KINA NA ISTORIJSKOJ PREKRETNICI: Da li će u borbi za novu podelu sveta stati rame uz rame sa Rusijom, ili ostati NEMI POSMATRAČ?

U Pekingu 16. oktobra počinje 20. nacionalni kongres Komunističke partije Kine, vrhunac u političkom životu zemlje i koji se održava samo svakih pet godina. Na Zapadu se veruje da bi taj događaj mogao da znači trijumf za Si Đinpinga, jer će najverovatnije ostati na čelu stranke i treći mandat. Ako bi se to dogodilo, bilo bi protiv tradicije koja se formirala u kineskoj politici u poslednjih 30 godina. Do sada su uzde vlasti u zemlji na kraju drugog mandata predate novoj generaciji lidera, navodi RT.

Međutim, prema rečima Aleksandra Lomanova, zamenika direktora za naučni rad Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka (IMEMO RAS), produženje Sijeve vladavine na još jedan mandat ne ukazuje na opšti pravac kineske politike. u narednih pet godina.

„Za svet uopšte nije važno da li će Si Đinping ostati još jedan mandat. Ono što je važno je kakvu će politiku Kina voditi u budućnosti i koliko će zemlja biti stabilna“, objasnio je Lomanov .

Takođe, na kongresu se očekuje sagledavanje rada i dostignuća stranke u poslednjih pet godina, Očekuje se da će na predstojećem kongresu učestvovati 2.300 delegiranih CPC, a ukupan broj članova stranke prelazi 90 miliona ljudi.

Kongres će se fokusirati na kinesku unutrašnju agendu

Stručnjaci su, čini se, jedinstveni u svojim prognozama da će se, ako uopšte bude bilo kakvih neočekivanih poteza najverovatnije ticati samo unutrašnjeg delovanja stranke. Spoljna politika, po svoj prilici, neće biti visoko na dnevnom redu.

Istorijska i politička samodovoljnost karakteristična za Kinu kroz njenu istoriju i dalje je prisutna u 21. veku. Zagovarajući navodno međunarodnu ideologiju, KP Kine zapravo ne odstupa od ove tradicije.

Lomanov se slaže da spoljni poslovi nikada nisu zauzimali centralno mesto na događajima u kineskom nacionalnom kongresu.

„Fokus na spoljne poslove je u suprotnosti sa tradicijom KPK, u oštroj suprotnosti sa kongresima iz kasnog sovjetskog doba. Kineski kongresi su pre svega o Kini“ , objasnio je on.

Direktor Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije Više ekonomske škole Vasilij Kašin rekao je za RT da je Kina i dalje u fazi aktivnog uspostavljanja i promocije svoje ideologije u spoljnim poslovima.

"Zajednica sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo" je verovatno postala glavni spoljnopolitički koncept predstavljajući kinesku viziju pravednog svetskog poretka međunarodnoj javnosti.

To je poziv na novi način razmišljanja koji bi doveo do pravednijeg reformisanja globalnog rukovodstva. Ovo je, u suštini, pozitivna agenda, ali je kritikuju Zapad i Indija, koji nastoje da zabrane pomenutu frazu u bilo kojoj rezoluciji UN. Pekinški rivali to vide kao promociju propagande NR Kine koja ima za cilj izgradnju novog svetskog poretka.

„Nema razloga da verujemo da će na Kongresu iznenada biti napravljene bilo kakve promene u Zajednici sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo. Kina neće uskoro odustati od koncepta i on će ostati prioritet sve dok Si Đinping ostane na vlasti – što znači do kraja 2020-ih“ , rekao je Lomanov.

Narativ o "zajedničkoj budućnosti" relevantan je za Kinu iu kontekstu pitanja Tajvana, koje samo po sebi balansira na tankoj liniji između unutrašnjih i spoljnih poslova. Ostrvo aktivno formira svoj novi identitet gotovo potpuno nepovezan sa kontinentalnom Kinom. Jedan od prioriteta Partije je da ostrvljanima ponudi šargarepu pored štapa kako bi se sprečilo potpuno otcepljenje.

Lomanov tvrdi da Zapad pokušava da igra na tajvansku kartu u svoju korist, tako da raste potencijal da ovo pitanje postane jedan od najopasnijih sukoba na svetu.

Rusija je u suštini signalizirala da je spremna da podigne pali barjak Sovjetskog Saveza i predvodi antikolonijalnu borbu na međunarodnoj sceni u 21. veku. Realno, međutim, kako to pomoći Putinu da ubedi Kinu da ozbiljno izazove Zapad i ugrozi postojeći svetski poredak?

Stručnjaci sumnjaju da će Peking odustati od politike razboritosti i opreza, a za to postoji niz razloga.

„ Kada Kina govori o sličnim stvarima, formulacije su često mnogo šire i generalno dvosmislene. Naravno, Peking je svestan da suočavanje sa Zapadom postaje sve intenzivnije. Međutim, na nivou retorike, Kina pokušava da izbegne da bude tako eksplicitna u izražavanju svog stava. Moskva i Peking imaju slične stavove u kojima i jedni i drugi smatraju da je politika Zapada pogrešna, jer stvara veštačke barijere za globalnu trgovinu, finansijske i ekonomske veze i mogućnosti ulaganja“, rekao je Lomanov.

„Kina je uvek naglašavala potrebu da se reformiše postojeći sistem globalnog upravljanja, jer je to duboko nepravedno prema zemljama u razvoju. Uprkos svim skokovima u ekonomskom razvoju, Kina sebe smatra i socijalističkom zemljom i vodećom svetskom nacijom u razvoju. Stoga, na praktičnom nivou, pozicije Rusije i Kine su zaista veoma bliske“, smatra ekspert IMEMO RAN.

Vasilij Kašin objašnjava da je razlog zašto Kina preferira „nejasne reči“ kada opisuje svoj stav taj što Peking ne smatra Zapad jedinstvenom monolitnom silom.

„Činjenica je da Kina nema celovitu politiku prema Zapadu – pravi oštru razliku između Evrope i Sjedinjenih Država. A ono što najviše brine Peking u vezi sa specijalnom vojnom operacijom Rusije u Ukrajini je veliko povećanje uticaja SAD u Evropi. U ostalom, Kinezi su uglavnom u dogovoru sa Rusima, ali oni pokušavaju da izbegnu preteranu konfrontacionu retoriku“, rekao je ekspert.

Štaviše, kineski predsednik će u svojim izjavama najverovatnije svesti na minimum broj referenci na druge zemlje.

„Neće biti zvanične reči podrške Rusiji u dokumentima koje je usvojio nacionalni kongres KPK; najviše se može pominjati kao jedan od glavnih partnera Kine. Što se tiče njenih izjava o SAD, u teoriji, moglo bi biti nekih otvoreno kritičkih procena. Mogli bi da kažu, na primer, da akcije SAD služe samo za podsticanje daljih tenzija“, spekuliše Kašin.

(Kurir.rs/RT)