EVROPA ĆE MOLITI BOGA DA ZIME NE BUDU HLADNE: Analitičari upozoravaju, neće biti dovoljno gasa, kriza može trajati 10 GODINA

Evropa treba da plati uvoz tečnog prirodnog gasa, da se moli za blagu zimu i smanji potražnju za energijom, jer bi svaka sabotaža infrastrukture ili još jače smanjenje ruskog snabdevanja učinilo racionalizaciju struje ili nestanke struje gotovo neizbežnim, navodi se u analizi Rojtersa.

Cilj Evropske unije da do novembra ostvari zalihe u iznosu do 80% kapaciteta je ispunjen, i kapaciteti su trenutno popunjeni oko 90%, ali zaustavljanje gasa kroz mrežu Severnog toka od Rusije do Nemačke ostavlja prazninu, uprkos povećanom snabdevanju iz drugih izvora.

Gas preko Severnog toka je potpuno stao u septembru. Analitičari procenjuju da je manjak gasa skoro 15 odsto prosečne evropske potražnje zimi, što znači da kontinent mora da smanji potrošnju da bi prošao kroz sezonu najveće potražnje.

Nemačka, najveća evropska privreda i jedan od najvećih uvoznika ruskog gasa na kontinent, je najviše izložena poremećajima u snabdevanju i posebno je aktivna u razvoju planova za zaštitu svoje industrije i potrošača.

Svaka nada da će mreža „Severni tok“ obnoviti isporuke u Nemačku srušena je prošlog meseca zbog zabotaže. Evropske zemlje su saopštile da rade na povećanju bezbednosti vitalne infrastrukture nakon što su eksplozije oštetile Severni tok 1 i Severni tok 2, koji nikada nije radio , ali je bio pun gasa.

Prekidi u snabdevanju iz Rusije bi još mogli da budu još gori ako Moskva ispuni svoju pretnju sankcionisanjem ukrajinske energetske kompanije Naftogas, i zatvori jednu od poslednjih funkcionalnih gasnih ruta iz Rusije ka Evropi.

Evropa povećava uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) i proširuje neophodnu infrastrukturu, ali mora da se takmiči na globalnom tržištu gde bi konkurencija mogla postati žešća ako vremenski fenomen poznat kao La Nina ojača i poveća potražnju u Aziji.

To bi dovelo do povećanja cena. Kako je Evropa uspela da napravi zalihe, cene su pale sa maksimuma koji su dostigle otprilike u vreme kada je Rusija napala Ukrajinu, ali cena veleprodaje holandskog gasa, koji predstavlja evropsko merilo, i dalje je oko 80% viša nego u ovo vreme prošle godine.

„Dodatne isporuke LNG-a i umanjivanje potražnje su do sada pomogli“, rekao je Vejn Brajan, šef evropskog istraživanja gasa Refinitiv, ali je dodao: „Evropi treba više istog leka“.

Ali, čak i tada, teško da će nadoknaditi nedostajući ruski gas.

Refinitiv procenjuje da bi severozapadna Evropa, uključujući Nemačku, ove zime mogla da uveze 18 milijardi kubnih metara više LNG-a, čime bi uvoz ove godine dostigao 52 milijarde kubnih metara, što je 5,5% više nego prošle godine.

Isporuke gasa iz cevovoda su takođe povećane iz Azerbejdžana, Severne Afrike i Norveške, ali su i dalje daleko ispod onih koje je pružao bivši vodeći izvoznik gasa.

Zajedno, gasovodi Severni tok imaju kombinovani kapacitet od 110 milijardi kubnih metara godišnje i pokrivali bi preko 30 odsto ukupne evropske potražnje za gasom ako bi radili punim kapacitetom.

Za sada, Rusija isporučuje 86 miliona kubnih metara dnevno u severozapadnu Evropu preko Poljske i Ukrajine, u poređenju sa prosečnih 360 miliona kubnih metara dnevno prošle godine, što je pad od 76%.

rocene analitičara se razlikuju. Ako se snabdevanje nastavi na sadašnjim nivoima, Evropa će se suočiti sa nedostatkom od 155 miliona kubnih metara dnevno, pokazuju Bernštajnovi podaci, na osnovu prosečne dnevne potražnje u severozapadnoj Evropi za period od septembra do marta od 2017-2021 od 930 miliona kubika.

Zemlje EU su se dogovorile da ove zime smanje potražnju do 15% ili ukupno 50 milijardi kubnih metara.

Ako to postignu, nivoi skladištenja bi trebalo da završe zimu na oko 55 bcm. Njihovo dopunjavanje na vreme za sledeću zimu biće komplikovano zbog odsustva ruskih zaliha koje je Evropa još uvek dobijala ranije ove godine.

Rizik je da se, kako se zalihe energije smanjuju, potražnja za energijom neće dovoljno smanjiti.

Evropska potražnja za industrijskim gasom je opala pošto su visoke cene gasa dovele do toga da su fabrike u energetski intenzivnim sektorima poput aluminijuma, čelika i amonijaka zatvorile proizvodnju.

Međutim, nemačka Federalna mrežna agencija , koja bi bila zadužena za racionalizaciju gasa u slučaju vanredne situacije u snabdevanju, rekla je da je potrošnja domaćinstava previsoka da bi bila održiva.

Dalji problem je taj što su starenje nuklearnih elektrana i poteškoće u hlađenju reaktora tokom letnje suše smanjile francusku proizvodnju atomske energije.

Refinitiv procenjuje da bi zbog svega potražnja za gasom za struju među komunalnim preduzećima mogla biti 30% veća ove godine nego prošle.

Britanija, koja može da uvozi struju iz Evrope, takođe je upozorila na nestanke struje ove zime zbog nestašica u Evropi.

Fransisko Blanč, analitičar Banke Amerike, procenio je da bi normalizacija cena gasa u Evropi mogla da potraje pet do deset godina.

„Evropa će morati da nastavi da plaća gorivo i da se moli za toplije vreme“, rekao je on.

(Kurir.rs/Rojters)