Sahrana pape emeritusa Benedikta XVI počela je u 9.30 časova u Vatikanu. Prvi put u istoriji predvodi ih naslednik preminulog pape, sadašnji papa Franja. Hiljade vernika i crkvenih velikodostojnika pohrlilo je ovom prilikom na Trg Svetog Petra u Vatikanu, a sahrani su prisustvovali i brojni državnici.

Na sahrani bivšeg pape Benedikta XVI na Trgu Svetog Petra u Vatikanu. okupio hiljade ožalošćenih.

11221961.jpg
EPA/FABIO FRUSTACI 

Sahrana Benedikta XVI. na njegov zahtev, će biti svečano, ali jednostavno, ali bez presedana u istoriji. Pogrebnu misu predvodi papa Franja, što se nikada u istoriji nije dogodilo da živi papa sahrani svog prethodnika.

1.jpg
EPA-EFE/ETTORE FERRARI 

Jer Benedikt XVI. nije bio sadašnji papa, njegova sahrana nije bila državna. Tamo se očekuje oko 70.000 vernika i crkvenih velikodostojnika, kao i državnika i krunisanih glava.

Na sahrani su stroge mere bezbednosti. Između ostalog, vazdušni prostor iznad Vatikana je zatvoren, a za bezbednost će brinuti više od 1.000 rimskih policajaca.

Vernici su se od ponedeljka do srede uveče mogli oprostiti od Benedikta KSVI, koji je preminuo na Novu godinu u 96. godini, u vatikanskoj bazilici Svetog Petra.

2.jpg
EPA-EFE/ETTORE FERRARI 

Prema Vatikanu, oko 200.000 ljudi posetilo je baziliku u kojoj je ležao. Potom je telo pokojnog pape stavljeno u kovčeg od čempresovog drveta, a u metalni cilindar stavljeni su prigodni novčići i medalje iz perioda njegovog pontifikata, Benediktov palij i tekst koji opisuje njegov period pontifikata.

Nakon pogrebnog obreda, kovčeg će biti stavljen u dodatni kovčeg od cinka, a ovaj u dodatni od hrastovog drveta.

Papa emeritus biće sahranjen u kripti bazilike Svetog Petra, u nekadašnjoj grobnici Jovana Pavla Drugog, čiji su posmrtni ostaci prebačeni u gornji deo bazilike prilikom beatifikacije 2011. godine. Tu će biti položen odmah nakon pogrebne ceremonije.

3.jpg
EPA-EFE/ETTORE FERRARI 

Nemac Jozef Racinger je 19. aprila 2005. izabran za papu, nasledivši Jovana Pavla II. Osmi Nemac na čelu Katoličke crkve i drugi u skoro 500 godina koji nije bio Italijan, izabrao je ime Benedikt u čast Svetog Benedikta, osnivača zapadnog monaštva iz 5. veka. Zbog narušenog zdravlja podneo je ostavku 28. februara 2013. godine kao prvi papa u više od 600 godina, čime je otvoren put za izbor svog naslednika, pape Franje. Od kada je podneo ostavku, živeo je relativno povučeno u vatikanskom manastiru, a Crkvu je vodio Franja. Već nekoliko meseci je poznato da je Benedikt KSVI. fizički slab i jedva da govori, a njegovo zdravlje se naglo pogoršalo prošle nedelje.

Kurir.rs/24ur