PRIVATIZACIJA RATA U UKRAJINI: Putin i Prigožin susreću se u Sankt Peterburgu! Da li sledi Vagnerizacija ruske vojske?!

Evgeniji Prigožin, biznismen i osnivač naoružane formacije Vagner danas bi u subotu 14.01. 2022. trebalo u Sankt Peterburgu da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Neko bi postavio pitanje otkuda sad Prigožin u Sankt Peterburgu?

Naime, Prigožin je na svom Telegram kanalu objavio vest da putuje avionom u Sankt Peterburg da se sastane sa ruskim predsednikom.

Tema, nije kako tvrde zapadnjaci bliski Ukrajini po Tviteru peglanje spora ruske vojske i Vagnerovaca, nego kako je Prigožin napisao odluka o daljem razvoju PMC Vagner, nakon prve značajne pobede ove vojne formacije u ratu u Ukrajini i zauzimanju grada Sledara.

Inače Prigožin je objavio sliku iz svog transportnog aviona Iljušin Il- 76 kako leti za Peterburg dok igra šah na svom tabletu.

Prema pogledima iz Moskve, grupa Vagner trenutno se smatra borbeno najspremnijom jedinicom vojnih snaga Rusije u Ukrajini, koja skraćenjem komandovanja, inicijativom na terenu i prisustvom teže borbene tehnike daje rezultate u sukobima sa Ukrajincima nego ruske jedinice uključujući tu i milicije DNR i LNR.

Mnogi smatraju da će Putin i Prigožin da razgovaraju o vagnerizaciji ruske vojske, odnosno da u nekoj budućnosti ruska vojska bude sastavljena isključivo od profesionalaca i rezervista, koji će ozbiljno shvatiti vojni poziv za razliku od postojećeg regrutnog sistema kakav je do sad postojao u Rusiji i čije posledice se osećaju na dešavanja na frontu, centre odlučivanja i komandovanja, koja su spora i prepuna briokratskih procedura.

S druge strane Vladimir Rogov lider nedavno pripojenog Rusiji Zaporoškog regiona naveo je da se u Sankt Peterburgu odlučuje o sudbni Specijalne vojne operacije u Ukrajini, odnosno po kom scenariju će se dalje sprovoditi vojne operacije.

Naime i Rogov je stigao u Sankt Peterburgu. Za sada nema informacija da li su stigli i lideri Donjecke, Luganske i Hersonske oblasti.

Inače, priča o privatizaciji rata nije nova, imale su je i SAD doduše kao viziju bivšeg predsednika Donalda Trampa i trebala je da se odnosi na Avganistan iz koga su se SAD iznenada povukle avgusta 2021.

Naime, višegodišnji neuspesi podstakli su Donalda Trampa da se 2017 godine sastane sa Erikom Prinsom, osnivačem kompanije „Akademi", koja okuplja bivše vojne specijalce svih rodova i službi armije SAD. Prins je izneo plan da rat u Avganistanu treba privatizovati i da će unajmljivanje privatnika koštati daleko manje nego angažman složene vojne mašinerije, koja godišnje troši 80 milijardi dolara budžetskog novca. Privatizacija rata sa uštedom od čak 70 milijardi dolara odmah je zainteresovala američkog predsednika. Trampa je posebno frustriralo što oko 8.400 američkih vojnika obučava avganistanske snage bezbednosti, ali nijedan od njih ne učestvuje direktno u borbenim operacijama. Zato se i oduševio Prinsovim predlogom, za koji je bio prilično zagrejan i Trampov nekadašnji glavni strateg Stiv Benon.

Prins je istakao da se mora rešiti problem viška nepotrebnih ljudi. Trenutno u Avganistanu boravi 23.000 pripadnika multinacionalnih snaga, od čega je 15.000 američkih i 8.000 vojnika ostalih članica NATO-a. Takođe, Ministarstvo odbrane u Avganistanu ima 27.000 ugovorača i podugovorača angažovanih po raznim osnovama. Prins planira angažovanje najviše 6.000 ugovorača, od kojih će 60 odsto biti iz redova bivših pripadnika specijalnih jedinica, dok će 40 procenata dolaziti iz ostalih NATO zemalja. Kao drugu stavku naglasio je da treba ukinuti NATO misije i dodao da oko njegovog plana nema diskusije i da će njegove trupe zameniti trupe Alijanse. Treći predlog se odnosi na komandu i upravljanje. Oko 2.000 od ukupno 6.000 ugovorača biće spremno da zameni američke vojne komandante. Prins je podvukao i da nema rotacije, odnosno da angažovani ugovorači neće biti rotirani po standardnoj proceduri kao vojnici i da će dugo ostati na terenu, minimum tri godine. Kad je reč o privatnom ratnom vazduhoplovstvu, od angažovanih 2.000 pripadnika, deo će biti obučen za izvođenje borbenih misija korišćenjem privatnih borbenih aviona, helikoptera za prevoz i medicinsku evakuaciju - glasio je Prinsov plan, uz koji je priložen i cenovnik. Prema ovom predlogu, cena vojne operacije iznosila bi 5,5 milijardi dolara. Oko 3,5 milijardi bilo bi izdvajano za letelice, baze, logistiku i poljske bolnice, a dve milijarde za izvođenje specijalne operacije. Troškovi obuke bi iznosili 10 milijardi dolara godišnje, dok cena koju Pentagon plaća iznosi oko 40 milijardi dolara. Prins je naveo da će, ako dobije posao i podršku Trampa, od obučenih Avganistanaca formirati borbene bataljone širom zemlje, sopstveno vazduhoplovstvo, koje će se baviti medicinskom evakuacijom, vatrenom podrškom trupama na terenu i brzim prebacivanjem snaga. Inače, Prins je naveo da će njegovi ljudi nositi avganistanske uniforme, a piloti isključivo operisati uz dozvolu avganistanske vlade.

- Nama je potrebno samo 90 aviona, borbenih, transportnih i helikoptera za medicinsku evakuaciju. Mi poznajemo uslove tamo, čak 26 mojih helikoptera tamo trenutno leti. Imamo i serijske brojeve aviona koje želimo da kupimo - rekao je Prins jednom prilikom.

Naravno sve je ostalo mrtvo slovo na papiru. SAD su se povukle iz Avganistana, a ova ideja nije završila. Da li će to tako ostati i slučaju Putina i Prigožina pokazaće period koji sledi.

Kurir.rs/Andrej Mlakar