DA LI JE NEMAČKA VOJSKA ZAISTA NESPOSOBNA ZA BORBU? Cela strategija EU prema Rusiji zavisi od vojne snage Berlina

Nakon ruskog napada na Ukrajinu, nemački političari su obećali da će ojačati Bundesver izdvajanjem dodatnih 100 milijardi evra za opremu i preuzimanjem vodeće uloge na međunarodnom planu. Ali malo se toga promenilo, navodi Dojče vele.

Ako je to tačno (a takva informacija se ne može zvanično potvrditi, jer je državna tajna), nemačke zalihe municije su znatno ispod standarda NATO-a, koji zahteva da svaka članica ima na zalihama 30 dana municije. Samo da bi nadoknadila ovaj manjak, Nemačka mora da izdvoji 20-30 milijardi evra, kažu stručnjaci za odbranu.

Kod nemačke vojske ima mnogo drugih nedostataka – njena oprema je dugo bila predmet zabrinutosti. Priče o neispravnim tenkovima i helikopterima, puškama koje ne pucaju kako treba i vojnicima koji zimi moraju da treniraju napolju bez termo odeće godinama pune medijske stupce.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, kancelar Olaf Šolc najavio je preokret, koji su mnogi u Nemačkoj i šire pozdravili kao promenu u pristupu spoljnoj politici i vojnoj strategiji. Da bi pokazao da je ozbiljan, Šolc je najavio povećanje potrošnje za odbranu, koja je postala najveća u celoj Evropi, kao i jednokratni „specijalni fond“ od 100 milijardi evra za modernizaciju vojske.

Sumnje u vojne sposobnosti Nemačke

Devet meseci kasnije mnogi se pitaju gde je ta gomila novca. Spor oko municije izazvao je ružnu svađu između vlade i nemačke odbrambene industrije oko toga ko treba da preuzme inicijativu: da li industrija prvo treba da poveća kapacitete ili da se vlada pobrine za brže porudžbine?

„Ono što sada očekujem od industrije oružja je proširenje kapaciteta“, rekao je Lars Klingbeil, predsednik Šolcove Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), za javni servis ARD. „Ako nemačka industrija nije u stanju da to reši, onda moramo da vidimo šta možemo da kupimo u inostranstvu, odnosno od drugih NATO partnera“, dodao je Klingbajl.

Te izjave su „prilično pogrešne“, brz je odgovor Hansa Kristofa Acpodijana, šefa nemačkog udruženja za bezbednosnu i odbrambenu industriju BDSV. On je za novinsku agenciju DPA rekao da su velike nemačke kompanije udvostručile svoje proizvodne kapacitete u nedeljama nakon izbijanja rata u Ukrajini.

„Ovaj teatar između odbrambene industrije i vlade je smešan“, rekao je za DV Rafael Los, analitičar odbrane u Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR).

Loss je istakao da postoje propisi koji sprečavaju proizvođače oružja da proaktivno proizvode oružje ili traže od banaka kredite bez vladinog ugovora.

On je zabrinut što Nemačkoj nedostaje osećaj hitnosti da odgovori na geopolitičke implikacije ruskog napada na Ukrajinu. „Druge zemlje, posebno u istočnoj Evropi, napredovale su mnogo brže i formirale su radne grupe sastavljene od predstavnika vlade i industrije“, rekao je Loss.

Članice NATO-a u severoistočnoj Evropi već su zabrinute da Nemačka neće biti vojni partner na koga mogu da se oslone. Na konferenciji u Berlinu krajem oktobra letonski ministar odbrane Artis Pabriks postavio je provokativno pitanje evropskim kolegama: „Mi smo spremni da umremo, a vi?“ Obraćajući se Nemcima, rekao je: „Mnogo će zavisiti od vojne moći vaše zemlje. Žao mi je što ovo kažem, ali vaša vojna moć trenutno ne postoji“.

„Da budem fer i iskren prema Šolcu, mislim da je njegova objava prekretnice pokazala da je on svestan ovog značajnog izazova“, rekao je Loss. „Ali izgleda da Ministarstvo odbrane i druge institucije nisu na visini zadatka.

Nabavka je tek počela

Šolc se sada pobrinuo da postoje veće narudžbine. Nemačka je potpisala ugovor o kupovini 35 američkih borbenih aviona F-35, koji će zameniti zastarelu flotu Tornada, po ceni od 200 miliona evra (208 miliona dolara) po komadu. Ali možda neće biti spremni za upotrebu do 2027.

Vojne nabavke su uvek dugotrajan proces. I druge zapadnoevropske zemlje se takođe suočavaju sa sličnim problemima u rekonstrukciji svojih mirnodopskih struktura. Bilo da se radi o čarapama ili borbenim avionima, skoro sve što vojska koristi mora se prvo naručiti, a zatim proizvesti. „Ne možete samo da kupite određene sisteme sa police u prodavnici uradi sam“, rekla je ministarka odbrane Kristin Lambreht u Bundestagu tokom nedavne debate o državnom budžetu.

Priče o nedovoljnoj količini municije nastale su delom i zbog postavljanja pitanja o održavanju snabdevanja oružjem koje se šalje u Ukrajinu. „Da bismo obezbedili stalno snabdevanje municijom za oružje koje se isporučuje Ukrajini potrebno nam je otprilike 15 puta više municije“, rekao je Loss.

Ali postoje i mnogi dugoročni problemi. U poslednjih nekoliko decenija, Bundesver je rasprodao mnoge svoje bunkere iz doba Hladnog rata – što znači da bi vojska, ako i samo ako ima municiju za 30-dnevnu borbenu operaciju kako je to propisao NATO, morala da pronađe skladište za to.

Istorija defekata

Analitičar Loss smatra da kritike opozicione konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) ne drže vodu. „Stvari nisu bile drugačije u poslednjih 16 godina kada je CDU na vlasti“, kaže on. „Smešno je gledati kako SPD i CDU jedni druge okrivljuju za tužno stanje nemačkih oružanih snaga, ali mislim da su oni podjednako krivi za ovakvo stanje.

Komesarka Bundestaga za pitanja odbrane Eva Hogl nedavno je za list Die Zeit rekla da nemački vojnici i dalje moraju da treniraju bez neophodne zaštitne opreme kao što je termo donji veš i neke druge osnovne stvari. Ona je govorila o kombinaciji logističke neefikasnosti, postpandemijskog mamurluka i birokratske inertnosti. "Nažalost, ponekad postoji ravnodušnost i apatija u redovima nadležnih u Bundesveru. 'Nemamo, strpite se, nije velika stvar, uskoro ćemo vam poslati'", eto šta vojnicima se stalno govori“, kaže Hogl.

Otklanjaju se neke birokratske prepreke: pravila se menjaju tako da manje narudžbe ne moraju da prolaze kroz proces odobrenja širom Evrope, a komandantima je dozvoljeno da potroše do 5.000 evra bez formalne procedure odobrenja nabavke.

Vlada je sada obećala opremu do kraja godine. Dakle, uz malo sreće, nemački vojnici će svoje čarape dobiti na vreme – za Božić.

(Kurir.rs/Dojče vele)