Neposredno pred sutrašnje izbore 2022. na kojim su ulog kontrola nad oba doma Kongresa i mnogih važnih službi na nivou saveznih država, čini se da se trenutak okreće u korist Republikanske partije, javlja Glas Amerike (VOA).

Tokom nekoliko meseci sredinom 2022. demokrate su sebi dozvoljavale da se nadaju da bi ove godine mogle izbeći uobičajenu sudbinu predsednikove stranke tokom kongresnih izbora - skoro neizbežan gubitak mesta u Kongresu.

Činilo se da su presuda Vrhovnog suda koja je ukinula ustavno pravo na abortus i serija kongresnih pretresa koji su osvetljavali ulogu bivšeg predsednika Donalda Trampa u napadu na američki Kapitol 6. januara 2021, ohrabrili demokratske birače, koji su se pojavili u rekordnom broju na primarnim izborima tokom leta.

Međutim, s obzirom na to da se zemlja bori sa nivoom inflacije koji nije viđen više generacija i rejtingom demokratskog predsednika Džoa Bajdena znatno ispod 50 odsto, ankete javnog mnjenja pokazuju da republikanci ostvaruju dobitke u više izbornih trka.

U Predstavničkom domu kontrolu ima stranka koja ima većinu od 435 mesta. Trenutno, demokrate imaju 220 mesta, samo dva više od 218 koliko je potrebno za prostu većinu.

epa-stolt02.jpg
EPA 

Zbog ionako tesne granice za kontrolu u Predstavničkom domu, čak i mali dobitak republikanaca bio bi dovoljan da im omogući kontrolu nad donjim domom, rezultat koji većina izbornih posmatrača sa priličnom sigurnošću predviđa već mesecima.

Na izborima za 435 mesta koja čine Predstavnički dom, velika većina izbornih trka se uopšte ne smatra konkurentnim. Tokom mnogo godina, kroz proces poznat kao „džerimendering“, izborni okruzi su bili formirani na takav način da najviše favorizuju članove jedne ili druge stranke.

Na primer, u svojoj najnovijoj analizi, "Cook Political Report" ocenjuje ukupno 347 mesta u Predstavničkom domu kao „solidne“ za jednu ili drugu stranku, pri čemu republikanci održavaju prednost od 188 prema 159.

Među preostalima, "Cook Political" ocenjuje 13 kao „verovatnu” pobedu demokrata i 11 kao verovatnu pobedu republikanaca, dok još 16 mesta „naginju” demokratama, a 13 ka republikancima.

Pod pretpostavkom da sve izborne trke prođu kako se očekivalo, republikancima će da pripadne 212 mesta, a demokratama 188. To ostavlja ukupno 35 izbornih trka u kojima je ishod neizvestan. Republikanci bi trebalo da osvoje samo šest od tog broja da bi preuzeli kontrolu, ali se očekuje da će ozvojiti znatno više od toga.

Stotinu mesta u Senatu trenutno je ravnomerno podeljeno između republikanaca na jednoj strani i demokrata i nezavisnih, na drugoj strani. Demokrate drže kontrolu nad Senatom samo zato što potpredsednica Kamala Haris ima ovlašćenje da glasa kada je rezultat glasanja nerešen.

Na svim federalnim izborima, izbori za Senat se sprovode samo za oko jednu trećinu mesta jer senatori služe šestogodišnji mandat. Ove godine ima 35 mesta na glasačkom listiću, 14 trenutno imaju demokrate, a 21 republikanci.

(Kurir.rs/FoNet)