KINESKE RAKETE I SAUDIJCI: Kako je Saudijska Arabija 1987. kupila balističke rakete! Raketno partnerstvo obnovljeno ponovo 2019.

Kineski predsednik Si Đinping nalazi se u poseti kralju Salmanu sa čime je želeo da ojača strateško partnerstvo Kine i Saudijske Arabije.

''Kina i Saudijska Arabija su poslednjih godina ostvarile odličan napredak u stvaranju sinergije između strategija i vođenju bilateralne saradnje u različitim oblastima. Dve strane su postigle važne zajedničke sporazume o mnogim pitanjima, a ono što su interesi Kine su i interesi Saudijske Arabije'', rekao je kralj Salman.

Dvojica šefova država su lično potpisali Sveobuhvatni sporazum o strateškom partnerstvu između Narodne Republike Kine i Kraljevine Saudijske Arabije i dogovorili se da će naizmenično biti domaćini dvogodišnjih sastanaka šefova država dveju zemalja, saopštila je Kineska medijska grupa KMG.

U ovom tekstu bavićemo se jednim malim nepoznatim detaljom da Saudijska Arabija u svom naoružanju ima balističke rakete kineske proizvodnje. Još krajem 2019. godine, a onda ponovo januara 2021. američke obaveštajne službe saopštile su da je Saudijska Arabija njihov najvažniji saveznik na Bliskom istoku i najveći kupac američkog naoružanja od tenkova, aviona do raketa-vazduh vazduh i PVO sistema Patriot pokrenuo razvoj balističkih raketa, uz pomoć Kine.

Već tad trampova administracija bila je zabrinuta zbog tih poslovnih aranžamana Pekinga i Rijada iz straha da je to put ka posedovanju atomske bombe, jer balističke rakete samo po sebi ne znače mnogo, ako nemaju nukelarnu bojevu glavu. Pakistan koji je jedina ismalska država u nuklearnom klubu više puta se neformalno spominjao kao zemlja koja je spremna da Rijadu ako ustreba zbog zaoštrenih odnosa sa Iranom- inače glavnim rivalom Saudijaca na Bliskom istoku ustupi atomsko naoružanje

Saudijska Arabija ima dugu saradnju sa Kinom u vezi balističkih raketa, kada im je ova treća supersila na svetu sad već daleke 1987. prodala u najvećoj tajnosti nekoliko balističkih raketa DF-3 (Dong Feng -istočni vetar) dometa 2.800 kilometara.

Procenjuje se da je od tad taj broj raketa od par u međuvremenu porastao na između između 30 i 120 raketa ovog tipa.

Satelitski snimci koji su te 2019 objavljeni pokazuju da je prva fabrika balističkih raketa Saudijske Arabije locirana u postojećoj raketnoj bazi u blizini grada Al-Vatah.

Inače Saudijska Arabija je dugo vremena negirala postojanje kineskih balističkih raketa, koje je prvi i jedni put javno prikazala tek 2014.

Danas status ovih balističkih raketa je sasvim nejasan. Koliki je stepen ispravnosti, održavanja i rezervnih delova. Pretpostavlja se da je sa Kinom prilikom Siovog susreta sa saudijskim kraljem bilo reči i o tome.

DF-31 (Istočni vetar)

Ove rakete u američkim obaveštajnim informacijama označene su kao CH-SS-2, ali nose i oznaku CSS-8. U pitanju je jednostepana balistička raketa na tečno gorivo dometa 2.500 km, sa većom bojevom glavom ili 3.000 km ako nosi lakšu. Raketa je tećine 64 tone i dužine 24 metra. Bojeva glava iznosi 500 kg. Pretpostavka je da ova balistička raketa ima kružnu grešku od 1.000 do 4.000 m, što ukazuje da je klasinčna bojeva glava za ovu raketu sasvim besmislena. Otuda i tvrdnja o Saudijskim ambicioznim nukelarnim planovima.

U pitanju je poboljšana verzija ove kineske rakete, koju su Kinezi razvili u periodu 1983-1984. Modifikacija se odnosila na domet, nosivost i preciznost. Pretpostavlja se da su Kinezi dali Saudijcima verziju rakete koja ne može da nosi nukelarnu bojevu glavu, ali o tome nema konkretnih dokaza. Saudijska Arabija uprkos svom ogromnom bogatstvu nema nuklearno naoružanje.

I sami Amerikanci priznaju da je glavni razlog kupovine balističkih raketa Iran koji od saudijske kraljevine deli Persijski zaliv od 250 km širok, a često se spominjao i drugi rival Izrael, sa kojim kraljevina od penjanja na tron neformalnog lidera kraljevine princa bin Salmana doživoljava preporodo i rensansu, a dve države nikad bolje odnose u svojoj istoriji od formiranja države Izrael nisu imali.

Kada se saznalo za postojanje ovih raketa Saudijci su navodno dobili uveravanje da za ove rakete nikada neće koristiti ni nuklearne, hemijske bojeve glave, ali i bojeve glave za nošenje biološkog oružja.

Ono što je interesantno Saudijci su pristupili Sporazumu o neširenju nuklearnog naoružanja u oktobru 1988. Ono što je interesantno jeste da su Saudijci nikada nisu lansirali nijednu ovu raketu iako je pustinja dovoljno široka za ovakva lansiranja. Zašto ? To niko ne ume da kaže.

Američki novinar Džef Stajn još je 2014. u Njzviku naveo da su Amerikanci dali tad zeleno svetlo Rijadu da od Kine kupi balističke rakete Dong Feng 21, pod uslovom da rakete budu modifikovane i da ne mogu da nose nukelarnu bojevu glavu. Navodno je sve obavljeno pod patronatom stručnjaka CIA koji su se uverili na modifikacija rakete u nosu su takvi da ne mogu da nose nukelarno oružje koje bi Saudijska Arabija mogla da nabavi kako od Pakistana, tako i od Kine.

Kina je s druge strane navela da se radi o običnim budalaštinama. Saudijska Arabija nikada nije priznala da ima rakete DF-21 koje imaju težinu 15 tona, domet 1.700 km i kružnim odstupanjem od cilja 300 m. Brzina rakete je oko 10 maha. Doduše jesu 013 prikazali makete koje su ličili na te rakete.

Uloga oko Kine i fabrike raketa u Saudijskoj Arabiji i dalje nije sasvim jasna.

Kurir.rs/A.Mlakar