U trenutku kada je ceo svet skoro potpuno zaboravio na pandemiju koronavirusa, stručnjaci upozoravaju da možda ipak nije kraj. Najveća opasnost, kao i prvi puta vreba iz Kine, u kojoj bi prema procenama moglo da bude i do milion umrlih do kraja sledeće godine.

Naime, nekoliko vodećih naučnika i savetnika Svetske zdravstvene organizacije je navelo da smatra da je prerano da se proglasi globalni kraj vanredne situacije pandemije koronavisrua zbog potencijalno razornog talasa koji će doći u Kinu.

Projekcije sugerišu da bi se druga po veličini svetska ekonomija mogla suočiti sa više od milion smrtnih slučajeva 2023. nakon nagle promene kursa, tačnije ublažavanja mera do kojih je došlo nakon što su se građani pobunuli protiv represije vlasti i strogih anti kovid pravila koja su na snazi sada već godinama unazad, piše Gardijan.

Kako kažu, do sada je kineski pristup nultom kovidu održao relativno nizak broj infekcija i smrtnih slučajeva među populacijom od 1,4 milijarde ljudi, ali je relaksacija pravila promenila globalnu sliku.

„Pitanje je da li to možete nazvati postpandemijom kada tako značajan deo sveta zapravo tek ulazi u svoj drugi talas“, rekla je holandski virusloškinja Marion Koopmans.

Još u septembru, šef SZO, Tedros Gebrejesus, rekao je da se pandemiji „nazire kraj“. Prošle nedelje je promenio mišljenje i da se „nada“ okončanju vanrednog stanja negde 2023. godine.

Takođe, postoji strah i od toga da virs ponovo mutira i počne da se širi planetom.

Trenutno, podaci iz Kine koji su podeljeni i SZO i bazi podataka virusa GISAID pokazuju da varijante koje tamo kruže su globalno dominantni omikron i njegove podvarijante, iako je slika nepotpuna zbog nedostatka potpunih podataka.

kovid-bolnica-krusevac-doktor-pacijent-korona-foto-zorana-jevtic-7.jpg
Zorana Jevtić 

SAD žele da pomognu Kini

Sjedinjene Države su u utorak nagovestile da su spremne da pomognu Kini u njenom rastućem izbijanju, upozoravajući da bi nekontrolisano širenje tamo moglo imati implikacije na globalnu ekonomiju.

„Spremni smo da nastavimo da podržavamo zemlje širom sveta, uključujući Kinu, u ovoj i drugoj zdravstvenoj podršci u vezi sa kovidom“, rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

Na pitanje da li su SAD ponudile Kini da obezbede vakcine, Prajs je rekao da su mnogo puta javno istakli da smo najveći donator vakcina protiv Covid-19 širom sveta. svet.

„Takođe primećujemo da ono što se dešava u Kini ima implikacije na globalnu ekonomiju. Znamo da kad god se virus na nekontrolisan način širi svuda, ima potencijal da se pojave varijante“, rekao je Prajs.

Šta se dešava u Kini?

Podsetimo, skoro tri godine kineska vlada je koristila stroga ograničenja, centralizovane karantine, masovno testiranje i rigorozno praćenje kontakata kako bi obuzdala širenje virusa. Ta skupa strategija je napuštena nakon eksplozije protesta širom zemlje protiv strogih ograničenja koja su uzdrmala poslovanje i svakodnevni život građana Kine.

Međutim, stručnjaci su upozorili da je zemlja slabo pripremljena za tako drastičan izlazak, jer nije uspela da poveća stopu vakcinacije starijih, da poveća kapacitete intenzivne nege u bolnicama i da gomila zalihe antivirusnih lekova.

U sadašnjim uslovima, ponovno otvaranje širom zemlje moglo bi da dovede do 684 smrtna slučaja na milion ljudi, prema projekcijama tri profesora sa Univerziteta u Hong Kongu, preneo je CNN.

S obzirom na populaciju Kine od 1,4 milijarde ljudi, to bi iznosilo 964.400 smrtnih slučajeva.

Nalet infekcija bi „verovatno preopteretio mnoge lokalne zdravstvene sisteme širom zemlje“, navodi se u istraživačkom radu, objavljenom prošle nedelje na serveru za preprint Medrkiv i koji tek treba da prođe recenziju.

Ukidanje ograničenja u provincijama dovelo bi do 1,5 do 2,5 puta veće potrebe za povećanjem kapaciteta bolnica, navodi se u studiji.

Ipak, ovaj najgori scenario bi se mogao izbeći ako Kina brzo uvede pojačane inekcije i antivirusne lekove.

Sa pokrivenošću četvrtom dozom vakcinacije od 85 odsto i antivirusnom pokrivenošću od 60 odsoto, broj smrtnih slučajeva može se smanjiti od 26 dsoto do 35 odsto prema studiji.

Kurir.rs/Gardijan