35 GODINA OD POTPISIVANJA SPORAZUMA O RAKETAMA SREDNJEG DOMETA: Amerikanci istupili, a Rusi sanjaju nove projektile do 3.000 km

Na današnji dan 8. decembra 1987.godine pre 35 godina tadašnji lideri Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov i predsednik SAD Ronlad Regan u Beloj kući su potpisali Sporazum o eliminisanju raketa srednjeg i manjeg dometa iz Evrope INF Treaty (The Intermediate-Range Nuclear Forces Treaty ) kojim je bilo predviđeno da se do 1991.sa evropskog strateškog prostora povuče i uništi 2.611 raketa strateško -operativne i operativno-taktičke namene. U brojkama je to bilo 1.752 sovjetske i 859 američkih raketa sa ukupno 4.000 nuklearnih bojevih glava od toga 3.052 sovjetskih i 859 američkih.

Eliminaciju raketa kratkog i srednjeg dometa nemački kancelar Helmut Šmit dočekao je sa žaljenjem. Nesvakidašnjim za jednog socijaldemokratu. Šmita su razočarale Sjedinjene Države kada su unilateralno, bez konsultacije sa severnoatlantskim partnerima, odustale od razvoja neutronske bombe. Za Šmita Amerika nije imala viziju. Još gore, povukla se pred Sovjetskim Savezom i njenim raketama tipa SS-20, koje su iz dubine teritorije mogle da pogode ciljeve u Evropi.

Sporazum o likvidaciji raketa kratkog i srednjeg dometa od 500 do 5.500 kilometara bio je vremenski neograničen i pod strogom kontrolom. Sovjetski Savez je iz Evrope uklonio i uništio 270 raketa SS-20, svaku sa po tri bojeve glave dometa 5.000 km, 112 projektila SS-4 dometa do 2.000 km, 265 taktičkih raketa „luna" i SS-2 21 točka, 265 raketa „skad", SS-23 i SS-12. Amerikanci su uklonili 108 balističkih raketa „peršing II" dometa 1.800 km, 464 krstareće rakete „tomahavk" dometa 2.500 km i 72 balističke rakete „peršing I" te 163 projektila tipa „lens" dometa 110 km. U okviru sporazuma Gorbačov je pristao da se ne broje rakete, već bojeve glave na njima, čime je izašao u susret Amerikancima. Sovjetski generali su to nevoljno prihvatili. Sporazum o eliminaciji raketa malog i srednjeg dometa predviđao je uništenje ne samo aktivnih nego i rezervnih raketa i njihovih delova. Ali samo američkih i ruskih. Ugovor nije obuhvatao projektile oko 20 zemalja, među kojima su Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja, kao i Iran, koji pokušava da konstruiše rakete srednjeg dometa. Zato je i dobio naziv „dupla nula".

SAD su na osnovu odluke američkog predsednika Donalda Trampa jednostrano istupile iz ovog sporazuma 2.avgusta 2019. što je kasnije bio uvod u ono što se danas događa u svetlu rata u Ukrajini.

Naime, Rusija je tek u Ukrajini shvatila koliko je njene operativne spospobnosti narušio taj sporazum iz koga su se jednostrano puvukli Amerikanci kada je Rusija promovisala krastareću raketu Iskander K dometa više od 2.000 km što je Amerikance veoma uznemiravalo jer je postojala opasnost da te rakete dobiju nukelarnu bojevu glavu. Rakete su korištene u napadu na Ukrajinu od samog početka 24. februara lansiranjem iz Belorusije i Belgorodske i Kurske, kao i Rostvoske oblasti.

Međutim, ono što je Rusiji najveći bio nedostatak jeste postojanje balisitčkih raketa srednjeg dometa do 3.000 km. Prema INF sprazumu Isnader nije smeo da ima domet veći od 500 km. Radi se o verziji Iskander M.

Priča je počela da se zahuktava 2016. godine, kada je otkriveno da Rusija u Kalinjingradskoj oblasti, uz samu granicu s Poljskom, instalira raketni sistem „iskander" dometa 500 km. Na nišanu raketnog sistema su radarske instalacije raketnog štita, američke vojne baze i snage NATO-a u Poljskoj. Baltičke republike su tvrdile da Rusi planiraju da protiv njih iskoriste rakete dometa 700 km. Jacek Drukalec iz poljskog Instituta za spoljne poslove te godine naveo je da upravo Moskva krši dogovor o raketama srednjeg dometa, u koje spada i „iskander". Taj sistem je proizveden u konstruktorskom birou KBM u Kolomni, a njegova prvobitna namena bila je zamena ostarelih balističkih raketa tipa „skad". Prva verzija novog balističkog oružja koja nema pandan na zapadu pojavila se 1996. godine. „Iskander" je dostupan u tri verzije za rusku vojsku: „iskander" od 280 km, „iskander M" do 500 km i „iskander K" do 2.500 km dometa. Izvozni tip, „iskander E" od 280 km, stavljen je 1999. u operativnu upotrebu.

Kako bi parirao Rusiji, NATO je razvio krstareće projektile koji se lansiraju iz vazduha i sa mora JASSM, LRASM i „Storm Shadow", dok je Amerika instalirala antiraketni štit, odnosno SDI protivraketnu odbranu sa bazama u Rumuniji i Poljskoj. U Rumuniji su u bazi „Deveselu" već instalirani kopneni lanseri krstarećih raketa srednjeg dometa koje već za 15 minuta po ispaljivanju mogu da stignu u Rusiju i time postanu za rusku odbranu strateški ofanzivne. Time je skraćen let sa južnog krila do strateških tačaka širom evropskog dela Rusije do Urala.

Međutim, postoje mnogi koji veruju da pravi razlog zašto je Donald Tramp istupio iz sporazuma leži u činjenici da Kina razvija pacifički arsenal bez bilo kakve zadrške i obligacija prema drugima. Mnogi su zabrinuti da su Rusija, Amerika i Kina na korak od trke u naoružanju poput one iz pedesetih godina prošlog veka. Međutim, od tri pomenute države, istupanjem SAD iz sporazuma najveću korist bi mogla da ima Rusija.

S druge strane širile su se priče da Rusija upravo od Irana kupuje balističke rakete dometa 2000-3.000 km i sa time upravo želi da nadomesti nedfostatak balističkih raketa srednjeg dometa koji bi bili velika pretnja Zapadu, dok Rusija ne razvije svoje nove balističke rakete, osim ako se odluče na razvoj hiperzvučnih raketa poput Avangarda i Cirkona. Inače Kinžal je u operativnoj upotrebi i korišten je u napadu u Ukrajini tri puta.

S druge strane Iran nije potpisnik nijednog sličnog sporazuma i time nema nikakvu obavezu da se pridržava bilo kakvog pa i ovog sporazuma koji više ne postoji sa čime je Evropa ponovo dovedena na ivicu nukearnog rata, iako neki evropski lideri poput Olafa Šolca tvrde da je nukelarna opasnost otklonjena u konfliktu Rusije i Zapada.

Kurir.rs/A.Mlakar