9 MESECI UŽASNOG RATA U UKRAJINI: Kada Rusija eskalira napade, to pojača moral u Ukrajini!

Danas se obeležava devet meseci od početka rata u Ukrajini, kojem se ne nazire kraj.

To, sa čim su se izgleda složili učesnici događaja, izgleda da znači da je put napred jednostavan: nastaviti sa naoružavanjem Ukrajine sve dok lokalne snage ne uspeju da izbace Ruse iz zemlje. U nedeljama nakon foruma, Rusija je nastavila sa gubicima na bojnom polju, uključujući i iznenadno povlačenje iz ukrajinskog regiona Herson.

Ben Hodžis, bivši šef američkih snaga u Evropi u penziji, izjavio je na više foruma da je konačni poraz Rusije sve samo ne unapred određena činjenica zbog "izuzetno loše logistike njihovih oružanih snaga" i metodično izvedenog manevarskog ratovanja ukrajinske vojske.

"Dokle god nastavimo da im obezbeđujemo ono što im je potrebno, za mene je put ka ukrajinskoj pobedi nepovratan. Rusi ne mogu da ga zaustave. Jedina stvar koju sada mogu da urade jeste da ubijaju nedužne ljude", rekao je Hodžis.

Na osnovu razgovora na forumu i sa izvorima, čini se da postoji slaganje u vezi sa četiri aspekta na koja Ukrajina i njeni saveznici treba da se fokusiraju kako bi nastavili da potiskuju Ruse i spreme se za ono što sledi.

Nov način upotrebe starog oružja

Ukrajinska vojska i odbrambeni sektor koji je podržava takođe su pokazali ranije neočekivani talenat za upotrebu oružja starije generacije na druge načine od onih za koje je to oružje dizajnirano.

Tu spadaju uništenje velikog desantnog broda, ruskog LST klase aligator u luci u Berdjansku u martu od strane kombinacije OTR-21 (SS-21) Scarab/Tochka-U balističkih raketa, dizajniranih skoro pre 50 godina, i obaranje ruskog Ka-52 helikoptera uz pomoć ukrajinske DKB Luch Stugna-P ATGM.

I ukrajinsko oružje pokazalo je efikanosnost koja nije očekivana. Raketa Neptun odgovorna je za potonuće kruzera Moskva u aprilu.

Sposobnost Ukrajine da nastavi da bude fleksibilna sa svojim materijalom gotovo će sigurno biti pokretač načina na koji Kijev nastavlja da uzvrati Moskvi. Ali to ne može biti jedino rešenje.

Rupe koje treba otkloniti

Uprkos velikodušnim, velikim količinama vojne pomoći poslate Ukrajini od strane SAD i drugih nacija, još uvek ima onih koji tvrde da se ukrajinska vojska i dalje bori sa resursima koji su neadekvatni za pobedu.

"Plaćamo drugoj zemlji da vodi užasan rat na svom tlu kako ne bismo morali da vodimo gori rat na tlu saveznika u NATO-u", rekao je Frederik Kejgan iz američkog Enterprise instituta za Washington Post u septembru.

Postoje neke jasne rupe koje bi se mogle otkloniti, uz brze rezultate na bojnom polju.

Tačno je da su SAD i njeni saveznici poslali važno oružje Ukrajini, kao što je raketna artiljerija HIMARS. Ali HIMARS baterije su obezbeđene, a da ATACMS meci najvećeg dometa nisu uključeni u miks projektila. To je zato jer Bela kuća ne želi da Ukrajinci budu u mogućnosti da pogode mete unutar Rusije.

Takođe ne postoje sistemi PVO srednjeg dometa u klasi Patriot PAC-3 koji se obezbeđuju za zaštitu Kijeva i drugih većih gradova.

Nedavni incident u Poljskoj naglašava potrebu za naprednim PVO Ukrajini. Dve rakete pale su 15. novembra u selo u istočnoj Poljskoj u blizini granice sa Ukrajinom. Ispostavilo se da su u pitanju rakete ukrajinske PVO.

"Ovaj incident nas je stavio na ivicu rata, a ljudi su pozvali na kršenje člana 5. Postoji opasnost i za ljude izvan ukrajinskih gradova ukoliko ne budemo imali adekvatne načine da zaštitimo naša neba", rekao je izvor iz ukrajinske odbrane.

Dimenzija vazdušnih snaga

Tokom prezentacije u Varšavi, bivši NATO general Filip Bridlov je rekao da je uspeh ukrajinskih snaga protivvazdušne odbrane protiv ruske VKS i ovih raketnih napada neverovatan.

Ali, primetio je, odbrani Ukrajine je pomogla činjenica da su vazdušni kapaciteti Moskve skoro potpuno atrofirali.

Pre invazije, objasnio je on, "pretpostavili smo da Rusija još uvek ima veštinu da izvrši misiju SEAD (Suzbijanje neprijateljske protivvazdušne odbrane) i da može da locira, prati i neutrališe ove instalacije zemlja-vazduh. Ovo je veština koju vazduhoplovne snage, posebno USAF, praktikuju svaki dan. Ako su Rusi ikada imali tu sposobnost, očigledno su zaboravili kako to da urade.

