polje", Južna Osetija je pripojena Ruskoj Federaciji. Mnogi smatraju to ulaznicom za ono što se dešavalo 2014. godine.

Naime, februara 2014. došlo je do prevrata i Majdanskog puča u Kijevu. Tada je zbog nepotpisivanja sporazuma sa EU o prodruživanju smenjen Viktor Janukovič, koga smatraju i danas na Zapadu pionom Kremlja.

Rusija je tad munjevito reagovala zbog straha da bi SAD i članice NATO mogle da dođu na Krim, jer ugovor o baziranju Crnomorske flote je bio istekao. U munjevitoj operaciji zauzet je Krim, a na referendumu u martu on je pripojen ruskoj federaciji.

Na istoku Ukrajine posle masakra proruskih aktivista u Odesi došlo je do otovrenog sukoba, koji se pretvorio u rat u kome, ne direktno, nego posredno preko dobrovoljaca i snamdevanjem naoružanjem učestovovala je i Rusija. Sukob je trajao osma godina, a dva mirovna sporazuma Minsk 1 i 2 u čijem stvaranju je učestovvao i Putin su propala.

S druge strane zapadni, čitaj britanski analitičari, kremljozi su od 24. februara isaplili salve tekstova na temu Putinovog zdravlja, da je podbuo, da se trese, ima parkinsa, zelen je boluje od svih registrovanih i neregistrovanih tipova raka, reume, alchajmera.. Međutim, ispostavilo se da je sve to izmišljotina.

Posle su se utrkivali u tome kko se Putin krivi, loše je itd. Međutim i to je bila laži očito da naslednici generala Antona Vasiljeviča Turkulja rade odlično svoj posao uprkos eri digtalne tehnologije i propagandnog rata koji je podignut do neslućenih granica.

Bilo kako bilo Putin kreće na svoj 70 rođendan u direktnu konfrontaciju sa SAD, odnosno Zapadom ,koji optužuje da je direktni krivac za rat u Ukrajini. U tu svrhu se i vrši mobilizacija u Rusiji sa naglaskom da država kreće u rat. Ovaj 70 rođendan ostaće u znaku kada će Vladimir Putin da napadne Ukrajinu sa skoro više od 500.000 vojnika koji se okupljaju na granicama te zemlje na više pravaca, od kojih su čak tri iz Belorusije i da li će upotrebiti neuklarno naoružanje protiv vlasti u Kijevu, ali i udariti na centre odlučivanja i komandovanja u Briselu, London i Vašingtonu.

Kurir.rs/A,Mlakar

Smrt disidenata

Eru Vladimira Putina, na zapadu bi rekli obeležili su i likvidacije i antentati na političke protivnike. Prva žrtva koja je bila na meti, rekli bi zapadnjaci bila je Ana Politikovskaja novinarka koja je kritično pisala o čečnskom ratu i to oba, zatim trovanjem nukelarnim izotopom Polonijumom 210 ubijen je Aleksandar Litvinjenko novembra 2006 u Londonu, zatim hicima iz pištolja u glavu overen jeBoris Nemcov lider ruske opozicije. Njegov naslednik Aleksej Navaljni, koga je Zapad video u stolici novog ruskog lidera posle propale serije protesta završio je u kažnjeničkoj koloniji. Opozicija u Rusiji razbijena je u paramparčad, suzbijeno delovanje nevladnih organizacija, sa čime je Putin još više učvrstio svoju vlast. Informacije o pučevima i dvorskim spletkama ostale su samo na nivou tračeva.