EKONOMSKI UDAR NA PUTINA UZDRMAĆE I EVROPU! Presudan je 5. februar, biće to prvi test za EU!

Ograničenje cene ruske nafte na 60 dolara po barelu neće momentalno doneti štetu ruskoj ekonomiji, ali će zapadnim zemljama dati prostor da analiziraju efikasnost realizacije ograničenja. Države članice EU, grupa G7 i Australija postavile su gornju cenu ruske sirove nafte, kojom trguju kompanije koje isporučuju naftu morem u treće zemlje, na 60 dolara po barelu.

Od ponedeljka će biti zabranjen pomorski uvoz ruske nafte u EU, kao i evropske usluge osiguranja i prevoza brodova koji prevoze rusku naftu bilo gde u svetu. Kako je većina svetskih usluga pomorskog prevoza u Evropi, zabrana će važiti za gotovo sve tankere širom sveta. Sankcije EU izuzimaju uvoz isporučen preko ruskog naftovoda Družba u određene zemlje u srednjoj Evropi bez izlaza na more, što je ustupak Mađarskoj i Putinovom savezniku Viktoru Orbanu.

Prošle nedelje Rusija je predstavila novu uredbu u kojoj navodi da neće prodavati naftu onim zemljama koje sudeluju u ograničenju i neće potpisivati ugovore sa ograničenom cenom ili ih se pridržavaju. Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je limitiranje cena "opasan i nelegitiman instrument". Rusija bi mogla da prodaje naftu na crnom tržištu koristeći tankere "tamne flote" s nepoznatim vlasništvom, kao što su to učinili Venecuela i Iran. Nafta bi se mogla prebacivati s jednog broda na drugi i mešati s naftom sličnog kvaliteta kako bi se prikrilo njeno poreklo.

Rusija je ove godine nabavila 100 tankera kao odgovor na naftne sankcije koje je Moskvi nametnuo Zapad, izveštava Fajnenšel tajms. Kremlj koristi dodatne tankere kako bi izbegao probleme sa ograničenjima u isporuci nafte, a kompanija za energetsko savetovanje Ristad tvrdi da su ove godine kupljena 103 tankera. Navodno je reč o brodovima starim između 12 i 15 godina i predstavljaju rusku "flotu u senci".

Oko 2,4 miliona barela ruske nafte koje su dnevno ulazile u EU moraće da pronađu nova odredišta, a azijska tržišta verojatno neće sve preuzeti. Vodeći trgovac naftom Vitol predvideo je da bi izvoz ruske nafte mogao da padne do milion barela dnevno. Analitičari procenjuju da bi cene nafte sledeće godine mogle da skočiti na 120 dolara po barelu.

Rusiji su potrebni prihodi, posebno tokom 2023. godine kada će se suočiti sa prekidom mobilizacije, proračunskim rezovima i zaduživanjem države. Rusija dobija oko 30% svog ukupnog državnog proračuna od prihoda od nafte i gasa pa će ograničenja barem delimično naškoditi Putinovom ratu protiv Ukrajine.

Evropska unija u početku je raspravljala o ograničenju cene ruske nafte između 65 i 70 dolara po barelu, a Poljska i Baltičke zemlje htele su gornju granicu od 20 do 40 dolara. Kompromis je na kraju određen na 60 dolara, kako bi Vašington i Brisel dobili na vremenu. Ako su cene previsoke, one će biti besmislene i postoji rizik da neće uticati na Rusiju. Ali ako su cene preniske, to bi moglo da dovede do smanjenja ponude ruske nafte na globalnom tržištu, što znači povećanje inflacije. Očekuje se da će EU i saveznici redovno da procenjuju uticaj, ciljeve i posledice i po potrebi smanjivati ili povećavati ograničenja.

Najveći uticaj embarga EU možda će biti 5. februara kada stupa na snagu evropska zabrana naftnih derivata. Evropa još ima mnogo automobila na dizel, a koriste ga i kamioni za prevoz robe i poljoprivredne mašine. Zabrana usluga koje koriste druge zemlje, zabrana naftnih derivata pokazaće koliko je uspešno Evropa pronašla zamenu za ruske prerađene naftne proizvode.

Kurir.rs/Jutarnji.hr