Budući da nisu u stanju da potisnu ukrajinske SAM jedinice, "Rusi se sada nalaze u okruženju na koje nisu navikli i pod kojim nisu sposobni da deluju". Nisko letenje je nešto što su (USAF) praktikovali u eri Hladnog rata - misleći da će SAD morati da lete nisko da bi izbegle ruske SAM-ove. Dovoljno je teško ovo izvoditi na obuci u mirnodopsko vreme, ali pokušati promeniti i uraditi ovo u ratno vreme - na šta su Rusi sada primorani - gotovo je nemoguće.

Pored toga, vreme letenja ruskih pilota je veoma malo. To ih stavlja u poziciju da nisu u mogućnosti da izvedu misije koje većina zapadnih vazdušnih snaga smatra veoma značajnim.

U savršenom svetu, Ukrajina bi mogla da iskoristi prednost ovih nedostataka, ali njenom vazduhoplovstvu nedostaju moderni avioni i oružje da to urade.

Bridlav je ocenio, da je Ukrajina dobila moderne američke avione i potrebnu obuku ili da je NATO bio angažovan u sukobu, ukrajinske snage bi izazvale pustoš u ruskim kopnenim snagama. Konkretno, ovo je bila dramatična "izgubljena prilika" u početnom periodu nakon invazije "kada je ruska vojska u suštini bila zaglavljena u blatu na putu za Kijev".

"Da je zapadna avijacija došla i napala ove kolone, to bi eliminisalo 40 posto vojske sa kojom se Ukrajina i dalje bori", rekao je on.

Politički sukob koji dolazi

Snabdevanje Ukrajine modernijim hardverom je kritična misija za NATO u ovom trenutku, složili su se neki stručnjaci na događaju u Varšavi, ali postoji veći problem koji treba rešiti.

To je "koliko brzo NATO može da reaguje", rekao je ministar odbrane Estonije Hano Pevkur.

"Kada se NATO savet satane, za stolom su 32 nacije i svi ljudi za tim stolom moraju da brinu o izborima. Istovremeno, Putin ne mora da brine o izborima“, rekao je Pevkur.

Zato NATO mora da radi ozbiljno na tome "koliko brzo možemo da donesemo odluke i koliko brzo možemo da pošaljemo više snaga ako za to bude potrebe".

Pored pomoći Ukrajini, alijansa mora da razmišlja o tome "kako pripremiti sve države na frontu NATO-a. Pred nama su neke strašne smrtonosne bitke i za to ćemo morati da nastavimo da se pripremamo", nastavio je on.

Hodžis je jedan od nekoliko vojnih i stručnjaka za spoljne odnose koji predviđaju da će jedna od posledica eventualnog poraza ruskih snaga biti raspadanje ruske federacije u brojne nove, manje političke entitete. Znaci tog raspada se već pojavljuju u delovima 21 teritorije sastavljene od etničkih manjinskih grupa (koje se često nazivaju autonomne republike) unutar moskovskog carstva.

Predstavnici nedavno formiranog pokreta za nezavisnost Baškortostana apelovali su na Radu, ukrajinski parlament, i zatražili da vlada predsednika Volodimira Zelenskog prizna njihovu republiku kao "okupiranu teritoriju". Paralelno sa tim, Rada je takođe sada započela proces zahteva za priznavanje nezavisnosti etničke enklave Tatarstan.

Slični pokreti za nezavisnost formiraju se u Dagestanu i Burjatiji.

Na kraju, budućnost sukoba može biti odlučena načinom na koji zemlje NATO-a rešavaju gore navedene praznine. Pomaganje da se učvrsti rešenost može se delimično svesti na rastuću listu ratnih zločina koji se otkrivaju dok ukrajinske snage ponovo zauzimaju delove zemlje okupirane nakon početne invazije.

Poznati ruski naučnik i istoričar, Stiven Kotkin, opisao je uzročno-posledičnu vezu koju ovo ima sa odlukama zapadnih lidera.

"Svaki put kada Rusija eskalira svoje napade, to stvara viši nivo morala u Ukrajini. Ovo stvara dinamiku u kojoj se ukrajinska hrabrost i domišljatost plus ruska zverstva onda izjednačavaju sa većim zapadnim jedinstvom i odlučnošću", rekao je on.

Kao i sa skoro svim akcijama koje je Putin preduzeo pre i od početka rata, rezultati su potpuno suprotni od onoga na šta se kladio.

"Ukrajina će gurnuti Ruse nazad na liniju od 23. februara do kraja ove godine, a sa Krima do sledeće godine. Ovo će biti prednji kraj procesa koji vodi do kolapsa Ruske Federacije kakvu poznajemo. Stoga, mi u alijansi moramo biti spremni za veoma nasilnu situaciju sa druge strane granice NATO-a", zaključio je Hodžis.

Kurir.rs/Telegraf