Tog 25.oktobra 1983. godine američki predsednik Ronald Regan izdao je naređenje napada na malo karipsko ostrvo Grenada kako bi se oslobodili zarobljeni američki građani na tom ostrvu.

Za spasavanje oko 600 studenata medicine uključene su sve elitne snage vojske SAD. Invazija na Granadu je bila prva operacija novoformirane Zajedničke komande za specijalne operacije SAD.

U operaciji su anganzovani 75. puk Rendžera 400 pripadnika 24 MAU kao i pripadnici 82. padobranske divizije kao i SEAL timovi koji su izolovali rezidenciju guvernera i evakuisali ga. Amerikancima su se suprostavilo 1.000 boraca redovne vojske i 784 kubanca.

Operacija je pozmata kao "Urgent Fury" (Žestoki bes) i prva akciju pod upravom Združene komande za specijalne operacije, a uključila je sve elitne i specijalne jednice koje postoje u vojsci Sjedinjenih Država.

Kako je sve počelo

Grenada je ostrvska, karipska država, članica britanskog Komonvelta. Tog 19. oktobra 1983. uvedeno je vanredno stanje. Istog dana zatvoren je aerodrom, radnje, mediji, a nekoliko članova vlade uključujući i premijera Morisa Bišopa je bilo uhapšeno.

Nova Narodna revolucionarna armija generala Ostina zavela je oštar režim. Jedan od guvernera koji je izbegao hapšenje i uspeo da se sakrije obratio se za pomoć ostalim karipskim državama i SAD. Zabrinutost je bila velika s obziroma da su na ostrvu bili i Kubacni, a to je bilo nedopustivo. Zabrinuti za bezbedost stotine tamošnjih Amerikanaca među kojima su bili i studenti medicine, SAD su po naređenju predsednika Ronalda Regana odlučile za vojnu intervenciju kako bi na ostrvo vratili miri i bezbednost. Intervencija je bila munjevita, od planiranja do realizacije operacije nazvane "Urgent Fury" nije prošlo više od nedelju dana.

Uz konvencionalne snage u njoj su angažovane i specijalne jedinice medu kojima su kroz četiri medusobno povezane akcije ključnu ulogu trebali da odigraju pripadnici SEAL-a.

profimedia0318166701.jpg
PJF Military Collection / Alamy / Alamy / Profimedia 

Nedelju dana pre intervencije devet brodova američke mornarice koje je plovilo prema Libanu da odmeni tamošnje snage dok su se kretali zapadnim Atlantikom opozvani su i naređeno im je da se pridruže drugoj Operativnoj grupi od šest brodova koji su plovili prema Grenadi. Flotu od devet brodva predvodio je desantni brod "Guam" i brod "Sajpan", amfibijski brod opšte namene. Na ove brdove bila je ukrcana 22. amfibijska jednica maeričkih marinaca jačine 400 ljudi obučena i opremljena za proboj na obalu.

Operativnoj grupi pridružio se i nosač aviona "Indipendens". Aerodrom Grentli Adams na Barbadosu postao je logistička baza i lokaciju gde su se razmestile leteće topovnjače AC-130 spektar iz 16. eskadrile Prvog vazduhoplovnog puka za specijalne operacije.

Brojno stanje trupa na Grenadi

Snagama SAD na ostrvu trebalo je da se suprostavi 784 Kubanca kojima je komandovao pukovnik Pedro Tortolo Komas, koji je na ostrvo stigao dan pre početka napada da kontroliše snage na aerodromu Port Salinas. Osim Kubanaca na ostrvu je bilo i 1.000 pripadnika redovne armije Grenade i oko 2.000 pripadnika policijskih snaga. Oni su kako je procenjeno od opereme imali 12 oklopnih transportera BTR-60, šest protiv+-avionskih topova ZU-23. Planeri su uvereni bili da to neće biti teška borbena operacija, nego lagana šetnja. Da ironija bude veća Pentagon nije imao ni kartu Grenade. Zapravo na turističkoj mapi je izrađena vojna operacija zauzimanja ostrva.

