UPALA SAM KAO KAUBOJ, SVI SU ME GLEDALI: Tamara u Sijetlu uletela u lokal, kad je ovo pitala svi joj poleteli u zagljaj

Koliko god da smo daleko, gde god da živimo uvek se obradujemo kada u nekoj drugoj zemlji sretnemo nekog svog, nekog ko govori našim jezikom, nekog sa kim možemo da se osećamo kao kod kuće.

Vrata "Sarajevo Lounge" su kao u salunu, pa i ja upadam bučno kao kauboj i vidim da sam prekinula spremanje lokala za veče. Mladići i cure koji čiste pod i poliraju čaše za šankom me zbunjeno gledaju. Sva srećna pitam "Ima li o’đe našija?". Bukvalno svi su mi poleteli u zagrljaj. Mladež koja radi u lokalu je iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske i BiH. Sve naši! Sva srećna ispitujem ih odakle su tačno i pitam ima li još neko iz Ex Yu. Kažu gazda je iz Podgorice. Ja u neverici da je čovek iz mog grada, kad on izlazi iz magacina i grli me jer je čuo razgovor.

Ispostavilo se da je iz Stare Varoši, bukvalno iz naselja do mog, i da čak znam u kojoj ulici mu je bila kuća. Iz Podgorice se preselio sa porodicom u Sarajevo pa je potom kao momak došao u Ameriku. Kako je svet mali! Zovu me da dođem tu noć i ja im naravno obećam da ću doći.

Sva uzbuđena spremam se za izlazak i očekujem američki klub ali kad sam došla zatičem harmonikaša i ćevape s lukom i Ex Yu muziku devedesetih. “Raja” mi kaže da su zbog mene noćas napravili ex Yu veče, dok nas stalni gosti zbunjeno gledaju i ne shvataju da se sprema Balkan parti.

Divno smo se proveli a bilo je i suza i nostalgije uz sevdalinke. Svaku noć dok sam bila tamo dolazila sam u "naš klub" i družila se sa ovim divnim ljudima iz bivše Juge koji su svi do jednog bliski i doživljavaju jedni druge kao porodicu što mi je posebno bilo drago.

Saznala sam da gazda lokala, moj podgoričanin, zapošljava "našu decu", iz ex YU država, i da im pomaže da se snađu. Bila sam dirnuta time a i ponosna što je zadržao duh nekih lijepih vremena iz prošlosti koja su me vratila u doba Jugoslavije u kojoj sam rođena", napisala je ona.

Korisnici Tvitera nisu krili oduševljenje ovom pričom.

"Lep je osećaj tamo negde, još više ako čovek ne zna jezik i totalni je stranac, naći nekog ko razume tvoj jezik. Sve više od toga je premija", "Hvala za ove tvitove, čitam, ježim se i pokušavam suzdržati suze. Kakve snažne emocije izazva par redova teksta. Eto, moji Balkanci, vidite koliko jedni drugima značimo u svetu, daleko od kuće", neki su samo od komentara ispod ovog niza.

(Kurir.rs)