ANALIZA AMERIČKOG PORTALA: CIA MISLILA DA ĆE PUTIN BRZO SAMLETI UKRAJINU: Zapanjujući neuspeh najmoćnije obaveštajne službe?!

Otkako je krajem avgusta Ukrajina pokrenula uspešnu kontraofanzivu protiv ruskih snaga, američki zvaničnici pokušavaju da sebi prisvoje zasluge , insistirajući da su američke obaveštajne službe bile ključne za pobede Ukrajine na bojnom polju.

Centralna obaveštajna agencija je bila toliko pesimistična u vezi sa šansama Ukrajine da su zvaničnici rekli predsedniku Džou Bajdenu i drugim kreatorima politike da je najbolje što mogu očekivati da će ostaci poraženih ukrajinskih snaga pokrenuti gerilski rat protiv ruskih okupatora. U vreme februarske invazije, CIA je već planirala kako da pruži tajnu podršku ukrajinskoj pobuni nakon ruske vojne pobede, rekli su zvaničnici za portal.

Tadašnji američki obaveštajni izveštaji predviđali su da će Kijev brzo pasti, možda za najviše nedelju ili dve. Predviđanja su podstakla Bajdenovu administraciju da tajno povuče neka ključna sredstva američke obaveštajne službe iz Ukrajine, uključujući tajno osoblje za specijalne operacije po ugovoru sa CIA-om, rekli su sadašnji i bivši zvaničnici. Kako navodi portal, njihovo mišljenje su podržali jedan mornarički oficir i bivši pripadnik mornaričke jedinice SEAL, koji su bili svesni kretanja i koji su takođe tražili da ne budu imenovani jer nisu bili ovlašćeni da govore javno.

CIA je „potpuno pogrešila“, rekao je jedan bivši visoki zvaničnik američke obaveštajne službe, koji zna šta je CIA izveštavala kada je počela ruska invazija. „Mislili su da će Rusija odmah pobediti".

Kada je postalo jasno da su predviđanja agencije o brzoj pobedi Rusije bila pogrešna, Bajdenova administracija je tajna sredstva koja je izvučena iz Ukrajine poslala nazad u zemlju, rekli su vojni i obaveštajni zvaničnici.

Jedan američki zvaničnik je insistirao na tome da je CIA samo delimično povukla svoju imovinu kada je počeo rat i da agencija „nikada nije potpuno otišla“.

Ipak, tajne američke operacije unutar Ukrajine sada su mnogo obimnije nego što su bile na početku rata, kada su se američki obaveštajni zvaničnici plašili da će Rusija nadmašiti ukrajinsku vojsku. U Ukrajini je mnogo veće prisustvo osoblja i resursa za specijalne operacije CIA i SAD nego što je bilo u vreme ruske invazije u februaru, izjavilo je nekoliko sadašnjih i bivših obaveštajnih zvaničnika Interceptu.

Tajne američke operacije u Ukrajini sprovode se prema predsedničkom tajnom nalogu, rekli su sadašnji i bivši zvaničnici. To ukazuje da je predsednik tiho obavestio određene lidere Kongresa o odluci administracije da sprovede širok program tajnih operacija unutar zemlje. Jedan bivši oficir specijalnih snaga rekao je da je Bajden izmenio već postojeći nalog, prvobitno odobren za vreme Obamine administracije, a koji je osmišljen da se suprotstavi aktivnostima zlonamernog stranog uticaja.

Zapanjujući neuspeh američke obaveštajne zajednice na početku rata da prepozna fundamentalne slabosti ruskog sistema odražava njenu slepilo za vojne i ekonomske slabosti Sovjetskog Saveza 1980-ih, kada Vašington nije uspeo da predvidi pad Berlinskog zida u 1989. i raspad Sovjetskog Saveza 1991. Iako nisu svi analitičari američke obaveštajne službe potcenili ukrajinsku volju za borbom, pogrešni koraci zajednice u Ukrajini dogodili su se samo nekoliko meseci nakon što su američke obaveštajne službe ozbiljno potcenile koliko brzo će se vlada u Avganistanu, koju podržavaju SAD, srušiti 2021. , što je dovelo do brzog preuzimanja vlasti od strane talibana.

Neki visoki američki obaveštajni zvaničnici su od tada priznali da su pogrešili u projektovanju brze pobede Rusije. U martu, Avril Hejns, direktorka nacionalne obaveštajne službe, priznala je tokom saslušanja u senatskom odboru za obaveštajne poslove da CIA nije dobro prošla „u smislu predviđanja vojnih izazova sa kojima se [Putin] susreo sa svojom vojskom“.

Direktor Odbrambene obaveštajne agencije, general-potpukovnik vojske Skot Berijer, rekao je na istom martovskom saslušanju da je „moj stav bio da, na osnovu niza faktora, Ukrajinci nisu bili spremni koliko sam mislio da bi trebalo da budu, stoga sam dovodio u pitanje njihovu volju da se bore, [i] to je bila loša procena sa moje strane.”

