Švedski parlament je danas za predsednika vlade izabrao Ulfa Kristersona, lidera konzervativne Umerene stranke, čelnika koalicije koju podržava nekada radikalna stranka krajnje desnice Švedske demokrate.

Za izbor 58-godišnjeg Kristersona glasalo je 176 poslanika, a protiv su bila 173. Očekuje se da će njegova vlada biti predstavljena sutra.

Kristersonova tročlana koalicija nema većinu u parlamentu, ali premijer u Švedskoj ostaje na čelu vlade sve dok ne bude formirana skupštinska većina koja je protiv njega.

Kristerson koji je 19. septembra imenovan za mandatara za sastav nove vlade, posle mesec dana pregovora sa antiimigracionom partijom Švedske demokrate, predstavio je sporazum koji njegovoj koaliciji omogućava uticaj bez presedana u švedskoj politici.

Uz Umerenu stranku, Kristersonovu koalicionu vladu desnog centra čine i Hrišćanske demokrate i Liberali, a premijer je naveo da će nastaviti "blisku saradnju" sa Švedskim demokratama.

Na izborima 11. septembra, Švedske demokrate su zauzele drugo mesto sa 20,5 odsto glasova, a Umerena stranka je bila treća sa 19,1 odsto. Hrišćanske demokrate su osvojile 5,3 odsto, a Liberali 4,6 odsto glasova.

Kristersen zavisi od podrške Švedskih demokrata u parlamentu, zbog čega je ta stranka u poziciji da utiče na vladinu politiku iako nema ministre.

ulf-kristerson.jpg
EPA-EFE/Tim Aro/TT 

Švedske demokrate su 1980-ih osnovali desničarski ekstremisti, ali je stranka ublažila retoriku i isključila otvoreno rasističke članove u vreme lidera Džimija Akesona, koji je na čelu stranke od 2005. godine.

Akeson, koji svoju stranku ne smatra krajnjom desnicom, rekao je da bi više voleo da Švedske demokrate imaju ministre u vladi, ali je ipak podržao dogovor koji će njegovoj stranci omogućiti da utiče na vladinu politiku u oblastima kao što su imigracije i pravosuđe.

Kristerson će na čelu vlade zameniti Magdalenu Anderson, liderku Švedske socijaldemokratske radničke partije, najjače stranke u zemlji. Iako su socijaldemokrate bile ubedljivo prve na septembarskim izborima, sa 30,3 odsto glasova, ta stranka će ubuduće biti u opoziciji.

Novi premijer podržava nameru Švedske da postane članica NATO-a, što je vlada Magdalene Anderson zatražila posle napada Rusije na Ukrajinu.

Opozicija levog centra žestoko je kritikovala novu vladajuću koaliciju, koju opisuje kao "čudnu konstrukciju".

Mnogi su ocenili da nova koalicija znači promenu paradigme u Švedskoj i da će narušiti imidž te zemlje u svetu, kao egalitarne i tolerantne nacije. Liderka nekada komunističke partije Levica Noši Dadgostar rekla je da njeni roditelji, koji su pobegli iz Irana, nikada ne bi mogli da pretpostave da će Švedska krenuti autoritarnim putem.

(Kurir.rs/Beta)