55 GODINA OD UBISTVA ČE GEVARE Kako je u planinama Bolivije streljan čuveni revolucionar, lekar i ekspert za gerilsko ratovanje!

Komandosi bolivijske armije uz pomoć agenata CIA na današnji dan 9.oktobra 1967. pre tačno 55 godina u maloj školi u selu La Iguera u Boliviji streljali su lekara, pisaca, teoretičara, gerilsko vođu, diplomatu, političara i revolucionara Ernesta Gevaru de la Serna, poznatijeg i kao Če Gevara.

Prema Miču Vajsu, autoru knjige "Hunting Che"', poznati kubanski revolucionar argentinskog porekla bio je veliki trn u oku Amerikanaca dok je pokušavao da stvori novi Vijetnam u Latinskoj Americi.

Bivši agent CIA Feliks Rodrigez koji je učestvovao u hvatanju Če Gevare rekao je

- Za nas je bilo veliko iznenađenje što smo uspeli da ga zarobimo. Svi su mislili da će operacija trajati dugo, mesecima, a bataljon samo što je počeo operaciju 1. oktobra i vec´ 8. oktobra ga je zarobio. Niko nije očekivao da to može da se desi tako brzo, naveo je on za televiziju „Zvezda", u kojem je ispričao kako je izvedena operacija.

Inače američki specijalci trenirali su bolivijske vojnike sa ciljem da zarobe Gevaru, a konačno su ga ubili 9. oktobra 1967. godine.

U istoriji je ostalo zapisano da su njegove poslednje reči bile upućene naredniku koji je došao da ga strelja dok je sedeo na podu naslonjen na zid škole, tad je rekao " „Uozbilji se, momče. Treba da pucaš u čoveka".

Noć pred smrt na pitanje isleditelja ko je on Če Gevara je rekao Argentinac, Kubanac, Bolivijac, Kolumbijac...

Rodrigez je takođe otkrio da su nakon streljanja Če Gevare želeli da mu odseku glavu i pošalju je Fidelu Kastru kao dokaz revolucionareve smrti, ali su na kraju ipak odlučili da mu pošalju šake.

- Da nije umro u Boliviji 1967. godine, Latinska Amerika bi sada bila slobodna, suverena, nezavisna i socijalistička, a to je ono što je on želeo", rekao je Čeov brat Huan Martin Gevara, koji živi u Argentini.

Njegova smrt ostala je do dan-danas kontroverzna. Bolivijski lekari su mu posle smrti amputirali šake, a vojska je odnela telo na nepoznatu lokaciju gde je sahranjen zajedno sa još šest drugih gerilaca. Telo je pre toga prikazano novinarima. Šake su stavljene u formaldehid i poslate u Buenos Ajres radi identifikacije u argentinskoj policiji, na osnovu otisaka prstiju. Potom su poslate na Kubu, a 15. oktobra 1967. Kastro je javno obznanio Čeovu smrt i objavio tri dana žalosti.

Bolivija je decenijama odbijala da otkrije mesto konačnog počivališta kubanskog revolucionara. Krilo se čak i to i da li je Če kremiran ili sahranjen. Celu proceduru oko Čeovih posmrtnih ostataka vodio je Feliks Rodrigez, agent CIA, ali on o tome nikad nije svedočio. Tek krajem 1995. godine, penzionisani general Mario Vargas, ispričao je Džonu Liju Andersonu, autoru knjige "Če Gevara: Revolucionarni život", da je Če sahranjen kod stare aerodromske piste u Valje Grandeu.

Ko je revolucionar koji je želeo da zapali plamen pobune ispod Anda

Ernesto Gevara de la Serna, poznatiji kao Če rođen je u argentinskoj građanskoj porodici. Završivši studije medicine, putovao je Južnom Amerikom, prilikom čega je spoznao bedu radnika i Indijanaca, koji za to okrivljuju severnoameričke kapitaliste i autoritarne režime koje su ih podržavali.

Zbog toga se Če Gevara okrenuo antiimperijalizmu i marksizmu, i pridružio se Pokretu 26. jula, koji je pod vođstvom Fidela Kastra nameravao da sprovede revoluciju na Kubi. Godine 1956. se sa Fidelom i 80 boraca iskrcao na ostrvo i sledeće dve godine proveo u gerilskom ratovanju.

Nakon pobede " Barbudosa" 1959, obavljao je državne funkcije. Bio je ministar za privredu. Istovremeno se bavio teorijom gerilskog ratovanja i planirao širenje komunističke revolucije na ostatak Južne Amerike i zemalja trećeg sveta. Autor je knjige " Gerilsko ratovanje" koja je bila udžbenik svih revolucionarnih i ustaničkih pokreta sveta.

Napustio je Kubu 1965. i otišao u DR Kongo, odakle je planirao da pokrene afričku revoluciju. Nakon potpunog neuspeha razočaran se vratio na Kubu odakle je otišao u Boliviji, gde je revolucija njegovim hvatanjem i streljanjem propala.

Njegova smrt izazvala je burne reakcije u svetu - za vreme studentskih protesta 1968. smatran je idolom revolucionarnih previranja, a na Kubi i danas ima status nacionalnog junaka, kao i među raznim drugim latinoameričkim levičarskim pokretima.

Kurir.rs/A.Mlakar