Pre početka vojne operacije izviđanjem iz vazduha uočeno je da je pista blokirana barikadama, ali oko nje nisu bili uočeni PVO topovi. Na kašenje operacije uticao je i jak vetar i veliki talasi koji su se iznenada pojavili. plane je bio da invazija započne prikrivenom operacijom mornaričkih "Foka", koji bi zaštitili plaltu i guvernera. 75. puk rendžera trebao je da zauzme sa dva bataljona grad Port Salinas. Dok su rednežeri izvodili padobranski denat, marinci su trebali da zauzmu zapadnu obalu ostrva veritkalnim naverom (upotreba helikoptera). Rendžeri su imali zadatak da zauzmu kampus "Tru blu" medicinsku školu univerziteta sveti Džordž. Posle te tačke zauzimanje oko 5.000 padobranaca iz 82. vazdušnodesantne divizije trebali su da budu raspoređeni u Port Salinasu.

Pre početka vojne operacije izviđanjem iz vazduha uočeno je da je pista blokirana barikadama, ali oko nje nisu bili uočeni PVO topovi. Na kašenje operacije uticao je i jak vetar i veliki talasi koji su se iznenada pojavili. Kada se vreme umirlio šest pripadnika SEAL tima iskočilo je iz aviona nekih 40 kilometara od samog ostrva. Od njih ššest četovrica su se tupila zbog teške opreme koje nisu uspeli da se oslobode pošto su upali u more. Novi peh bio je što motor za gumeni čamac, koji je izbačen nije se pokrenuo. Još gore usledilo je kada ih je otkrio patrolni brod Grenade pa se operacija prekinula. Sve to se dešavalo u periodu 22. na 23 i 23. na 24. oktobar. Operacija je pokrenuta 25. oktobra u ranu zoru skokom rendžera. Silovic su usepli da se iskrcaju na zapadnu obalu ostrva približili se palati zarobljenog guvernera i oslobodili ga.

Druga akcija bila je zauzimanje Radio Slobodna Grenada , jačine od 75 kilovata koja je pokrivala veliki deo Kariba. Nalazila se na zapadnoj obali Grenade, na brežuljku lako uočljiva s ocena po antenama na krovu zgrade. Cilj operacije bio je zauzminjae neoštećene radio stanice, a snage koje je zauzmu morali su držati je sve dok i m ne stigne pojačanje, jer se predajnik morao upotrebiti za američku propagandu. Zgradu su zauzeli pripadnici "Sil tima 6" posle skoro sat vremena koliko su kasnili i iskrcali se iz helikoptera. Posle borbe prasa u prsa savladali su čuvare, a uz pomoć ostalih snaga formirali zasede oko radi ostanice. međutim usledila je reogrganizacija vojske granade koja je izvela protivnapad koristeći minobvacače i oklopne transportere. Komadosi su usepli da se održe nekoliko sati, a kad im je ponestalo municije, ekspozivom su razneli predajnik i povukli se. Silovci su uspeli da se dokopaju mora i udalje se od ostrva.

profimedia0317999669.jpg
PJF Military Collection / Alamy / Alamy / Profimedia 

Prepad na vilu zaroblejnog guvernera poverena je bila 25. okotbra helikopterima UH-60 Belkhok. Na pojavu letelica sa zemlej su bili zasuto žestokom vatrom. Tom prilikom ranjen je jedan pilot i jedan mornarički komandos. Uspešno se iskrcalo 11 komadnosa koji su jurnuli u vilu iz koje su se čuvari razbežali. Guvernera su našli zaključanog u toaletu, gde su ga otmičari strplai kad je počeo napad. I ovde su se branioci reorganizovali i oklopnim transporterima krenuli na američke komadose, ali pogotkom u prvo vozilo napad je zaustavljen. Usledio je zatim drugi napad još masovniji kada su braniocima u pomoć priskočile leteće topovnjače koje su zbrisale sa lica zemlje i oklopna vozila i napadače koji su se približavali guvernerovoj rezidenciji

Studenti iz kampusa Tru blu izvučeni su uz pomoć helikoptera i izvučeni za samo 26 minuta koliko je akcija trajala. naime rendžeri koji su spušteni oko kampusa sukobili su se sa napadačima i eliminisali ih.

Iako je američka akcija na Grenadi bila dosta kritikovana , SAD su se ponosile sa njom jer je bila osveženje posle demoralisanih akcija na Bliskom istoku posle vesti da je raznesen štab američkih marinaca u Bejrutu, kada se bombaš samoubica zakucao kamionom.

Kurir.rs/ A.Mlakar