BRITANIJU POGAĐA TALAS ŠTRAJKOVA: Inlfacija jede plate, zaposleni besni zbog loših uslova rada, zdravstvene službe U KOLAPSU

Još jedan dan, nova runda štrajkova u Britaniji.

Zbir pojedinačnih sporova u različitim sektorima ispojila se u širem smislu da je nešto pošlo naopako u Britaniji, pri čemu radnici kažu da su njihova plata, uslovi i sposobnost da pružaju osnovne usluge ugroženi.

Kako su stvari dospele do takvog nivoa?

Nisu pogođene samo zdravstvene i hitne službe; praktično svi oblici prevoza su na neki način pogođeni štrajkom ili se očekuje da će biti u narednim nedeljama – zajedno sa obrazovanjem, sistemom krivičnog pravosuđa, poštanskim službama i nizom drugih oblasti.

Železnički štrajkovi besne već nekoliko meseci i često dominiraju naslovnim stranicama u Velikoj Britaniji. Sindikat RMT-a, koji uglavnom predstavlja čuvare, pregledače karata i osoblje za održavanje, sazvao je niz štrajkova, uključujući i period Božića. ASLEF, koji predstavlja mašinovođe, takođe je planirao akciju u januaru. Željezničari žele bolju platu i povećanu sigurnost posla.

Poštanski radnici Roial Mail-a, koji je sada privatna kompanija, preduzimaju mere uoči Božića, utičući na isporuke tokom užurbanog prazničnog dela.

Radnici Borer Force-a u Sindikatu javnih i komercijalnih službi (PCS) štrajkuju osam dana tokom perioda praznika. Štrajkovi će uticati na londonski aerodrom Hitrou, kao i na čvorišta u londonskom Getviku, Mančesteru, Birmingemu, Kardifu i Glazgovu. Rukovaoci prtljaga su takođe izašli na neke datume.

Vozači autobusa u Londonu planirali su seriju štrajkova tokom decembra.

Nekoliko sindikata nastavnika konsultuje svoje članove o štrajku, nakon što su ponude za plate odbijene. Već je zakazan nacionalni štrajk nastavnika u Škotskoj sledećeg meseca.

Advokati su stupili u štrajk ranije tokom zime, pre nego što su glasali za prihvatanje ponude i okončanje akcije.

Zašto Britaniju pogađaju štrajkovi?

Svaka radna snaga ima pritužbe specifične za njihove sektore koje su ih dovele do protesta. Ali talas štrajkova se takođe mora posmatrati u svetlu dugotrajne ekonomske i društvene stagnacije u Velikoj Britaniji, zbog koje radnici očajnički traže bolji posao.

Kriza troškova života i rastuća inflacija učinili su da je Britancima još gore ove godine. Kada se uporede sa inflacijom, plate u Velikoj Britaniji su pale po jednoj od najoštrijih stopa od 2001. godine, prema Kancelariji za nacionalnu statistiku (ONS).

A najveći teret snose posebno britanski radnici u javnom sektoru; prosečan rast plata u privatnom sektoru bio je 6,9% sredinom 2022. godine, u poređenju sa 2,7% u javnom sektoru.

Ipak, za mnoge radnike koji štrajkuju, razloze za proteste treba tražiti dalje od trenutne ekonomske krize.

Pošto je program štednje bivšeg premijera Dejvida Kamerona doveo do smanjenja budžeta za javne usluge, zaposleni su se žalili na pad u mnogim britanskim lokalnim agencijama i institucionalnim sigurnosnim mrežama.

Finansiranje lokalnih saveta i škola je palo tokom 2010-ih, decenija pada za koju kritičari kažu da je sputavala Britaniju, ostavljajući zjapeću ranu u uslugama na koje se roditelji, deca i građani svakodnevno oslanjaju.

Posledice Bregzita i pandemije Covid-19 dodatno su zategle stvari i zakomplikovale oprezne napore da se izađe iz čvrstog pristupa koji je definisao 2010-te.

U skorije vreme, nestabilnost u srcu vlade – Britanija je na svom petom premijeru u šest godina, a katastrofalan finansijski program koji je razotkrila bivša premijerka Liz Trus uništila je nade mnogih Britanaca da će javni sektor uskoro dobiti podsticaj.

Radnici u NHS-u su poslednjih godina gurnuti na ivicu, sa kadrovskom krizom, niskim platama i naglo rastućim listama čekanja zbog kojih su bolnice i odeljenja prepuni, a osoblje iscrpljeno.

Britanci sada moraju da čekaju u proseku jedan sat na hitnu pomoć ako su prijavili sumnju na srčani udar, moždani udar ili druge slične probleme, uprkos nacionalnom cilju od 18 minuta. Čekanje na poziv „Kategorije 1“, koji se odnosi na neposredne pretnje po život, je do 10 minuta, uprkos meti od sedam minuta.

Uslovi se ne popravljaju uvek dok pacijent stigne u bolnicu, gde su vremena čekanja rekordna. Svakog dana, širom zemlje, vozila hitne pomoći mogu se videti poredana ispred odeljenja hitne pomoći koja čekaju da otpuste svoje pacijente.

Šta štrajkovi znače za vladu?

Vlada premijera Rišija Sunaka kaže da ne može prihvatiti zahteve za plate koje postavljaju sindikati javnog sektora. U slučaju štrajkova na železnici, navodi se da je odgovornost na privatnim železničkim kompanijama da reše sporove – uprkos činjenici da vlada kontroliše novčane veze, pošto je spasila mrežu tokom pandemije Covid-19.

Ali tekući poremećaj predstavlja veliku glavobolju za Sunaka, koji je preuzeo dužnost od Trusa uz obećanje razumnog i uzdržanog pristupa britanskoj ekonomiji koja je posrnula.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da vlada snosi veliki deo krivice za bujicu radnih nemira i da je javnost generalno saosećajna prema radnicima koji štrajkuju.

(Kurir.rs/CNN)