OPERACIJA PUSTINJSKA LISICA-TRILER NAD BAGADADOM: Da li je Bil Klinton zbog skandala sa Monikom Levinski napao Irak 1998.

Šesnaestog decembra 2022. navršilo se taćno 24 godine od kada je Ratno i mornaričko vazduhoplovstvo SAD uz pomoć Velike Britanije pokrenulo trodnevnu operaciju Pustinjska lisica (Desert Fox) sa ciljem da se unište objekti i pozicije iračke Republikanske garde, koja se smatrala tad glavnim skrivačem dokaza o iračkom raketnom i programu proizvodnje oružja za masovno uništavanje.

Usledio je spor sa šefom misije UNSCOM Australijancem Ričardom Batlerom koji je sastavio izveštaj, za koji je kasnije utvrđen da bio lažan da Irak odbija saradnju sa inspektorima i da u metalnim kontejnerima skriva rastavljene rakete Skad.

Ta priča potekla je inače od informacije da se u sedištu partije BAAS u bagdadskoj četvrti Adamija, u skladištu partijskih uniformi krije 10 sanduka dimenzija 18x18x15 metara, zaključanih za koje se veruje da su rastavljene balističke rakete tipa skad. Inspektori su navodno znali i ime čoveka koji je čuvao te sanduke, koji je imao specijalni ključ za tovaranje. Inspektori UNSCOM su upali u zgradu, ali im je navodno bio onemogućen prolaz do sanduka. Šef UNSCOM- a Ričard Batler je izveštaj opisao na 10 strana.

Inače sve se dešavalo oko godišnjeg izveštaja o inspekciji naoružanja, koji je utvrđivao da je Irak ispunio sve svoje obaveze, međutim to se sve iznenada promenilo.

Oktobra 1998 Batler sa inspektorima napušta Irak, a dva meseca kasnije sledi napad.

Druga: verzija tvrdi da je napad na Irak lično pokrenuo američki predsednik Bil Klinton kako bi umanjio štetonost oko afere Levinski koja je buknula i skrenuo pažnju sa ipičmenta, odnosno opoziva i glasanja u senatu i kongresu, koji su ga čekali zbog laganja da nije imao seksualnu vezu sa pripravnicom u Beloj Kući Monikom Levinski.

Aferu je dodatno začinio i republikanac Bob Livingston koji je bio izabran za presedavajućeg Kongresa, na početku rasprave o impičmentu, kad je najavio svoju ostavku, jer je isto bio uhvaćen u preljubi.

Sjedinjenje Države su za tri dana operacije lansirali sa aviona brodova i podmornica 240 krstarećih raketa tipa BGM 109 Tomohavk i AG-68 ALCAM.

U napadu osim lovaca - bombardera F 15, F 16 i britanskih Panavi Tornado učestovalo je i po prvi put šest strateških bombardera B-1B Bock C.

Šest primerka verzije Block C poletelo je iz Omana.

Prva akcija bila je 17.decembra 1998 kada dva B-1B sa 6.100 m visine ispustila 63 Mk 82 avio bombe na kasarne iračke republikanske garde u sverozapadnim iraku.

U ovoj operaciji do 19. decembra B1 B obavili su četiri borbena leta u trajanju od šest sati tokom kojih su izbacili 57.000 kg avio bombi.

Inače prvi grad na meti američke avijacije bio je grad Basra.Koji je napadnut 23 minuta posle ponoći 17. marta 1998. godine. Dve krstareće rakete pogodile su zgrade Republikanske garde u kojoj je u tom trenutku spavala gomila vojnika.

Očevici pričaju da su se videli narandžasti plamenovi i videli su kako vojnici gore i vrište posle dve detonacije.

Epilog

Sa sedam američkih brodova i jedne podmornice ispaljeno je 250 krstarećih raketa, 70 lovca -bomabrdera izvelo je ukupno 70 borbenih letova. Pogođeno je ukupno 50 meta uglavnom na jugu Iraka. Na meti su uglavnom bile baze PVO, kasarne i komunikacijski centri.

Uprkos napadu na mete u Bagdadu život se tad odvijao normalno. Škole su bile otvorene, pa čak i pijace. Inače jedna od njegovih vila u Bagdadu takođe je bila sravnjena sa zemljom.

Kurir.rs/A.Mlakar