SIROMAŠTVO I MALE PENZIJE IH PRIMORAVAJU DA I DALJE RADE Više od milion penzionera u Nemačkoj na radnim mestima i posle 67. godine

Više od milion ljudi u Nemačkoj radi iako ima 67 ili više godina. Više 400.000 čak je starije od 70 godina. I njihov broj stalno raste. Neki traže povećanje zagarantovane penzije, a neki i produženje radnog veka.

U kancelarijama, ali i na ulici

Zaposleni stariji od 67 godina rade u kancelarijama, ali i na poslovima čišćenja, skladištenja, poštanskih usluga, dostave ili inženjeringa građevinskih usluga, a među više od 13.000 zaposlenih starijih od 85 godina ima i 446 aktivnih vozača u drumskom saobraćaju.

„Siromaštvo u starosti i male penzije teraju ljude da se vrate u svet rada“, ukazao je Ditmar Barč, šef poslaničke grupe Levice u Bundestagu u izjavi za Redakcijsku mrežu Nemačke (RND). „Za mnoge to nije dobrovoljna odluka, već nužda, jer njihove penzije nije dovoljne za život.“

Minimalna penzija 1.200 evra?

S obzirom na rekordnu inflaciju, velika reforma penzionog sistema postaje sve hitnija, naglašava Barč. On se zalaže se za podizanje nivoa penzija na 53 odsto prosečne plate, kao i za uvođenje minimalne penzije od 1.200 evra. „Potreban nam je penzioni fond u koji uplaćuju svi građani s dohotkom od rada - i poslanici u parlamentu, i državni službenici, i samostalno zaposleni, i šefovi državnih firmi“, rekao je šef poslaničke grupe Levice.

Kasnije u penziju

Prema sadašnjim zakonima, svi rođeni pre 1953. mogu da idu u punu penziju sa 63 godine starosti bez odbitaka, ako su pre toga radili 45 godina. Kod mlađih se ta granica pomera, tako da će do 2029. ona doći na 67 godina starosti.

Predsednica penzionog osiguranja Gundula Rosbah kaže da „ljudi koriste mogućnosti koje im zakon pruža“. Ako je neko radio 45 godina, on razmišlja o prevremenoj mirovini."

Predsednik Udruženja poslodavaca Rajner Dulger smatra da sadašnja regulativa nije održiva. On kaže da bi starosnu granicu za odlazak u penziju trebalo prilagoditi povećanju očekivanog životnog veka. Sadašnja regulativa je, kaže, dovela do manjka stručnjaka, jer mnogi visokokvalifikovani radnici firmama jednostavno više nisu na raspolaganju. „Ukoliko bi se uveo automatizam kasnijeg odlaska u penziju, ne bi bilo potrebno donositi politički nepopularne odluke“, naglašava Dulger.

Problemi penzionog fonda

Dulger svoje zahteve obrazlaže činjenicom da je penzionom fondu potrebno sve više poreskog novca. S obzirom na očekivani odlazak u penziju brojnih pripadnika tzv. „bejbi-bum“ generacije, postoji realna opasnost da će biti potrebno sve više povećavati doprinose za penziono osiguranje zaposlenih.

Iduće godine nemačka vlada namerava da predstavi sveobuhvatni penzioni paket kako bi se dugoročno stabilizovao nivo penzionog osiguranja. No, vladajuća koalicija već je najavila da neće dozvoliti dalje podizanje starosne granice za odlazak u penziju.

(Kurir.rs/Dojče vele)