DA LI PUTIN VEĆ VODI HIBRIDNI RAT SA NATO? Želi da ga se PLAŠE, da ljudi veruju da će zbog njega ostati bez STRUJE I VODE

Ruski predsednik Vladimir Putin može da vodi rat svuda i na svaki način, i želi da to znaju svi na Zapadu. Zato on ponovo diže u vazduh delove Кijeva, preti Ukrajini, Evropskoj uniji i NATO-u nuklearnom eskalacijom, dok istovremeno pojačava hibridni rat.

Tokom vikenda, železnički saobraćaj u severnoj Nemačkoj je na nekoliko sati bio potpuno zaustavljen. Dva odvojena radio kabla, udaljena stotinama kilometara jedan od drugog, istovremeno su prekinuta (jedan je služio kao rezerva za drugi). Istrage su u toku ,ali konsenzus je da je ovo bila profesionalna i veoma sofisticirana sabotaža.

Taj prekid usledio je posle sumnjivo koreografisanih eksplozija duboko pod Baltičkim morem prošle nedelje. Te detonacije oštetile su dva cevovoda namenjena za transport prirodnog gasa iz Rusije u Nemačku — koju Putin želi da uceni "energetskim izgladnjivanjem". Džinovski mehur metana na Baltičkom moru podsetio je celi Zapad da postoje stotine drugih ranjivih veza na dnu okeana, koje prenose sve, od gasa preko struje do internet podataka.

Sa svakim takvim činom sabotaže i provokacija — ove nedelje je bilo i sajber napada na nekoliko američkih aerodroma — u nekim zapadnim zemljama razvija se zanimljiva dinamika. Poznavaoci odmah ukazuju na Putina kao na najverovatnijeg počinioca. Ali drugi, odmah negiraju i izvlače kontrascenarije.

I to je ono što Putin želi, dodaje "Blumberg". Njemu su potrebni Amerikanci, Nemci, Italijani, Mađari i drugi da bi se borili sa sopstvenim sunarodnicima. On želi da Zapad počne da veruje da ništa nije istina i da je sve moguće.

Na ovaj način, zna Putin, mnogi će ga se još više plašiti. Zapad se plaši da bi Putin mogao da baci nuklearno oružje, ali se takođe brine da bi mogao da ih ostavi bez struje, vode, telekomunikacija i bolnica. Кako je jedan vrh nemačke vojske rekao za novine, Zapad sada nije u potpunosti u miru, ali još nije u stvarnom ratu.

"Hibridni rat" je ideja strateške dvosmislenosti u borbi i stara je koliko i rat, a samim tim i čovečanstvo. Ali termin je skovao tek 2007. godine Frenk Hofman, američki vojni stručnjak, da bi opisao ono što je Putin već bio na dobrom putu da sprovede u praksu.

Isto važi i za takozvane "domene" rata. Prvobitno su to bili kopno i more, kasnije su im se pridružili vazduh, zatim svemir, a potom sajber prostor. Ove razlike su možda imale smisla za ministarstvima odbrane, kako bi svakom domenu mogla da dodele službu — vojsku, mornaricu, vazduhoplovstvo.

Ali one su irelevantne za neprijatelja poput Putina, koji intuitivno meša sva sredstva koja pruža fizički i psihološki univerzum da bi manipulisao i ucenjivao svoje protivnike. Već je koristio migrante, ugljovodonike, pšenicu, novičok, mandžurijske kandidate, teorije zavere i još mnogo toga.

Zapad mora očekivati da će više kablova biti presečeno i da će više cevi eksplodirati, piše "Blumberg". Trebalo bi da se spremi na to da fabrike ostanu u mraku bez upozorenja, da se sateliti ponašaju čudno, navigacioni sistemi sruše i bankomati odbijaju PIN-ove. I svaki put će Putinovi "korisni idioti" — njegove marionete u zapadnoj politici i medijima — govoriti da on nije kriv.

NATO je 2016. godine izjavio da "hibridne akcije protiv jednog ili više saveznika mogu da dovedu do odluke da se pozove na Član 5 Severnoatlantskog ugovora“. To je klauzula koja kaže da je napad na jednog člana Alijanse napad na sve.

To upozorenje je ove nedelje ponovio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, usred sumnji da je Moskva postavila eksploziv na podvodne gasovode.

- Svaki namerni napad na kritičnu infrastrukturu saveznika naišao bi na ujedinjen i odlučan odgovor - rekao je Stoltenberg pre sastanka ministara odbrane NATO-a u sredu u Briselu.

Stoltenberg je rekao da su saveznici iz NATO-a pojačali bezbednost oko mogućih ciljeva nakon što je severnonemačka železnička mreža bila u prekidu tri sata nakon što su presečeni komunikacioni kablovi.

- Udvostručili smo naše prisustvo u Baltičkom i Severnom moru na preko 30 brodova, uz podršku pomorskih patrolnih aviona i podmorskih sposobnosti - rekao je on, pre nego što je obećao "dalje korake" za zaštitu zapadne infrastrukture.

Sajber i hibridni napadi poput sabotaže mogli bi biti dovoljni da pokrenu klauzulu o kolektivnoj odbrani iz Člana 5, rekao je Stoltenberg. To bi značilo da bi svaki od 30 članova Alijanse smatrao sabotažu napadom na njih.

- Nikada nećemo odustati od privilegije da tačno definišemo gde je prag za Član 5. To će biti odluka koju ćemo doneti kao saveznici uzimajući u obzir precizan kontekst - rekao je Stoltenberg.

Član 5 je ranije korišćen samo jednom, nakon napada na Ameriku 11. septembra, i to bi pogoršalo tenzije koje je već zaoštrila Putinova eskalacija protiv Ukrajine.

(Kurir.rs/Blic.rs)