Nemačka se uveliko priprema za rat, a general Eberhard Zorn naredio je vojsci zemlje da se postavi na ratnu nogu pred "egzistencijalnim" pretnjama.

Nemački Bundesver pozvao je zemlju da se pripremi za nadolazeći rat s Rusijom, zbog straha da će rat u Ukrajini eskalirati u globalni sukob sa NATO. Ruska invazija na Evropu "izglednija je nego ikad", a Nemačka bi mogla biti izbrisana s karte u svakom trenutku, upozorava se u izveštaju koji je procurio u javnost.

U poverljivim dokumentima do kojih je stigao Špigel jedan od najviših generala zemlje Eberhard Zorn naredio je vojsci zemlje da se postavi na ratnu nogu pred "egzistencijalnim" pretnjama.

Politički dokument od 68 stranica izrađen pred kraj septembra naslovljen je "Operativne smernice za oružane snage". U njemu je general Zorn pozvao na potpuni remont nemačke vojske i pripremu za rat.

"Napadi na Nemačku potencijalno se mogu dogoditi bez upozorenja i s velikom, možda čak i egzistencijalnom štetom", napisao je.

Nemačke oružane snage, poznate kao Bundesver od februara ove godine imaju 183.638 aktivnih pripadnika i 949.000 rezervnog osoblja. To je malo u poređenju s ruskom vojskom, koja navodno uključuje oko milion aktivnih vojnika i do dva miliona rezervista.

Iako je moderna nemačka vojska bila uključena u strane sukobe poput Afganistana, Zorn poziva Bundesver da se pripremi "za prisilni rat" na vlastitoj teritoriji. Upozorio je da je rat u jednoj državi članici NATO-a u istočnoj Europi "ponovno postao verovatniji" i pozvao Nemačku da igra vodeću ulogu u odbrani kontinenta i stvori "robusnije" oružane snage.

To bi označilo drastičnu promenu u modernoj nemačkoj vojnoj politici, koja se od kraja Drugog svetskog rata fokusirana na održavanje male vojske, dok je imala strane vojne baze na vlastitom tlu.

politika-nato--georgi-licovski-valdrin-xhemaj-epa.jpg
EPA Georgi Licovski, EPA/Valdrin Xhemaj 

Nemačka prekretnica

Ovaj potez dolazi nakon što je nemački kancelar Olaf Šolc najavio "prekretnicu" nakon ruske invazije na Ukrajinu u septembru. Tamo gde je Nemačka pre nastojala da održi bliske odnose s Rusijom, što je bio ostatak njene politike iz doba hladnog rata, Šolc je priznao da je "rat u Europi ponovno stvarnost".

Takođe je obećao 100 milijardi evra za ubrzanje vojske zemlje. Kao deo velikog jačanja nemačke vojske, najavljeno je da će Bundesver kupiti 53 transportna aviona Erbas A400M, borbene avione Eurofighter Tiphoon i nekoliko bespilotnih letelica. Takođe će nabaviti dodatne helikoptere NH90, 579 borbenih vozila pešadije Puma, najmanje 503 višenamenska borbena oklopna vozila Boker i nove ratne brodove i vojne podmornice.

Nemačka želi da vrati kući većinu svojih vojnika iz Malija, gde su bili raspoređeni u okviru stabilizacijske misije UN, kao deo reorganizovanog Bundesvera, što je navedeno u dokumentima koji su procureli. List navodi da bi Nemačka u slučaju ruske agresije na istočnoj granici NATO morala da obezbedi "reaktivne i borbene snage” i da ne bi mogla da čeka podršku SAD.

Zorn upozorava da ni EU ni NATO ne mogu sebi dozvoliti „da počnu da planiraju i stvaraju snage tek nakon što se napad dogodi. Ako brzo ne skočimo, nijedna vojska neće ići u Evropu“, rekao je on.

Šta se krije iza izveštaja?

Međutim, izveštaj koji je procurio može biti znak da su nemački vojni komandanti postali frustrirani onim što vide kao spor odgovor njihove vlade na ranija obećanja novca.

"U Ukrajini besni rat, ali procedure ovde još uvek traju u mirnodopskom režimu, dok inflacija jede novac“, rekao je Rojtersu jedan zvaničnik odbrane.

Drugi izvor je tvrdio da Nemačka još nije napunila municiju koju je dala Ukrajini, zbog čega je njena vojska nedovoljno opremljena. „Ugovori za neke od municije su odobreni, ali to je samo kap u čaši u poređenju sa onim što nam je zaista potrebno“, rekli su.

Nemačka je isporučila Kijevu 14 samohodnih haubica i 13.500 metaka artiljerijske municije iz sopstvenih zaliha u prvim danima rata. Ova vest dolazi nakon što je nemačka vojska slučajno izdala uniforme za svoje vojnike sa oznakama 'SS'. Veruje se da inicijali označavaju „malo, kratko“, a za grešku se okrivljuje „proizvodni problem“.

Kurir.rs/Mondo/Spiegel.de