PAD RAKETE U POLJSKU OTKRIO PODELJENOST U NATO: Incident pokazao ko je za RAT, ko je uzdržan a ko protiv eskalacije sukoba
Odgovornost za raketni udar u Poljskoj se još utvrđuje. Ali način na koji su zemlje NATO reagovale na incident, pre nego što su činjenice bile poznate, ukazuje na neke podele u Alijansi.
Ukrajina je za incident u kojem su dve osobe poginule, brzo okrivila Rusiju. Predsednik Volodimir Zelenski je to nazvao „ruskim raketnim napadom na kolektivnu bezbednost“ i kao takav „veoma značajnom eskalacijom“. Ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da je "teorija zavere" da se sugeriše da su projektili deo ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Međutim, za te tvrdnje je utvrđeno da su neosnovane, odnosno da je u pitanju raketa koja je pripadala ukrajinskom protivvazdušnom sistemu. Problematično je to što su ukrajinski zvaničnici požurili da okrive Rusiju i time možda uzrokuju dalju eskalaciju i širenje sukoba i na teritoriju NATO. Ovakva retorika počinje da iscrpljuje strpljenje nekih zapadnih diplomata. Oni strahuju da ponekad maksimalistički jezik i zahtevi Kijeva mogu da doprinesu takozvanom „zamoru od Ukrajine“ među saveznicima, piše BBC.
U slučaju da se sukob zaista i proširi na teritoriju NATO, ne mora da znači da bi se sve države članice složile da se aktivira Član 5. Član propisuje da se "stranke slažu da će oružani napad na jednu ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi smatrati se napadom na sve".Nakon incidenta u Poljskoj Baltičke države na liniji fronta sa Rusijom brzo su pozvale na kolektivnu odbranu NATO-a. Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda je na Tviteru objavio: „Svaki pedalj teritorije NATO-a mora da se brani!“
- Litvanija će aktivno podržavati raspoređivanje (NATO) protivvazdušne odbrane duž poljsko-ukrajinske granice - rekao je Nauseda novinarima i dodao da se to odnosi i na ostatak istočnog krila, preneo je Rojters.
Drugi su rekli da je incident doveo do još veće vojne podrške Ukrajini. I letonski ministar odbrane Artis Pabriks sugerisao je da bi NATO mogao da obezbedi više protivvazdušne odbrane za Poljsku i „deo teritorije Ukrajine“. Kaja Kalas, premijerka Estonije, rekla je da bi Zapad Ukrajini trebalo da pruži više vojne, humanitarne i finansijske podrške.
Nasuprot tome, inicijalni odgovor Sjedinjenih Država i drugih zapadnih zemalja bio je poziv na smirenost i čekanje da se pojave činjenice. Postojala je jasna želja da se izbegne bilo kakva eskalacija koja bi mogla da uključi kolektivni vojni odgovor NATO-a. Američki zvaničnici bili su među prvima koji su sugerisali da su rakete deo ukrajinske protivvazdušne odbrane.
A tu su i članice koje imaju pomirljiviji odnos prema Rusiji i koje takođe ne žele da situacija eskalira.Mađarski zvaničnici su kritikovali Zelenskog zbog neutemeljenih optužbi da je ruska raketa pala u Poljsku.
- Ukrajinski predsednik je pogrešio... Odmah je optužio Rusiju za ono što je, na osnovu trenutnih informacija, uradila Ukrajina. Ovo je loš primer - rekao je šef kabineta mađarskog premijera Gergelj Guljaš.
Mađarski zvaničnik je priznao da je Rusija "jedini nosilac odgovornosti" za sukob u Ukrajini, ali je rekao da se Moskva ne može smatrati direktno odgovornom za incident u Poljskoj. S tim u vezi, Guljas je pozvao svetske lidere da sačekaju završetak istrage o padu projektila pre nego što daju neodgovorne izjave koje bi mogle imati ozbiljne posledice. Sa njim se slaže i premijer Viktor Orban.
"Potrebna nam je mirna i temeljna istraga u vezi sa eksplozijama u Pževodovu. Jedno je sigurno: Mađarska čvrsto stoji uz Poljsku", naveo je Orban na Tviteru.
Ubrzo nakon incidenta se oglasila i Turska. Njen predsednik Redžep Tajip Erdogan je rekao da poštuje izjavu Rusije da njihovi projektili nisu pogodile poljsku teritoriju i da veruje da Moskva "nema veze sa raketom".
- Rusija je saopštila da nema nikakve veze sa eksplozijom i predsednik SAD Džo Bajden kaže da ove rakete nisu ruske proizvodnje. To pokazuju da Rusija nema nikakve veze sa raketom - rekao je Erdogan na konferenciji za novinare tokom samita G20 na Baliju u Indoneziji, prenosi Rojters.
I sama Poljska je bila uzdržana, iako važi za jednu od najneprijateljskije nastrojenih država prema Rusiji. Poljski premijer Mateuš Moravjecki potvrdio je da se neće pozvati na član 4 Severnoatlantskog ugovora u vezi sa padom projektila u selu Pževodovu u blizini granice sa Ukrajinom, a u kojem su ubijene dve osobe.
- Stalno održavamo konsultacije sa saveznicima, ali u okviru sporazuma o odbrani postoji član 4, koji primorava strane da se konsultuju u vanrednim situacijama. Dogovorili smo se da proverimo da li ima osnova za primenu člana 4 - rekao je Moravjecki, prenela je ukrajinska "Pravda".
On je dodao da je razvoj događaja u vezi s padom rakete doveo do zaključka da se ne radi o namernom napadu na teritoriju Poljske.
- Stoga se nismo pozivali na član 4. Ovaj pristup je naišao na dobar prijem kod naših NATO saveznika - rekao je on za kanal TVP.
Ono što ovaj incident pokazuje jeste da se greške dešavaju u ratu. Neki od raketnih sistema koji se koriste su stari. S obzirom na razmere raketnih udara, možda je iznenađujuće da se ovako nešto ranije nije dogodilo. Ovi događaji ukazuju na to da, ako bi se rat ponovo prelio na teritoriju NATO-a, odgovor možda ne bi bio ujednačen i jedinstven kao što bi neki očekivali.
Kurir.rs/Blic
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega