RUSIJA DEO BOMBARDERA TU-22M3 I TU-95 PREBACILA SA NAPADNUTIH AERODROMA: Satelitski snimci ukazuju HITNO prebaziranje

Novinska agencija Nexta bliska beloruskoj opoziciji koja deluje iz Poljske i baltičkih država i koja je oštar kritičar Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka objavila se kompliaciju satelitskih snimaka iz Djagilevo u Rjazanjskoj oblasti tri dana posle ukrajinskog napada strateškom izviđačkom bespilotnom letelicom.

Takođe navodi se i da su strateški bombarderi TU-95MS iz baze Enegljs u Saratovskoj oblasti takođe nestačli sa aerodroma.

Na snimcima pre napada videlo se šest bombardera TU-95MS kojih više nema na aerodromskoj stajanci.

U napadu na bazu Engles u Saratovskoj oblasti u kojoj se baziraju strateški bombarderi TU-95MS i TU-160 ipak ima oštećenja. Američki komercijalni sateliti su pokazali su da je bespilotna letelica pala blizu jednog od strateških bombardera. Na objavljenoj slici se vide oštećenja na prednjem delu letleice, kao i mesto pada.

Treći udar bio je u utorak i to na civilni aerdorom u Kurskoj oblasti gde je uništen rezervoar za gorivo.

Ono što se za sad zna jeste da je lansiranje ovih bespilotnih letelica bilo iz Harkovske oblasti. za razliku od prethodnog puta, tamo u martu mesecu Ukrajinci su prema Krimu tada lansirali ove letelice iz centralne Ukrajine ili Odeske oblasti. Jedan je tom prilikom skrenuo sa rute leta prošao kroz vazdušni prostor Rumunije, Mađarske i uleteo u Hrvatsku i zakucao se na kraju na parking studenstkog doma na Jarunu u širem centru Zagreba.

U slučaju napada na avio baze koje su bitne za rusku avijaciju treba reći da je baza Djagilevo u Rjazanjskoj oblasti udaljena 566 km od Harkovske oblasti, dok baza Engels u Saratovskoj oblasti na istoku Rusije udaljena je čitavih 700 km. Inače valja podsetiti da od Moskve do Harkova ima 640 km.

TU-22M3 Backfire

Prvobitni TU-22 nema preterano mnogo veze sa dašnjim letelicama u sastavu ruskih vazdušnijih sil sa prefiksom M. Sa prvom verzijom sovjetska avijacija je bila razočarana, pa je projektni biro počeo ponovo da radi na letelici menjajući konstrukciju iz korena, stvarajući letelicu sa promenjivom geometrijom krila.

Tu-22 prvo je bio zamišljen kao strateški bombarder, ali nije odgovrio željenim zahtevima. Imao je malu nosivost i ograničeni dolet. Iako je mogao da nosi nuklearno naoružanje ostao je samo bombarder. U odnosu na prvobitnu verziju avion je pretrpeo značajne promene. Doživeo je nekoliko modifikacija, a poslednja je M3 koji se koristi nad istokom Ukrajine trenutno.

Od prve verzije ostao je poklopac za smeštaj naoružanja u trupu letelice i prednja noga stajnog trapa. Sovjetski generali definisali su da je glavna uloga bombardera TU-22 bila uništavanje ciljeva na kopnu na evropskom ratištu, pre svega strateški objekti i protivbrodska borba protiv nosača aviona. Plan je predviđao let na malim visinama pod lovačkom zaštitom letelica Su-27.

Prvi prototip letelice je poleteo 1969 godine i to serija od dvet aviona TU-22M1. Zvanično posle uklanjanja svih problema letelica je ušla u operativnu upotrebu 1975 godine kao TU-22M2 koja je izrađena u 221 primerak.

Verzija M3 koju sad koristi ruska avijacija dobila je usavršeni motor MK-25, koja je povećala brzinu na 2,05 maha. Avion je doživeo i niz konstrukcionih promena, produžen je nos, uvedeni novi usisinici vazduha, povećana maksimalna geometrija krila na 65 stepeni. Avion TU-22M3 dobio je novu ulogu prodor na neprijateljsku teritoriju na malim visinama uz pomoć inercijalnog navigacionog sistema, sistem za upravljanje letom po unapred zadatoj mrašuti leta.

Osnovno naoružanje ove letelice postala je krstareća raketa H-22, koju letelica može da nosi ispod trupau polupotopljenom položaju ili dve rakete okačene svaka ispod svakog krila.

Tu-22M3 je prilagođen za prilaz cilju na ekstremno malim visinama. Avion u trupu može da ima smešteno 6 krstarećih raketa H-15 dometa 150 km, a na potkrilne nosače mogu da se stave još četiri rakete. U bombarderskim zadacima obično je korišten sa klasičnim avio-bombama mase 1.500 i 3.000 kg. Avion može da nosi 69 bombi FAB-250, 12, Fab -400, 8 FAB 1.500 i 2 FAB 3.000 precizno vođene bombe.

Sovjetska vojska imala je u svom naoružanju sa ovim bombarderom opremljene tri divizije teške bombarderske avijacije, dve divizije mornaričke avijacije i nekoliko samostalnih pukova. Većina aviona je bila razmeštena u bazama zapadno od Urala. Ukupno je proizvedeno 370 aviona od kojih je 315 ostalo u Rusiji. Tu se ubrajaju avioni koji su povučeni iz Estonije i Belorusije.

Borbeno je upotrebljen u Avganistanu 1987 u delokadi hrada Hosta kada je tepih bombardovanjem štito izvlačenje sovjetskih trupa. Ponovo je borbeno aktiviran u Prvom čečenskom ratu.

Raspadom SSSR-a i teškom ekonomskom krizom proizvodnja novih letelica je prekinuta 1993. Ukrajinski bombarderi su bili smešteni u bazi Poltava.

Taktičko tehnički podaci

Oznaka: Tu-22M3 Backfire C

Posada: 4 člana

Pogonska grupa: 2xNK-25 sa 250kN potiska sa dodatnim sagorevanjem, Gorivo 53.550kg

Dimenzije: dužina 42,28m, razmah krila 34,28 m, visina 11,08 m

Performanse: maksimalna brzina 2.300 km/h, vrhunac leta 14.000m, maksimalni dolet 5.500 km

Nosivost: prazan 54.000 kg, maksimalna u poletanju 124.000 kg, ubojni tovar 24.000 kg

Naoružanje: topovsko top GŠ kalibra 23 mm u repnoj kupoli, raketno 3xH-22, 3xH15, 6-10 RKV 500B/KSR, 69 FAB-250, 12 FAB-400, 8 FAB 1500 i 2 FAB 3000 precizno vođene bombe.

TU-95

Tupovljev TU-95 po NATO klasifikaciji Bear-medvede je ruski četvoromotorni turboproplerski strateški bombarder, liji prvi primerci poleteli su 1952. U operativnoj upotrebi od 1956 do danas bombarder je imao različite uloge. Trenutno se u ratu u Ukrajini koristi kao nosač krstarećih raketa za napad na stratešku i kritičnu infrastrukturu Ukrajine.

Osnovni taktičko tehnički podaci za TU-95: Dimenzije: dužina 46,2 m, raspon krila: 50,1 m, visina 12,12m, masa praznoga 90.000 kg, najveća poletna masa 171.000 kg, pogon: 4 turbopropelerska motora NK-12M, svaki jačine 14.800 KS, maksimalna brzina 920 km/h. Dolet bez snabdevanja gorivom u vazduhu 15.000 km, najveća visina leta 13.716 m. Ruska avijacija u svom sastavu ima operativna 62 strateška bombarder.

Kurir.rs/A.Mlakar