„Mislim da je procena… morala i volje za borbom veoma težak analitički zadatak“, dodao je on. „Imali smo različite doprinose različitih organizacija. I barem iz moje perspektive kao direktora, nisam prošao onoliko dobro koliko sam mogao.”

Ipak, ova priznanja maskiraju fundamentalniji neuspeh koji zvaničnici nisu u potpunosti priznali: američka obaveštajna služba nije prepoznala značaj neobuzdane korupcije i nesposobnosti u Putinovom režimu, posebno u ruskoj vojsci i odbrambenoj industriji Moskve, rekli su sadašnji i bivši obaveštajni zvaničnici.

Američki obaveštajci su propustili uticaj korumpiranih insajderskih poslova i prevare među Putinovim lojalistima u moskovskom odbrambenom establišmentu, što je ruskoj vojsci ostavilo krhku i šuplju školjku.

„Nije bilo izveštaja o korupciji u ruskom sistemu“, rekao je bivši visoki obaveštajni zvaničnik. "Promašili su to i ignorisali sve dokaze o tome."

Nakon niza ruskih poraza, čak su i istaknuti ruski analitičari počeli otvoreno da okrivljuju korupciju i prevaru koja muči ruski sistem. Na ruskoj televiziji prošlog vikenda, Andrej Guruljov, bivši zamenik komandanta ruskog južnog vojnog okruga, a sada član ruske Dume, okrivio je za gubitke svoje zemlje sistem laži „od vrha do dna “.

Pored toga, Putin je nametnuo plan invazije ruskoj vojsci koji je bilo nemoguće postići, tvrdi jedan aktuelni američki zvaničnik. „Ne možete zaista odvojiti pitanje ruske vojne nadležnosti od činjenice da su bili okovani nemogućim planom, što je dovelo do loše vojne pripreme“, rekao je zvaničnik.

Posle ruskog poraza u Lajmanu, u istočnoj Ukrajini, prošlog vikenda, penzionisani general-potpukovnik Ben Hodžis, koji je komandovao snagama američke vojske u Evropi od 2014. do 2018. godine, takođe je priznao da je „precenio mogućnosti Rusije” pre nego što je napala Ukrajinu jer je „nije uspeo da shvati dubinu korupcije“ u ruskom Ministarstvu odbrane.

Čini se da je nesposobnost američke obaveštajne zajednice da prepozna značaj ruske korupcije rezultat preteranog oslanjanja na tehničke obaveštajne podatke. Pre rata, visokotehnološki sateliti i sistemi za nadzor omogućavali su SAD da prate raspoređivanje ruskih trupa, tenkova i aviona, i da prisluškuju ruske vojne zvaničnike, omogućavajući američkim obaveštajnim službama da tačno predvide vreme invazije.

Ali bilo bi potrebno više ljudskih špijuna unutar Rusije da bi se videlo da su ruska vojska i odbrambena industrija duboko korumpirane.

Otkako je rat počeo, razotkrivena je duga lista slabosti ruske vojske i njene odbrambene industrije, simbolizovanih takozvanim nedostatkom ruskih tenkova. Ukrajinske snage su brzo saznale da bi jedan dobro postavljen hitac mogao da oduva kupolu ruskog tenka, odnevši je u nebo i ubivši celu posadu. Postalo je jasno da su ruski tenkovi projektovani i napravljeni jeftino — sa municijom otvoreno skladištenom u prstenu unutar kupole koji može da eksplodira kada je kupola pogođena — i da bezbednost posade nije bila prioritet. U julu je adm. Toni Radakin, britanski vojni načelnik, rekao da je Rusija izgubila skoro 1.700 tenkova u Ukrajini.

Slabo vođstvo, loša obuka i nizak moral doveli su do ogromnih žrtava među ruskim vojnicima. Pentagon je u avgustu procenio da je u Ukrajini ubijeno ili ranjeno 70.000 do 80.000 ruskih vojnika . Ukrajina je takođe pretrpela ogromne gubitke, ali ruska snaga fronta je jako oslabljena.

U međuvremenu, jedna od najvećih misterija za američke analitičare bio je neuspeh Rusije da preuzme kontrolu nad ukrajinskim nebom, uprkos tome što ima daleko veće vazdušne snage. Nedostaci u dizajnu aviona, loša obuka pilota i nedostaci u održavanju aviona učinili su ruske avione ranjivim na ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, koja je ojačana raketama Stinger i drugim zapadnim sistemima protivvazdušne odbrane.

Neuspeh američke obaveštajne službe da uvidi disfunkciju u ruskoj vojsci i odbrambenoj industriji znači da ona takođe nije predvidela tekuće poraze Rusije na bojnom polju, koji sada imaju dubok politički i društveni uticaj i na Putina i na Rusiju. Putin je naredio delimičnu mobilizaciju kako bi zamenio teške gubitke na bojnom polju, što je izazvalo proteste velikih razmera . Najmanje 200.000 ljudi je već pobeglo iz Rusije, uključujući hiljade mladića koji žele da izbegnu regrutaciju.

(Kurir.rs/The Interceipt)