BAHMUT KLJUČ RATA: Bitka za ovaj grad postala jedna od najžešćih, svaki metar se računa, dok obe vojske idu NA SVE ILI NIŠTA

Grad Bahmut u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine postao je žarište "najžešćih" sukoba, rekao je u utorak ukrajinski zvaničnik odgovoran za operacije u bolnici Bahmut.

Borba oko inače malog i skromnog grada Bahmuta može biti jedan od najvećih i najdužih sukoba u urbanom području u ratu. Napad je pokrenut početkom avgusta ruskom artiljerijskom baražom, nakon čega je grad postao veliki front Donbasa. Sada su obe strane učvrstile svoje pozicije i svaka predviđa svoju pobedu.

Ali ono što je zbunilo analitičare i posmatrače je geografija Bahmuta. Čini se da gradić ima malu ili nikakvu stratešku vrednost, već samo lokalni ekonomski uticaj. Mnogi su ovo primetili, čudeći se zašto su obe strane uložile toliko ljudskih života, opreme i strateških resursa u takav poduhvat.

Odgovor možda leži zatrpan u slojevima istorije i geografskih nijansi. Pored jednostavne misije da zaustavi rusko napredovanje, Ukrajina je od grada napravila svojevrsno utvrđenje u koje je slila jedinice iz nedavno obezbeđene Hersonske oblasti. S druge strane, Rusija je takođe prebacila trupe sa drugih frontova, uključujući Herson, u to područje kako bi ojačala svoje jurišne jedinice.

Grad Bahmut je rastao u doba carske Rusije zbog svoje industrije i bogatih rudnika soli. Pod Sovjetskim Savezom, grad je preimenovan po boljševičkom heroju i postao je Artemovsk. Zanimljivo je da ruske snage još uvek nazivaju grad ovim imenom. Međutim, nakon raspada Sovjetskog Saveza i napora Кijeva da se uklone mnogi ostaci sovjetskog nasleđa, staro ime grada je vraćeno 2016.

Grad je takođe bio na liniji fronta tokom sukoba 2014. godine, kada su ga proruski militanti zauzeli, ali su ga ubrzo nakon toga izgubili. Od tada, samoproglašena Donjecka Narodna Republika i dalje tvrdi da je grad njen, iako to ne priznaje niko izvan Donjecka ili Moskve.

Pre invazije 2022. godine, grad je imao snažnu ekonomiju i imao je preko 73.000 stanovnika.

"Ukrajinci trpe velike gubitke"

Bahmut je prvi put granatiran u maju, što je primoralo značajan deo stanovništva da pobegne. Procene su se posle napada kretale na oko 20.000 civila, sve dok se borbe nisu približile gradu, a žrtve su porasle toliko da su skoro svi konačno napustili svoje domove.

Gradonačelnik je nedavno procenio da je oko 90 odsto stanovništva ili pobeglo na zapad, napustilo zemlju ili je stradalo od ruskih bombi. Procene navode da broj ruskih snaga koncentrisanih oko grada iznosi oko 30.000, što je jedna od najvećih grupacija na celom istočnom frontu.

Sada, dok se gomilanje ljudi i opreme nastavlja zapanjujućom brzinom, nasilje u regionu je eskaliralo 27. i 28. novembra, kada su jedinice zloglasne Vagner plaćeničke grupe, zajedno sa milicijama iz Donjecke i Luganske Narodne Republike, počele da jurišaju na neka od manjih sela i gradova južno od grada.

Proruski nalozi na društvenim mrežama pohvalili su ove poteze kao prve korake ka opkoljavanju Bahmuta. Slično kao u Marijupolju, očigledan cilj je da se spreči da zalihe i pojačanja stignu do grad, a zatim da se branioci "guše" dok se ne predaju. Jedan popularni proruski vojni bloger napisao je da se "uopšteno gledano, pojavljuje zaobilaznica južno od Bahmuta, koja bi, u slučaju kretanja prema Časovom Jaru (ukrajinskom gradu 17 km zapadno), mogla da stvori ozbiljne operativne poteškoće za Oružane snage Ukrajine, koje u ovim bitkama trpe velike gubitke".

Zašto baš Bahmut

Međutim, zapadni izvori nisu sigurni da je to realna mogućnost. Institut za proučavanje rata, sa sedištem u Vašingtonu kaže da je to malo verovatno.

- Čak i ako su ruske snage zaista uspele da preuzmu kontrolu nad naseljima južno od Bahmuta, ovi dobici ne prete kritičnim rutama Bahmut-Siversk i Bahmut-Кostjantinovka, koje služe kao glavne ukrajinske zemaljske linije komunikacije do Bahmuta - navedeno je u analizi.

