PET KLJUČNIH PORUKA IZ GOVORA SI ĐINPINGA: Planovi Pekinga za naredih pet godina su VEOMA AMBICIOZNI

Kineski predsednik Si Đinping ušao je u nedelju u Veliku dvoranu u Pekingu kako bi otvorio samit Komunističke partije i izložio svoju viziju za narednih pet godina. Njegov govor je u više od 104 minuta dao naznake onoga što se sprema u narednih pola decenije.

Okružen partijskim starešinama, najstarijim od njih 105-godišnjim Song Pingom, on je predstavio viziju kontinuiteta iako je Kinu udaljio od kolektivne vladavine za koju je većina njih radila. Sijev govor će detaljno ispitati analitičari koji prate put Kine i kineski zvaničnici za koje će tekst biti obavezna studija.

Hong Kong i Tajvan

Jedan od najratobornijih delova Sijevog govora odnosio se na Hong Kong i Tajvan. Si je pohvalio intervenciju KPK u Hong Kongu, napad koji je pokrenut uz podršku lokalnih propekinških elita, usmeren na prodemokratske zagovornike i političko neslaganje.

- Postigla je veliku tranziciju od haosa do upravljanja .Zahvaljujući ovim potezima, u Hong Kongu je zaveden red, što predstavlja preokret na bolje u regionu - rekao je Si. U znak sve većeg fokusa na Tajvan, Si je pokrenuo "tajvansko pitanje" mnogo ranije u gotovo dvosatnom govoru nego u dva prethodna navrata kada je otvorio partijski kongres (2017. i 2012.). Si nije napravio nikakvu značajnu promenu u odnosu na dugoročnu poziciju Pekinga da Kina traži "mirno ujedinjenje" sa Tajvanom, ali će upotrebiti silu ako bude potrebno.

Koristio je agresivan jezik kako bi napravio jedva prikriveni napad na "mešanje SAD".

- Rešavanje tajvanskog pitanja je stvar Kineza, to je stvar koju moraju da reše Kinezi - poručio je Si.

U dužem izveštaju o radu partijskog kongresa kaže se da je "ponovno ujedinjenje" i dalje uslov za Sijev san o "velikom podmlađivanju" kineske nacije, koji on namerava da završi do 2049.

Ekonomija

Kineski ekonomski rast, koji je bio enormno ubrzan decenijama, počeo je dramatično da usporava, ostavljajući zvaničnike zabrinutim zbog socijalnih nemira i i u nastojanjima da preusmere fokus na kvalitet rasta.

Jedan od tema Sijevog govora je veliki jaz u nejednakosti u Kini, uz obećanje da će pojačati regulaciju o raspodeli prihoda i akumulaciji bogatstva.

Kako su američke sankcije i ograničenja kineskoj tehnološkoj proizvodnji počela da važe, Si je takođe obećao inovacije i ulaganja u ključne tehnološke oblasti kako bi "postigao veće samopouzdanje".

Ali Si je udvostručio jedan od najvećih privremenih pokretača kineskih ekonomskih nedaća, njenu posvećenost njegovoj politici nulte tolerancije na koronu. To je značilo da je zadržao je kineske granice gotovo zapečaćenim dok se ostatak sveta ponovo otvarao, a nasumična zatvaranja su osakatila poslovanje preko noći.

On je sada pohvalio kineski "svestrani narodni rat protiv virusa" kao uspeh koji je zaštitio zdravlje i bezbednost ljudi u najvećoj mogućoj meri.

Korupcija

Sijeva antikorupcijska kampanja dovela je do toga da su milioni zvaničnika bili pod istragom, a mnoge visoke ličnosti kažnjene ili zatvorene zbog optužbi za korupciju.

Smatra se da je obračun popularan među građanima kojima je dosadilo sveprisutno podmetanje – iako je praktično nemoguće sprovesti tačne ankete o ovakvim pitanjima u Kini. Pogodno za Sija, neke od meta su sadašnji ili potencijalni politički rivali.

Si je rekao da je kampanja koja se vodi kada je reč o borbi protiv korupcije "bez presedana u našoj istoriji" i da će se nastaviti.

-Korupcija je najveći rak koji šteti vitalnosti i borbenoj efikasnosti stranke, a antikorupcija je najtemeljnija samorevolucija. Sve dok postoji tlo i uslovi za korupciju, borba protiv korupcije neće stati ni na trenutak.

Spoljna politika

Si se u ovom govoru nije osvrnuo ni na jednu pojedinačnu naciju, čak ni uz intenzivan međunarodni interes za odnose Kine sa Rusijom i njen potencijalni uticaj na rat u Ukrajini.

Ali ono što nagoveštava da će Si verovatno nastaviti sa agresivnom, ekspanzionističkom spoljnom politikom, je njegovo veličanje rastućeg globalnog uticaja Kine.

- Kineski međunarodni uticaj, privlačnost i moć da oblikuje svet značajno su porasli. Iako suočeni sa drastičnim promenama u međunarodnom pejzažu, zadržali smo čvrstu stratešku rešenost i pokazali borbeni duh - rekao je on.

Si je takođe je upozorio druge zemlje da se ne mešaju u međunarodne sporove koje Kina smatra unutrašnjim pitanjima.

On, međutim, nije pomenuo jedno od međunarodno najspornijih pitanja svog mandata: vladinu politiku verske, društvene i kulturne represije u Sinđangu, za koju UN kažu da je verovatno zločin protiv čovečnosti.

Možda jedino relevantno pominjanje ove teme bila je posvećenost „principu da religije u Kini moraju biti kineske po orijentaciji“ – politika sekularizacije i verskog ugnjetavanja koja se primenjuje na nekoliko regiona, uključujući Tibet i unutrašnju Mongoliju.

Okolina

Kina je veoma osetjiva na klimatske promene i zagađenjem budući da ima 6 odsto globalnih rezervi vode i 20 odsto svetske populacije.

Saniranje štete koju su nanele decenije vrtoglavog ekonomskog rasta bio je jedan od glavnih ciljeva politike Kine tokom Ksijeve decenije na vlasti. Kina je obećala da će dostići vrhunac emisija ugljenika do 2030. godine i biti neutralna do 2060. godine, a takođe je mnogo investirala u obnovljive izvore energije.

Si je obećao zaštitu životne sredine i promovisanje zelenog načina života.

- Moramo imati na umu da moramo održavamo harmoniju između čovečanstva i prirode kada planiramo svoj razvoj - naveo je Si.

U svom govoru predsednik je obećao da će Kina podržati industriju sa niskim sadržajem ugljenika, obezbediti očuvanje svojih raznovrsnih ekosistema, nastaviti "energetsku revoluciju" i promovisati "čistu i efikasnu upotrebu uglja".

(Kurir.rs/Blic)