Rusmo ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je leteća osmatračka radarska stanica A-50U serijskog broja 93966 Vazdušno-kosmičkih snaga Ruske Federacije sleteo na aerodrom Mačalušči u Belorusiji inače komandni centar PVO Belorusije.

Mnogi ruski vojni analitičari navode da sletanje A-50 u Belorusiju može značiti mogućnost prevremenog udara na Ukrajinu!

Ovo je treći dolazak leteće radarske osamtračke radarske stanice A-50 u Belorusiju. Inače prvi dolasci ovih letelica zabeleženi su bili dan uoči ruske invazije na Ukrajinu i leteli su skoro čitav mart mesece, ali i letos u julu mesecu uz belorusko-ukrajinsku granicu.

I tad, kao i sad avioni su bili smešteni u istoj vazduhoplovnoj bazi.

screenshot-1.jpg
Foto: Printscreen Twitter

23. februar 2022.

Tog 23. februara dva ruska A-50 U pandam zapadnim letećim radarsko osmatračkim platformama leteo je na nebu iznad Belorusije uz samo granicu sa Ukrajinom. Naime, njihov prvi i jedni zadatak je kontrola vazdušnog prostora Ukrajine, uočavanje ukrajinskih brobenih aviona, dronova, praćenje situacije i prema potrebi podizanja u vazduh borbenih lovaca Su-30SM i Su-35.

13. jul 2022.

Jedanaestog jula 2022. Rusija je na teritoriju Belorusije ponovo prebacila nekoliko letećih radarskih stanica A-50 koje su se pojavile u februaru 2022 dve nedelje pred ruski napad na Ukrajinu, a napustili su beloruske aerodrome kad se ruska vojska povukla sa severa iz Kijevske, Černigovske i Sumske oblasti.

Naime, u sredu 13. jula u 10:58 poleteo je jedan lovac sa aerodroma Baranavič i odleteo na istok. U 11:02 avion rano radarsko otkrivanje i osmatranje A-50 poleteo je iz Mačulišća i odleteo na jug. U 11:22 A-50 je viđen iznad Salihorska.

Inače ispostavilo se da je ruski Avaks leteo u noći 10. na 11. jul i da se u vazduhu zadržao šest sati efektivnog leta , da bi 13. jula posle dana pauze nastavili let ali u drugačijoj smeni nego prethodnih dana.

Pretpostavka je da Rusija na ovaj način prati letove ukrajinskih borbenih aviona sa Zapada prema istoku pre svega Su-25 i Su-27, ali i operativni rad PVO u okolini Kijeva i Černigova.

A-50

A-50 Mainstay, proizveden je u kompleksu Beriev. Kao osnova uzet je avion Iljušin Il-76. Prvi avion ove oznake poleteo je 1984.

U javnosti ova letelica prvi put prikazana je 1995. Osnovni zadaci aviona su: otkrivanje i identifikacija letelica u vazdušnom prostoru, određivasnje njihovih koordinata i pravaca letenja i prenošenje prikupljenih informacija komandnim mestima.

Pored navedenih, avioni A-50 mogu imati ulogu kontrolnog centra za navođenje lovaca-presretača i taktičkih-frontovskih lovaca na ciljeve na vojištu. Posadu aviona čini 15 ljudi od kojih su desetorica za obavljanje različitih zadataka. Centralni deo ovog aviona predstavlja elektronska oprema čiji najbitniji deo je osmatrački radar 3-D-šmelj (modernizovani šmelj M) koji može da prati 50 do 60 ciljeva. Sisitem za navođenje je u stanju da istovremeno na ciljeve navodi pojedinačno 10 do 12 lovaca.

U avionu je ugrađen osetljivi IC sistem koji može da registruje lasniranje rakete sa udaljenosti od 1.000 km. U elektronsku opremu aviona spadaju: transmisijski signalni sistem, digitalni računar, oprema za identifikaciju svoj-tuđ, radio link za navođenje lovaca, kodirani sistem, telemtrijski kodni sistem i oprema za registraciju.

