BBC RAZOTKRIO DELOVANJE ALBANSKE MAFIJE U EVROPI Kokain švercuju iz Južne Amerike u savezu sa meskičkim kartelima PIPKE ŠIRE SVUDA

Leta 2021. godine pošiljka sa oznakom „fine špargle“ utovarena je u kamion sa prikolicom od 18 tona u gradu Truhiljo, na severozapadu Perua. Plan je bio da navedena pošiljka stigne do komercijalne luke Kalao u Limi. Tamo je, s druge strane, brod, čije je krajnje odredište bio Roterdam (Holandija) - čekao pošiljku povrća.

- Kokain bi u Halangi (severni Peru) mogao da košta 500 ili 700 dolara, pa u Limi već ima vrednost od 1.300 dolara. Kada stigne u luku u Evropi, cena se penje na 40.000 dolara po kilogramu - objašnjava direktor Uprave za borbu protiv narkotika Dirandre Deni Rodrigez.

On otkriva i da su u piramidi ove trgovine kokainom dvojica albanskih državljana: Malo Frank, poznat kao „Pelao“ i Meta Gentjan, poznatiji kao „Barbas“. On kaže da su Albanci zaduženi za finansijsku i logističku podršku u operaciji ilegalne trgovine drogom na teritoriji Perua.

Oba Albanca su u Peru ušla legalno, kao turisti preko granice sa Ekvadorom, ali ih je Dirandro pratio tokom njihovog boravka u zemlji.

Inače, nije novost da u zemljama Latinske Amerike u kojima rade moćni karteli za proizvodnju i trgovinu drogom ima muškaraca albanskog porekla, jer od 2000. godine članovi porodičnih klanova tzv. „albanske mafije” putuju u zemlje Latinske Amerike da prošire svoje poslovanje u Evropi. Svrha je prvenstveno kupovina jeftinog kokaina, kažu inspektori.

Tokom dve decenije, Albanci su uspostavili kontakte sa kartelima i grupama za krijumčarenje droge u zemljama poput Kolumbije, Ekvadora, Meksika i Perua i sklapali unosne poslove sa njima, čak i bez velike „armije ljudi“ i oružja visokog kalibra, izveštavaju BBC Nevs.

Reklo bi se da su stanovnici najsiromašnije evropske zemlje poslovni i diskretni.

- Njihova funkcija je da budu poslovna veza i tiha logistika. Nikada nećete videti naoružani konvoj albanske mafije u Latinskoj Americi, osim čuvara koji pružaju zaštitu - prilazi Viktor Sačez, meksički istražitelj koji se bavi organizovanim kriminalom.

Moć albanske mafije je u zajedničkoj kontroli sa drugim mafijama, poput italijanske, i lukama u Evropi preko kojih droga i ilegalni proizvodi ulaze.

Geografska lokacija je takođe ključna; Albanija je istorijski koridor za trgovinu između Azije i Evrope na Balkanskom poluostrvu, a u vreme sloma komunizma, Albanija je, zajedno sa bivšim Sovjetskim Savezom, doživela dramatičan porast organizovanog kriminala, pravi procvat, smatraju istražitelji .

Od trgovine heroinom i oružjem, do šverca cigareta, ljudi... Albanski klanovi su "pokrili" sve.

Značajne su i veze Albanaca sa moćnom italijanskom organizacijom N'drangeta iz južne Italije. Međutim, i oni su počeli da deluju samostalno, a Italijani ne idu u Latinsku Ameriku da „nabace” jeftin kokain na veliko. Glavni „postovi” na toj ruti bila su dva pacifička lučka grada: Gvajacila u Ekvadoru i Kalau u Peruu. Od tada su izgradili kontakte u drugim zemljama koje proizvode drogu, kao što su Bolivija, Kolumbija i Meksiko.

Širom Evrope ima više klanova „Albanija brenda“, nisu svi poreklom iz Albanije. Ipak, najistaknutija organizacija je kompanija Belo. Ima pipke u raznim zemljama kao što su Velika Britanija, Holandija, Belgija, Francuska, Španija, Portugal, Italija i Nemačka. Funkcioniše kao neka vrsta dijaspore, slično italijanskim mafijaškim grupama kao što su Koza Nostra, Kamora i La N'drangeta već dugi niz godina. Počeli su danaseljavaju zemlje sa boljim životnim standardom, a okupljaju se kao neka vrsta porodice koja kontroliše ilegalna tržišta.

Ali Interpol im je 2020. godine zadao udarac operacijom u deset evropskih zemalja i tada je uhapšeno 20 istaknutih članova.

Međutim, nastavili su da rade preko luka Roterdama, Antverpena i drugih. Oni su uključili model pranja novca (kompanija Belo) kroz „alternativni sistem tajnih doznaka kineskog porekla, poznat kao "fei ch'ien sistem“. Dakle, novac zarađen trgovinom deponuje se kod mrežne agencije u jednoj zemlji, dok drugi operater podiže ekvivalentni iznos negde drugde u svetu i prosleđuje je primaocu kome je namenjen. Milioni evra su „oprani” bez traga, navodi Bi-Bi-Si njuz.

Uz pomoć meksičkih kartela, Albanci su stvarali fiktivne kompanije: kazina, restorane, kompanije za izvoz i trgovinu robom u nekoliko zemalja Latinske Amerike, a među kartelima iz Meksika apostrofira se El Maio. Istražitelj Viktor Sančez ocenjuje savez Meksikanaca i Albanaca u trgovini drogom „logičnim“ jer Albanci „bolje peru novac od Meksikanaca“.

Pored toga, za Albance poput braće Luftara, Arbena, Fatosa i Ramiza Hise, čije prisustvo je otkriveno u Meksiku, zemlje Latinske Amerike nude povoljne uslove za poslovanje.

Takođe treba imati u vidu da im je pomenuta zona privlačna i za dugoročno naseljavanje, pa čak i kao stalni boravak. Mnogi od onih koji migriraju već imaju krivične dosije u Evropi, neki su i aktivni begunci, što je razlog više da se nastane u Latinskoj Americi, napominju istraživači o Albancima u tom delu sveta, vezano za njihove ilegalne i kriminalne aktivnosti. . Za njih prelazak Atlantika znači anonimnost, drugu šansu.

Tamo stvaraju nove identitete, žive u bogatim zatvorenim zajednicama i koriste slabiji pravni sistem. Međutim, brojčano gledano, broj Albanaca u zemljama latinoameričkog regiona su zapravo zanemarljivi, pa su vlasti koncentrisane na lokalne kartele. Njihov profit je nešto veći, ali to ide u prilog Albancima u trgovini drogom. Njihova glavna delatnost (prodaja) je ionako u Evropi, kažu istraživači, a prenosi BBC News.

(Kurir.rs/BBC News/slobodna Dalmacija)