IZBORI ZA SENAT NIKAD NEIZVESNIJI: Analitičari najavljuju pobedu republikanaca! 40 miliona birača već glasalo

Istraživanja javnog mnjenja uoči među izbora, koja su zakazana za 8.septembar pokazuju da će Predstavnički dom pripasti republikancima, dok Senat pokazuje vrlo tesan rezultat. U ovom slučaju, predsednik Džo Bajden će imati teškoće da sprovodi svoju politiku do sledećih izbora.

Američki birači sutra će direktno birati svih 435 predstavnika Predstavničkog doma i 35 od 100 senatora, kao i guvernere 36 država i tri teritorije, kao i jedan broj gradonačelnika i lokalnih vlasti. Srednjoročni izbori smatraju se pokazateljem koliko je američko biračko telo zadovoljno predsednikom. Nije neuobičajeno da stranka aktuelnog predsednika izgubi većinu na međuizborima, posebno tokom drugog predsedničkog mandata. Bajdenov rejting odobravanja bio je nizak u prve dve godine njegovog predsednikovanja, sada se kreće na 35 odsto, i jasno je u kakvoj teškoj poziciji može da se nađe Demokratska stranka posle utorka.

Demokrate sada imaju većinu u Predstavničkom domu (220 mesta, republikanci 212, tri su nepopunjena), u Senatu svaka stranka ima po 50 senatora, ali glas potpredsednice Kamale Haris naginje vagu u korist demokrata. Istraživanja javnog mnjenja pred sutrašnje izbore pokazuju da će republikanci preuzeti većinu u Predstavničkom domu, dok Senat pokazuje vrlo tesan rezultat. Ako demokrate izgube većinu u Kongresu, predsednik Bajden će imati problema sa sprovođenjem svoje politike. U slučaju poraza demokrata, očekuje se i povećanje pritiska unutar Demokratske stranke pozivima da Bajden ustupi mesto drugom demokratskom kandidatu pre predsedničkih izbora za dve godine.

Čini se da će jedna od ključnih država za većinu u Senatu biti Pensilvanija, koju su u subotu posetila tri američka predsednika, sadašnji Džo Bajden i bivši Donald Tramp i Barak Obama, i pokušali da ubede birače da glasaju za kandidata svoje stranke. . U Pensilvaniji, demokrata Džon Feterman i njegov republikanski rival, bivša TV zvezda Mehmet Oz, bore se za senatorsko mesto. dr. Or. Raspored u Senatu biće odlučujući i u Džordžiji i Nevadi, u kojima prognoze takođe ukazuju na veoma tesan rezultat.

Jedna od ključnih tema ovogodišnjih izbora je pravo na abortus. Kao što je poznato, u junu je Vrhovni sud promenio ustavom zaštićeno pravo na abortus. Obe stranke su već najavile izmene saveznih zakona u ovoj oblasti ukoliko njihova partija bude imala većinu u Kongresu. Demokrate obećavaju da će žene i dalje imati pravo na abortus, dok republikanci najavljuju zabranu abortusa nakon 15. nedelje trudnoće.

U slučaju da republikanci imaju većinu u Kongresu, imigraciona politika, religija i borba protiv kriminala biće u prvom planu, ali ako demokrate imaju većinu, u prvom planu će biti životna sredina, zdravstvena zaštita, pravo glasa i kontrola oružja. prema BBC-ju.

Ustav SAD utvrđuje ovlašćenja koja imaju savezne i državne vlade, a smatra se da ove poslednje imaju veoma veliki uticaj na niz pitanja koja utiču na kvalitet života stanovnika svake države. Ali takve smernice su se pojavljivale na nekoliko izbora. „Na međuizborima Amerikanci sve više glasaju po partijskoj pripadnosti, pri čemu su u prvom planu nacionalna pitanja kao što su međunarodni poslovi, imigraciona politika... I na osnovu toga će glasati na lokalnom i saveznom nivou za kandidata stranka koju su ubedili na saveznom nivou. Nacionalna agenda ima sve veći uticaj na to kako glasači glasaju na državnom i lokalnom nivou", rekao je slovenačko udruženje političkih nauka, udruženje Polituss i ambasada SAD u Sloveniji, rekao je Brajan Broks ( SAD), saradnik i profesor političkih nauka na Univerzitetu Tulane i stručnjak za izborne kampanje.

"Moje predviđanje je da će republikanci osvojiti većinu u Predstavničkom domu, ali je pitanje sa kojom razlikom. Biće to tesan rezultat u Senatu. Zašto je ovo važno? Ako demokrate zadrže većinu u Senatu, tada će, na primer, moći da potvrdi Bajdenove predloge za savezne sudije.Ali ako republikanci osvoje većinu u oba doma, onda će Bajdenu biti mnogo teže, on ima određena ovlašćenja da vodi međunarodnu politiku, ali inače on moraće da vlada predsedničkim dekretom. Ako republikanci budu imali većinu, moći će da donesu zakone na koje on može da stavi veto od Bajdena. To znači da ćemo moći da imamo dvogodišnji zastoj", kaže američki profesor. Kako objašnjava, tada će dve godine na nivou pojedinih država lokalne vlasti donositi odluke bez prekida, dok će na nacionalnom nivou sve zapravo biti u pripremi za sledeće predsedničke izbore 2024. godine.

Kurir.rs/RTV SLO