Države koje su ograničile cenu ruske nafte i naftnih derivata susrešće se sa kontra merom Moskve. Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se tim zemljama isporuka nafte zabranjuje! Odluka stupa na snagu 1. februara i trajaće do 1. jula naredne godine. Tome je, inače, prethodila odluka EU i zemalja G7 i Australije da uspostave embargo na uvoz ruske nafte koja se transportuje morem i da ograniče cenu od 60 dolara po barelu.

Koliko je EU oslonjena na ruske energente govori podatak da je pre uvođenja sankcija, koristila za 40 odsto svojih potreba gasa iz Rusije. Zbog ekstremnog povećanja cena i bojkota, danas se vodeće zemlje EU, pre svega Nemačka, suočavaju sa nezapamćenom energetskom krizom. Situacija je do te mere osetljiva da se mogu pročitati naslovi poput "Nemačka u nokautu zbog energenata". Ta energetska kriza prelila se i na sve druge delatnosti - dolazi do slabljenja privrede i poremećaja lanca snabdevanja, pa samim tim i do opšteg poskupljenja. Osim što se savetuju mere štednje i veća energetska efikasnost, postavlja se pitanje šta je konkretna alternativa ruskom gasu i šta će prouzrokovati nove Putinove kontra mere? Da li Evropa ima rezervni energetski plan i koji je? Kakva je situacija u Srbiji?

Gosti Usijanja:

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije

Miodrag Kapor, stručnjak za energetsku politiku

Urednica i voditeljka Silvija Slamnig

(Promo)