Za sopstevnu zaštitu avioni A-50 opremljeni su sistemom PED za odbranu od napada iz prednje i zadnje polusfere. Tokom leta ovaj avion prate i štite lovci presretači. Ugrađena oprema avionima A-50 omogućava let u svim meteorološkim uslovima i noću i na svim geografskim širnama.

Ovaj avion zadatke obavlja na visinama od 5.000-10.000 metara. U vazduhu letelica može da ostane 7 sati i 40 minuta.

Program nadogradnje A-50 u A-50 U najavljen je bio 1995. ali zbog ekonomske krize u zemlji radovi na projektu započeli su 2008. godine u fabrici Beriev Aircraft u Taganrogu u Rostovskoj oblasti. Vazdušno kosmičke snage prve pripremerak modernizovanih A-50U dobili su 2011. godine a još dva drugi i treći avion 2014. godine, dok je četvrti primerak predat bio 2017. Ugradnja savremene elektornske opreme smanjila je ukupnu težinu aviona, a čime je ostvarena opcija za nošenje dodtane količine goriva, sa čime je praktično prdužen i dolet letelice. Preformanse sletanja i poletanja ostali su praktično isti. Od elektronske opreme letelica je dobila satelitski navigavioni sistem. Dodsta je urađeno na komforu posade, ugrađeni su toaleti i nske bar. Posadu osim pilota, kopilota i navigatora čini 5 do 10 operatera i specijalista za rano otkrivanje i upozoravanje.

Avion A-50 u verziji U ima dužinu 46,5 m, raspon krila 50,5 m, viisna 14,7 m i površinu krila od 300 metara kvadratnih. Avion je opremljen radiotehnićkim sistemom Šmelj II koji nudsi napredne mogužnosti za oktirvanje kopnenih ciljeva niskog radarskog odraza. Sistem ima radio domet od 2.000 km u visokoferkventnom HF obumu i 400 km u obimu ultra-visokih frekvencija UHF. Sistem Šmelj II može ispotovremno da prati 300 ciljeva i da usmerava presretače na 40 ciljeva. A-50 U može da se koristi za različitu paletu misija uključujući otkrivanje, indentifikaciju i praćenje ciljeva protivniha u vazduhu i na kopnu. Nadograđnja ouključuje radarski sistem digitalizovani kompjuterski sistem, IFF, sistem komande upravljanje i navođenja, radio komunikacione sisteme. Sistem koristi i onove poboljšane algoritme. Sva alektronska oprema ima nepredne metode ugradnje i sklapanja uređaja što omogućuje minimalnu potrošnju energije, veličine i težine opreme, kao i povećanu pouzdanost, Operatorske konzole imaju elike ekrane sa tečinim kristalima, koji omogućuju visoku rezoluciju i zamenjuje stare ekarane koji su imali kaotdnu cev u starijim verzijama A-50. A-50U takođe ima sistem za samoodbranu koji sadrži aktivne i pasivne elektronske protivmere i radarske reflektore. Sistem za samoodbranu štiti avion od dolazežih vođenih i nevođenih projektila. Avion A-50U pokreću četiri turboventilatorska motora Solovjev D-30KP. koji omogućavaju avionu da leti maksimalnom brzinom od 800 km/h i postigne maksimalni dolet do 9.000 km. Avion ima maksimalnu težinu pri poletanju (MTOV) od 190 tona i maksimalnu izdržljivost leta od približno 11 sati.

TAKTIČKO TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

Oznaka: A-50

Namena_ Leteća radarsko-osmatračka stanica

Posada: 5+10

Pogonski motor: 4x Solovjev D-30KP sa po 12.300 kg potiska

Gorivo: 64.820 kg

Dimenzije: dužina 46,6 m; razmah krila: 50,5 m; visina: 14,76 m;

Performanse: maksimalna brzina: 600 km/h, plafon leta 10.200 m, maksimalni dolet 5.000 km

Nosivost: prazan 88.450 kg, maksimalna u poletanju 190.000 kg

Kurir.rs/A.Mlakar