DANSKI OBAVEŠTAJAC ANALIZIRA RUSKO VOĐENJE RATA: Ukrajina je mogla da padne za 15 dana, ali evo gde su učinjene KLJUČNE GREŠKE

Ruski predsednik Vladimir Putin je verovatno bio pod uticajem droge kada je odlučio da započne rat u Ukrajini. U intervjuu danskom listu Berlingske, šef analize Rusije u FE, danskoj obaveštajnoj službi odbrane, daje neke retke uvide u ono što trenutno znamo o Putinu – i šta bi na kraju moglo dovesti do njegovog gubitka moći.

Prema Joakimovim rečima, jedan od faktora koji je pokrenuo najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata verovatno su bile droge koje je tada uzimao ruski predsednik Vladimir Putin.

"Zablude o veličini su jedan od poznatih neželjenih efekata hormonske terapije na kojoj je bio", kaže Joakim.

„To nije nešto što mogu sa sigurnošću da kažem, ali mislim da je to uticalo na njegove odluke kada je započeo rat u Ukrajini“, dodao je on.

Čovek koji je napravio ovo zapanjujuće zapažanje nije bio bilo ko. Joakim je na čelu tima za analizu Rusije u FE, danskoj obaveštajnoj službi odbrane. Iz bezbednosnih razloga ne sme da se predstavlja na fotografijama niti da koristi svoje prezime. Ovo je čovek koji vodi danske obaveštajne službe o predsedniku Putinu, ruskoj vojsci i ruskom društvu.

I upravo on pomaže danskim donosiocima odluka i političarima da najbolje razumeju pretnju koju Putin predstavlja za Dansku i njegove šanse za uspeh u Ukrajini.

Sada je Joakim pristao da bar deo ovog saznanja otkrije javnosti.

Putin je bio blizu pobede

Obaveštajna služba, FE, prvobitno je mislila da će Rusi dobiti rat za dve nedelje.

„I bili su blizu“, kaže on.

FE je bio potpuno svestan velikih problema u ruskoj vojsci sa korupcijom, lošim upravljanjem i sporom logistikom. Međutim, i sami Rusi su bili potpuno svesni toga i tako su mogli da izvrše neophodna prilagođavanja. Nije zato invazija propala. Danas je evidentno da je ključni nepoznati faktor bilo Putinovo loše odlučivanje.

„Veliku krivicu za ovo stavljamo na Putinova pleća“, kaže Joakim.

Nije loš obaveštajni rad već Putinova ideološka uverenja navela su ruske vojnike da veruju da će biti dočekani cvećem. Zbog Putina je sve isplanirao uski krug ljudi i tek u poslednjem trenutku se informacije delile sa podređenima. Zbog toga ruske snage jednostavno nisu znale šta da rade.

Takođe, zbog Putinove odluke da je nazove „specijalnom vojnom operacijom“ a ne ratom, ruskoj vojsci je odjednom nedostajalo 30.000 vojnika pešadije za invaziju.

U praksi, to je značilo da ruske snage nisu mogle da koriste svoje redovne regrute, već su morale da rasporede skupo obučene specijalne snage kao pešadije. Međutim, oni su zapravo radili lošiji posao, kaže Joakim.

I zato ste videli ove jedinice kako brzo voze kroz gradove, nadajući se da niko neće pucati na njih“, tvrdi Joakim.

Ali i dalje veruje da su Rusi bili blizu uspeha. Ruski padobranci su zapravo zauzeli aerodrom Hostomel na periferiji Kijeva i čekali su pojačanje. Ali avioni sa svežim trupama jednostavno nisu mogli da stignu tamo jer Rusi nisu bili u stanju da poraze ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.

„Ovo su prilično mali faktori koji su na kraju odlučili ishod“, kaže Joakim.

Ali lošim odlukama tu nije bio kraj. Čini se da se Putin i dalje meša u rat prenisko u lancu komandovanja. Pred sam Božić učestvovao je na sastanku sa celim štabom ruske komande u Ukrajini.

„To je najgora ideja na svetu“, objašnjava Joakim. "On ima generala da vodi ovaj rat. Tako da ne bi trebalo da sedi tamo i uzima informacije od svih ovih drugih generala", dodao je on.

Vojska je sada toliko iscrpljena da će biti potrebne godine da se obnovi. I tada će vojnici biti lošije opremljeni nego ranije i primorani da koriste stara oklopna vozila. Iz tog razloga Joakim ne veruje da će u februaru doći do velike nove ruske ofanzive na Kijev, na šta je upozorila Ukrajina. Za tako kratko vreme jednostavno nije moguće obučiti ruske mobilisane trupe za ofanzivu ovog tipa.

"Apsolutno očekujemo da će se ovi manji napadi desiti poput onog u Bahmutu. Ali ofanziva poput one koju smo videli prošlog februara, trebalo bi im nekoliko godina da ponovo dođu do toga", rekao je on.

Nasuprot tome, Ukrajina ima dobre šanse da povrati više okupiranih teritorija. Delom zavisi od toga koliko oružja Zapad pruža da pomogne Ukrajincima, a delom od toga koliko zima istroši ruski moral.

