Beloruski ministar spoljnih poslova Vladimir Makej preminuo je u 64. godini, javila je u subotu državna novinska agencija Belta. Po svemu sudeći, nije imao zdravstvenih problema, a poslednji važan sastanak imao je sa Hrvatom, navodi Jutarnji list.

Makej se u petak sastao sa apostolskim nuncijem, nadbiskupom Antom Jozićem , koji svoju službu obavlja u Belorusiji. Razgovarano je o 30. godišnjici uspostavljanja diplomatskih odnosa između Republike Belorusije i Svete stolice, interakciji Vatikana i Minska, kao i o trenutnom položaju Rimokatoličke crkve u Belorusiji, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije. .

xxx01-ap-yury-kochetkov.jpg
AP/Yury Kochetkov 

Kao što se i moglo očekivati, odmah su se pojavile spekulacije da vatikanska diplomatija pokušava da zaustavi rat između Rusije i Ukrajine, a posrednička uloga pala je na nuncija Jozića.

Proratni ruski Telegram kanal Mardan objavio je: „Čudna smrt. Pravovremena. Baš juče je razgovarao o mirovnom planu sa papinim izaslanikom“, uz dvosmislen zaključak da je „Makei bio glavni Lukašenkov kanal komunikacije sa Zapadom“.

Drugi ruski kanal, Legitimnij, otišao je dalje i napisao o Makeju: "On je bio glavni prikriveni lobista za zapadne interese u Minsku. Da li je to slučajnost? Ili ga je neko likvidirao zato što nije ispunio ono što je obećao? Ili, naprotiv , bio osumnjičen za 'curenje informacija'?", a sve se završava optužbom: "Makejev glavni san je bio da postane predsednik Belorusije".

Mnogo je spekulacija, koje se svode na to da je Makaj pre svoje smrti nešto dogovorio sa apostolskim nuncijem, a sve su to preneli i neki zapadni mediji. Međutim, mnogo je realnije da je Jozić pokušavao da izbori povoljniji status za Katoličku crkvu pod diktatorskim režimom Aleksandra Lukašenka.

Nadbiskup Ante Jozić rođen je 1967. godine u Trilju, a za sveštenika je rukopoložen 1992. godine. Govori devet stranih jezika. Od 1992. do 1995. godine služio je kao kapelan u Makarskoj, a potom ga je nadbiskup poslao u Rim na studije (1995 - 1999). U diplomatsku službu Svete stolice stupio je 1. jula 1999. godine i radio u diplomatskim misijama Svete stolice u Indiji (1999 – 2003), Ruskoj Federaciji (2003 – 2009) i Hong Kongu (Kina; 2009 – 2019) . ). Tamo je bio jedan od najodgovornijih za istorijski sporazum koji je Sveta stolica potpisala sa komunističkom Kinom, a koji reguliše pitanje imenovanja episkopa i odnose između tzv. Patriotske crkve, lojalne režimu, i tzv podzemna katolička crkva, lojalna Vatikanu.

Papa Franja ga je 2. februara 2019. imenovao apostolskog nuncija u Obali Slonovače, dodelivši mu titularno mesto u Cisi, sa dostojanstvom nadbiskupa. Zbog teške saobraćajne nesreće njegova hirotonija je morala biti odložena, a zbog pandemije korona virusa imenovanje je ponovo odloženo. Oporavljao se 15 mjeseci, pa je Franjo u međuvremenu poslao mons. Paolo Bordžiju za papinog predstavnika u Abidžanu, a 21. maja 2020. imenovao je Jozića za apostolskog nuncija u Belorusiji.

Po svemu sudeći, papi je bio potreban neko ko će pokušati da uspostavi komunikaciju sa tamošnjim režimom. Naime, nakon predsedničkih izbora 2020. godine, na kojima je Aleksandar Lukašenko pobedio zahvaljujući manipulacijama, usledili su masovni protesti koji su zahtevali nove izbore, oslobađanje političkih zatvorenika i prekid policijskog nasilja i suzbijanje demokratskog pokreta. Aktivisti za ljudska prava izvestili su da je uhapšeno više od 30.000 demonstranata, a ubijeno je više kritičara režima. Lukašenko je optužio Katoličku crkvu za mešanje u belorusku politiku, a minski nadbiskup Tadeuš Kondrusevič je sprečen da se vrati u Belorusiju iz Poljske, gde je bio u radnoj poseti. Od tada ga predstavlja pomoćni episkop Juri Kasabutski,

w-56277836.jpg
EPA-EFE/TATYANA ZENKOVICH 

Jozić je u nedelju, 11. oktobra 2020. doputovao u Minsk, gde je u diplomatskom predstavništvu Svete stolice zamenio dosadašnjeg nuncija Gabora Pintera. On je u novembru prošle godine apelovao na pristojne uslove života i pristup procedurama azila za migrante koji su preživljavali u nehumanim uslovima na belorusko-poljskoj granici. "Trenutno je svima potrebna solidarnost da spasemo živote ljudi i pronađemo najbolje rešenje za one na granici. Neprihvatljivo je da se ograničimo na puko posmatranje hiljada ljudi na ivici života ili smrti, koji čekaju dugoročno rješenja“, napisao je nuncije Ante Jozić.

Jozić je svojevremeno rekao da Belorusija i Vatikan nastavljaju rad na konkordatu. „Rad na sporazumu je odavno počeo i nastaviće se“, rekao je nadbiskup Jozić, napominjući da je otvoren za nastavak saradnje na različitim nivoima između Vatikana i Belorusije. Moj rad i moje prisustvo ovde će prvenstveno doprineti jačanju moralnih i duhovnih vrednosti“, naglasio je on.

(Kurir.rs/Jutarnji list)