Institut dodaje da bi ruske trupe, da bi napredovale dalje, morale da pređu tri kilometra polja sa vrlo malo zaklona. Ruske trupe, u svom trenutnom degradiranom stanju, verovatno neće moći brzo da izvrše ovaj zadatak.

Ali ovaj zapadni ugao možda zanemaruje pitanje zašto je ovo uopšte važan cilj. Analitičari Forbsa su čak tvrdili da Rusija troši svoje poslednje dobre vojnike u uzaludnom napadu na grad.

Grad, kako oni i mnogi drugi zapadni vojni stručnjaci kažu, praktično nema nikakav vojni značaj. Iako ga je njegova vrednost za proizvodnju soli možda učinila draguljem u prošlim vekovima, danas je to samo još jedno malo naseljeno mesto.

Dakle, ostaje pitanje - zašto Bahmut? Čak i ako putevi koji prolaze kroz njega imaju neku vrednost kao koridori za snabdevanje i kretanje trupa, mreža u regionu bi mogla u potpunosti da zaobiđe to područje. Odgovor leži u samim trupama koje su poslate da zauzmu grad.

Uprkos raznim bataljonima milicije DPR i LNR koji deluju u toj oblasti, najveći procenat proruskih boraca dolazi iz Vagner grupe. Zloglasna po svom brutalnom postupanju prema civilima, zarobljenim ukrajinskim trupama, pa čak i prema sopstvenim ljudima, ova privatna vojna korporacija je zamisao Jevgenija Prigožina, jednog od najpoznatijih ljudi u užem krugu ruskog predsednika Vladimira Putina.

Regrutujući iz ruskog zatvorskog sistema, on je opskrbio front svima koji mogu da nose pušku, bez obzira na njihovu sposobnost da prežive u borbi. Snimci ukrajinskih dronova koji kruže društvenim mrežama pokazuju polja izvan grada prepuna mrtvih, što je svedočanstvo njihovog nemilosrdnog pristupa ratu. Međutim, prisiljavanje vojske da se u velikoj meri oslanja na njega, povećava Prigožinovu vrednost za Putina.

Pošto je ruski vojnoindustrijski kompleks osakaćen posle više od devet meseci rata, neko će morati da popuni prazninu. Prigožin, za koga neki kažu da čak želi da popuni Putinovo mesto, mogao bi da iskoristi nešto poput pobede u Bahmutu kao polugu da se približi prestolu. S obzirom na to da je rusko vojno rukovodstvo snažno potučeno na tri fronta (Кijev, Harkov i Herson), čak i jedna mala i strateški nevažna pobeda u gradu bi bila vredna zlata u propagandi komandantu Vagnera.

Borba sa zimom

Tim "Skaj njuza" bio je primoran da se skloni sa vojnicima u Bahmutu dok su Rusi granatirali njihov položaj. Reporteri su napravili reportažu o vojnicima koji se, pored Vagner plaćenika, bore i sa teškim zimskim uslovima.

Dok su ukrajinski vojnici stajali oko improvizovane peći tokom pauze za čaj, začuli su se gasan zvižduk i prasak - ruska granata je preletela iznad njih i eksplodirala u polju iza. Vojnici su se jedva trgli, prekaljeni mesecima rata, primetili su reporteri "Skaj njuza".

Umesto toga, njihov fokus je bio na tome da ostanu topli. Jedan od njih je čak mirno nastavio da seče plastičnu flašu u kojoj se voda smrzla, jer su temperature na liniji fronta pale ispod nule. Ogulivši plastiku, gurnuo je džinovsku kocku leda u tiganj da se otopi.

Zatim je usledila druga runda, mnogo bliža, udarivši u cestu iznad njih.

- To je bilo preblizu - rekao je jedan vojnik, pre nego što je otpio gutljaj čaja iz limene šolje.

Ovo je svakodnevna realnost za ukrajinske vojnike koji drže odbrambene položaje u rovovima u blizini Bahmuta. Ova bitka opisana je kao "mašina za mlevenje mesa" zbog obima žrtava.

Jedan vojnik, komandir čete koji je tražio da ga zovu Maks, zakleo se da Rusi nikada neće uspeti.

- Oni će baciti još mesa i mi ćemo ga uništiti. Oni će lansirati rakete, ali mi ćemo ih uništiti. Oni nemaju šanse - rekao je on.

Naoružan lopatom, vojnik po imenu Serhii je sekao komade zemlje dok je pravio rov kvadratnog oblika.

- Mi smo na svojoj zemlji, treba da branimo svoju zemlju - rekao je.

Znaci zime bili su svuda unaokolo - rančevi i posteljina prekriveni mrazom, bele mrlje na tvrdoj zemlji i zelene vunene kape.

Ovi vojnici moraju da se bore, jedu i spavaju na hladnoći - ali znaju da Rusi moraju da izdrže isto to, ali u mnogo lošijoj opremi.

(Kurir.rs/Blic)