ZIMSKI RAT U UKRAJINI: Da li su naredna tri meseca zaista kritični da će Rusija krenuti u opšti napad i zauzimanje Kijeva?

Magazin Ekonomist postao je u svetskim medijima najcitiraniji mediji posle objave intervjua sa načelnikom generalštaba Ukrajinske vojske generalom Valerijem Zalužnim o dosadšnjem toku rata, osvrtom na Donbas i ruskoj mobilizaciji, kao i da se Ukrajina sprema za novi rat koji kako navodi prvi čovek Ukrajinske vojske može da se desi u februaru ili najkasnije u martu, a u najgorem slučaju krajem januara 2023 i da on neće možda da krene u Donbasu nego u pravcu Kijeva i to iz Belorusije, ali ne isključuje i južni pravac.

Osim Zalužnog o ovome govorio je i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i general Aleksandar Siriski, komandant kopnenih snaga Ukrajine, koji upozoravaju svetsku javnost da je pred Ukrajinom nekoliko kritičnih meseci.

"Rusi spremaju 200.000 svežih vojnika, rekao je general Zalužni u svom intervjuu i samtra da će ta grupacija ići na Kijev.

"Zapadni izvori kažu da je ruski komandant Sergej Surovikin uvek ovo smatrao višegodišnjim sukobom. Ovo nije pogled van Ukrajine. U ledenom blatu, smatra se da je sukob došao u blokadu. Gotovo da nije bilo u poslednjih mesec dana velikih pomeranja duž više od 1.000 km linije fronta.

Admiral Ser Toni Radakin, najviši britanski oficir, rekao je da nedostatak artiljerijskih granata znači da Rusi samjuju prostor za kopmene operacije.

Ekonomist ističe i da zastoj na liniji fronta stvara uslove za ponovno interesovanje za mir. Pa se tu navodi susret francuskog i američkog predsednika Emanuel Makrona i Džo Bajdena, koji su govorili na specifičan način o diplomatiji za rešenje ukrajinskog sukoba. Ekonomist podseća i da su mnogi na Zapadu zgorženi patnjom i umorni su od visokih cena energenata, da bi pozdravili inicijativu za pregovore i za mir.

Ekonomist podseća da ukrajinski komandanti tvrde da to ne bi trebalo da se desi prerano i zaključuje da i Ukrajina obustavi borbene operacije, stane rat i zamrznu bitku, Putinovi generali će nastaviti obuku i raspoređivanje novomobilisanih trupa, kao i prenamenu industrije na ratnu proizvodnju, što kako kažu britanski komandanti uključuje i proizvodnju granata, koje po njihovim tvrdnjama Rusi imaju sve manje, još od početka invazije 24. februara.

Ekonomist smatra da najveća odgovornost Zapada leži u tome da mora obezbediti da ruska kontraofanziva koja se pokrene neuspe. Zato Ekonomist navodi mora da se poveća obim snadevanja Kijeva modernim oružjem. Ključan za to je HIMARS, čija isoruka teče od juna 2022 koja je omogućila napad na skladišta municije, komandni centri i omogućili brzo napredovanje Ukrajina na jugu i istoku.

Ekonomist smatra da su Ukrajini potrebna snažna ubojna sredstva ATACMS koje bi mogle da pogode ciljeve koji su duplo udaljeni od prve linije fronta. Osim HIMARS potrebno je Kijevu obezbediti dosta artiljerijskih granata, tenkova, oklopnih vozila, helikoptera, kao i obezbediti sredstva kako bi se Rusi zaustavili u napadu na sisteme za proizvodnju struje, grejanja i vode, koji imaju za cilj kako navodi Ekonomist unište ukrajinsku ekonomiju i oslabe moral ukrajinske vojske.

Ekonomist se poziva na Zalužnog koji navodi da su Ukrajini pri kraju zalihe municije za postojeće borbene sisteme, pre svega one koji su sovjetske proizvodnje, kao i da je Ukrajini potrebna pre svega protivraketna odbrana, pre svega tu se misli na raketni sistem Patriot, za koje se kako navodi ovaj medij bio bi veliki podsticaj za Ukrajinu, ali njegova složenost zahteva dugu obuku.

Međutim Ekonomist zapaža da ako Ukrajina želi da izađe kao pobednik u ovome ratu protiv Rusije kao napredna demokratija, njoj PVO neće biti samo dovoljna, već mora da vrati što više teritorije, jer na taj način što više butu potiskivali Ruse, izbeći će zamrznuti konflikt.

Zato Ekonomist u svojoj analizi navodi, da ako Ukrajina prekine kopnenu vezu Krima sa ostatkom Rusije i stavi ga pod artiljerijski udar i zauzme severnu obalu Azovskog mora, Putin neće moći da pobedi tako što bi pokrenuo novi napad. Tu se Ekonomist poziva da 95 ili 96 posto građana Ukrajine želi da njihova teritorija se vrati pod vlast Kijeva. Oni koji podržavaju Ukrajinu to navode kao maksimalistički cil. U tu vrhu Velika Britanija treba da održi nueklearnu pretnju i osigura na taj način da Rusija ne pobedi, kao i da se nastavi portik vojne i finasijske pomoći Kijevu, ali da se izbegnu moguće unutrašnje političke pobede i da pre svega radi na suzbijanju korpupcije.

Prema Ekonomistu cilj ukrajinske pobede jes moguć samo ako Ukrajina bude podržana i da njeni komandnati stignu do obale i povrate većinu onoga što je Putin zauzeo od februara. Što se više teritorija povrati, to je uspeh veći, navodi Ekonomist.

Kada se pročita ovaj teks o pet dolazimo do zime. Naime, Kurir je još u oktobru prvi analizirao ovu temu šta je Kijevu potrebno da uradi da okonča rat pre zime. Tad sam kao autor tog teksta razgovarao za vojnim komentatorom Boškom Jovanovićem o tome šta Kijev treba da uradi pre početka zime.

Jovanović je rekao:

"Prvo, Kijevu je potrebna skroz druga PVO. Njima treba nešto brzo. Kad kažem brzo tu mislim na američki sistem THAAD koji bi mogao da presreće iskandere i ostale projektile, Kinžale i sve čime Rusija može da gađa po dubini. Onda im je potrebno da odluče šta mogu da brane, a šta da žrtvuju. Treba da prekinu napad na Hersonsku oblast iz pravca Nikolajeva i da počnu napad iz pravca Dnjepropetrovske oblasti, dodao je Jovanović.

On je tad u tom tekstu rekao da je Herson strateški nebitan, zato što se glavna bitka vodi u Donbasu. I bio je u pravu. Od te objave ruska vojska se povukla iz Hersona, a bitka u Donbasu i dalje traje.

"Jer Slavjansk/Bahmut se na primer utvrđivao osam godina. To je bila jedna velika otporna tačka. Ta tačka se smatrala sa ruske strane neosvojivom. Međutim šta su Rusi uradili. Rusi su pustili Ukrajince da vrše napade, pa su Ukrajinci povukli svoje snage iz Slavjanska/Bahmuta i doveli rezerve. Tu su Rusi krenuli da napadaju sa domaćim snagama iz Donjecka i Krupovagne i naravno bez problema će da zauzmu Slavjansk/Bahmut, a onda će krenuti prema Kramatorsku i u potpunosti uništiti grupu od 45.000 ljudi ukrajinske vojske na Donbasu", zaključuje Jovanović.

Kurir.rs/A.Mlakar/Ekonomist