„Ukrajinci su dobro opremljeni da izdrže zimu, Rusi ne. Pogotovo ne mobilisane trupe. Pa šta će ih to naterati da napuste svoje položaje kada zaista zahladi?“, rekao je Joakim.

Javno poniženje

Najveća nepoznanica je, međutim, šta će se desiti kada Ukrajinci počnu da gađaju ključne strateške interese Rusije, ostavljajući Putina da se oseća prinuđenim da odgovori nuklearnim oružjem. Putin nema definisanu crvenu liniju, zbog čega je nemoguće dati bilo kakva precizna predviđanja da li će i kada pritisnuti to dugme, kaže Joakim.

Kao primer navodi razvoj događaja koji su prethodili Putinovoj odluci u septembru da pripoji četiri ukrajinska regiona i pokrene delimičnu mobilizaciju.

To se dogodilo nakon što je Rusija bila prinuđena da se katastrofalno povuče iz Harkova. Otprilike u isto vreme, Kina, Turska i Indija javno su prekorile Putina tokom sastanka Šangajske organizacije za saradnju gde su izrazile „zabrinutost“ i rekle da nije vreme za rat.

„Ovde se zapravo ne radi o tome šta se dešava na bojnom polju, iako stvari, naravno, idu veoma loše. Isto toliko se radi o tome da je on lično ponižen i da izgleda slabo, a Putin ne može da podnese da bude slab. Dakle, postoji ova kombinacija. faktora koji bi mogli biti opasni“, kaže šef analitičke jedinice FE.

S druge strane, nema garancije da će svet postati bezbednije mesto zaustavljanjem kontraofanzive na vreme pre nego što Ukrajinci stignu do poluostrva Krim i traženjem rešenja putem pregovora, kao što neki glasovi na Zapadu sugerišu.

"Ako uradimo bilo šta što bi Putin mogao da vidi kao slabost, on bi mogao da pomisli da može da ode dalje od onoga što je zapravo sposoban da uradi. A onda bi stvari ponovo mogle da postanu ružne", tvrdi Joakim.

Verovatno će ostati na vlasti

Uprkos mnogim lošim odlukama Putina, danska obaveštajna služba odbrane ne vidi neposredan rizik od njegovog uklanjanja sa vlasti. U svom godišnjem izveštaju za 2021. FE je naveo da je „veoma verovatno“ da će Putin nastaviti da bude lider Rusije nakon sledećih predsedničkih izbora 2024. godine.

Međutim, danska obaveštajna služba smanjila je ovo u svom izveštaju za 2022. na manje izvesno predviđanje da će Putin „verovatno“ ostati na vlasti u narednih pet godina.

"Ne vidimo nikoga ko bi ga zbacio. Ali da jesmo, to bi video i FSB i verovatno bi se to vrlo brzo rešilo", kaže Joakim.

Niko među ruskim elitama nije dovoljno jak, jer njihova moć dolazi od Putina. A kako stvari trenutno stoje sa ruskim stanovništvom, FE čak i ne vidi narodni ustanak.

Ali najveća neizvesnost se tiče njegovog zdravlja ili da će ga neko izbaciti zbog narušenog zdravlja“, kaže Joakim.

Narušeno zdravlje

Od invazije se u nekim delovima zapadnih medija sve više spekuliše o Putinovom zdravlju. Hiljade ljudi komentarisalo je na društvenim mrežama da je Putin viđen kako šepa preko Crvenog trga u različito vreme, držeći se za sto ili sa nekom očiglednom slabošću u desnoj ruci.

FE ne veruje da Putin boluje od neizlečive bolesti, već da ima ozbiljne hronične bolove posle nekoliko padova i nesreća. Joakim ne želi da kaže šta se tačno dogodilo niti da otkrije izvor svojih informacija. Ali to ne dolazi samo od proučavanja video zapisa na društvenim mrežama.

Razni mediji su ranije objavili da Putin pati od posledica pada sa konja 2000-ih. U skorije vreme, takođe se čini da je zadobio povrede od džudoa i hokeja na ledu u poslednjih nekoliko godina.

"To je zanimljiva stvar. To je hronični bol koji ga muči već duže vreme", kaže Joakim.

"Zato ima tendenciju da sedi i čvrsto steže stvari. To je da bi ublažio bol", dodao je on.

Istovremeno, FE smatra da je Putin ranije imao neki oblik raka, te da se od njega lečio kada je počeo rat, što je možda uticalo na njegovu odluku.

„Početkom godine je imao zaobljenije i punije lice, što je još jedna poznata nuspojava iste vrste hormonskog tretmana“, kaže Joakim.

U proleće je ruski istraživački medij Projekt objavio opširnu priču o lekarima koji su godinama lečili Putina. Sudeći po lekarima koji su ga najčešće viđali, Projekat je zaključio da je Putin možda imao rak štitne žlezde.

„To je svakako dobra opklada“, odgovara Joakim na pitanje.

FE ne očekuje da će Putin umreti od ove bolesti. Ali vremenom, to može navesti ruske elite da odluče da im je potreban jači čovek na čelu države.

Naš snažan utisak je da deo elite vidi da ide pogrešnim putem“, rekao je Joakim.

(Kurir.rs/Klix.ba)