NIKOME SE NE IDE U TREĆI SVETSKI RAT! Pad raketa u Poljskoj bila je pokazna vežba: Od sukoba planetarnih razmera SVI ZAZIRU!

Planeta je u utorak popodne, u trenutku kada je raketa koja je pala u poljskom selu Pževodov i ubila dvoje državljana ove zemlje, činilo se, bila na ivici Trećeg svetskog rata, najbliže još od Kubanske krize.

Sovjetski Savez i SAD su uspeli da prođu kroz ceo hladni rat a da ne naprave takvu grešku, jer su Vašington i Moskva bili itekako svesni rizika od slučajnog ulaska u rat.

Rusija Vladimira Putina je daleko manje predvidljiva nuklearna sila od Sovjetskog Saveza, podižući nivo opasnosti, kako je istakao američki predsednik Džo Bajden, na najviši od kubanske raketne krize.

Putinova intervencija u Siriji dovela je do toga da je ruski borbeni avion oborio turski borbeni avion iznad tursko-sirijske granice u novembru 2015. godine, ali je taj incident obuzdan, piše "Gardijan".

Slično tome, raketni incident od utorka neće dovesti do direktne konfrontacije između NATO-a i Rusije. Po svemu sudeći, radilo se o nesrećnom slučaju, a ne namernom napadu, a raketa je najverovatnije bila deo ukrajinskog protivvazdušnog sistema ruske proizvodnje S-300.

Američki predsednik Bajden rekao je da raketa verovatno nije ispaljena iz Rusije. Bajden je to izjavio nakon razgovora sa liderima zapadnih zemalja usred zabrinutosti da bi se sukob u Ukrajini mogao preliti na susedne države.

Prvi termin koji se nakon “tragičnog incidenta”, kako je formalno okarakterisano ono što se utorak u 15.40 dogodilo na teritoriji NATO članice Poljske, čuo u svetskim medijima bio je “Član 5”. Ali čak i da je raketa došla iz Rusije, ne bi za sobom povukla aktivaciju Člana 5 ugovora NATO-a.

- Namerni oružani napad je prava stvar. Dve greškom ispaljene krstareće ili balističke rakete to nisu – rekao je Vilijam Albukerki, direktor strategije, tehnologije i kontrole naoružanja Međunarodnog instituta za strateške studije.

Kakav će biti odgovor

Do sada je široki konsenzus NATO-a bio da bi ruska eskalacija dovela do pojačanih isporuka oružja Ukrajini, i da bi to – umesto bilo kakvog direktnog učešća NATO-a – služilo kao odvraćanje od ruske nepromišljenosti.

To je najverovatniji odgovor i ovog puta, a unutar NATO-a će se voditi debata o tome da li to opravdava korak napred u vrsti vojne pomoći koja se pruža. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba tvrdio je da ona garantuje nabavku borbenih aviona F-15 i F-16.

Incident na poljskoj granici je takođe obnovio pozive za zonu zabrane letova iznad zapadne Ukrajine koju bi sprovodila NATO protivvazdušna odbrana, a posebno se za to zalažu zvaničnici baltičkih država.

Zagovornici takvog poteza su tvrdili da su rizici da takav korak izazove sveopšti rat sada daleko manji nego na početku invazije u punom obimu, pošto su ruske snage trenutno ograničene na daleki istok i jug Ukrajine. Međutim, postojao bi značajan otpor prema takvom proširenju uloge NATO-a od strane SAD i drugih NATO saveznika.

Iako će ovaj incident verovatno biti suzbijen, to ne znači da rizici od sukoba između NATO-a i Rusije zbog pogrešne procene nisu stvarni.

Kijev je nestrpljiv da NATO što je moguće bliže poveže sa borbom zemlje za obnavljanje svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Zelenski je u utorak rekao da su projektili „udar protiv naše kolektivne bezbednosti“ i „veoma ozbiljna eskalacija“.

U međuvremenu, kako se ruski vojni debakl u Ukrajini pogoršava gubitkom Hersona i okolne teritorije, Putin postaje sve očajniji i zagovornici rata koji dominiraju televizijskim diskursom u Rusiji traže konfrontaciju kako bi racionalizovali poniženje zbog gubitaka u ratu.

Dok je ministarstvo odbrane tvrdilo da nema nikakve veze sa projektilima, Margarita Simonjan, šef propagandnog kanala RT, likovala je zbog implikacija o ruskom udaru.

„Ako ovo nije namerna provokacija, postoji jedna dobra vest. Zemlja NATO-a je toliko očajno branjena da je svako može slučajno pogoditi bilo čime, a ceo NATO neće ni znati ko ju je udario, čime i zašto “, napisala je Simonjan na Tviteru.

Kurir.rs/Blic