SUDAR GUSENIČARA ZAPADA I ISTOKA NA POLJIMA UKRAJINE: Čelindžer 2 i Leopard 2 protiv T-90M i T-80 BVM

Američki general Don A. Steri koji je jedan od kreatora vazdušno-kopnene bitke koja je trebala da se odigra u Evropi sredinom 1980 tih godina između tenkova NATO pakta i Varšavskog ugovora u Zapadnoj Nemačkoj. Naravno bitka se nikad nije odigrala, doktrina je proverena nad Irakom u operaciji Pustinjska oluja.

Međutim za sad neće kako je navedeno u tim tenkovima (misli se na zapadne) biti posada iz članica NATO, nego ukrajinski vojnici od kojih su neki služili ili bili deo Sovjetske armije protiv Rusa i ruskih oficira .

Istina za sad nema neke masovne isporuke zapadnih tenkova Kijevu. Većinom su to kontingeti veličine ojačane čete, jer i sama Evropa nema dovoljno operativnih tenkova. Naime, Britanci u svom naoružanju imaju samo 227 tenkova Čelindžer 2, Nemci oko 400 Leoparda. Ono što je interesantno Leoparde Ukrajincima spremni su da daju Holanđani, Finci, Danci, Španci, ali ima jedna klauzula svi moraju dobiti blagoslov Berlina, koga za sad nema. I proizvođač nemačkih tenkova Leopard 2 Rajnmetal navodi da i da se da blagoslov ne bi Ukrajini mogli da isporuče 22 tenka Leopard 2 sa svojih stokova, kao i Leopard 1 kojih imaju 88 komada. Francuze već po Tviteru prozivaju, kao i Italijane što oni ne daju Ukraji i tekove Leklerk i Ariete.

Dok se Zapad proziva, jedni zadržani drugi nude svu tehniku svojih vojski, Rusi oprezno na front, ali i na granicu Rusije i Ukrajine, kao i Belorusije i Ukrajine dopremaju modernizovane tenkove T-90 Proriv 3, T-90 BVM i T-72B3M. Uralmašin vagon zavod radi punom parom, pa i oni tenkovi namenjeni za izvoz idu na front.

Čelični džinovi istoka i zapada

Leopard 2

U pitanju je jedan od najsavremenijih tenkova, koji ima seriju modernizacija od A4 do A7+.Smatra se jednim od najuspešnijih izvoznih produkata nemačke vojne inustrije. Tenk se nalazi skoro u većini članica NATO, a poseduju ga i dve zemlje koje pretenduju na članstvo Finska i Švedska. Tenk je napravljen kao odgovor na pretnju sovjetskih tenkova. U naoružanje Bundesvera ušao je 1979. godine.

Namena: borba protiv tenkova i drugih oklopnih sredstava. Posada: 4 člana komandir, nišandžija, vozač i poslužilac. Performanse: težina 62,5 do 65,7 tona u zavisnosti od dodatnog oklopa na tenku, dužina 7,8 m, širina 3,42 m, visina 2,25 m.

Oklop; pancirni čelik zavarene konstrukcije u prednjem delu kupole višeslojni. Dodatni oklop se dograđuje modulima kompzitne zaštite. Tenk obezebeđuje zaštitu od kumulativnih projektila ekvivalent zaštite 700 mm RHA i potkalibarnih projektila od 400 do 600 mm RHA. Pogon: 12 cilnidrični turboprehranjivani višegorivni dizel motor MTU MB833 maksimalne snage 1.104kW. Maksimalna brzina kretanja 70 km/h, a uatonomija kretanja 550 km sa 1.200 l goriva. Transmisija hidromehanička.

Naoružanje top kalibra 120 mm glatke cevi stabilisan u obe ravni, Top se puni ručno, a iz njega se ispaljuju potaklibarne granate DM-33 i DM-43 i kumulativni projektili koji na daljinama od 2.000 m probijaju 560 do 700 mm debeo oklop. Borbeni komplet je 42 granate. Sa topom je spregnut mitraljez kalibra 7,62 mm, a na bokovima du sa svake strane 2x8 bacača dimnih kutija. Upravljanje kupolom i topom je električno. U tenku je ugrađen sistem za upravljanje vatrom FLT-2 koji ima integrisanu termalnu kameru, nišansku spravu EMS-15, panoramsku nišansku spravu PERIR R-17A1, laserski daljinomer CE 628, balistički računar, stabilizator topa, sistem za komandovanje, kontrolu i komunikaciju VECTRONICS. Sliku iz TV kamere preuzima komandir. Nišandžija ima pomoćnu nišansku - optičku spravu FERO-718. Tnek ima ugrađen i hunterklier za odbranu od elektronskog zračenja u slučaju napada sa IC raketama odnosno registraciju laserskog ili radarskog ozračenja prilikom neprijateljskog osmatranja tenka. Nedostatak tenka: osetljivost bočne strane, prednje i od polovine kupole prema motoru.

Čelindžer 2

Tenk je razvijan u periodu od 1984-1988 godine kao modernizacija tenka Čelindžer 1. Dugotrajno opitovanje završeno je sredinom 1990 tih i tenk je 1998 ušao u operativno naoružanje britanske vojske pod imenom Čelindžer 2. Smatraju ga tenkom treće posleratne generacije i smatra se jednim od najkavlitetnijih tenkova. Vozač tenka nalazi se napred, borbeno odeljenje koji čine komandir i nišandžija i poslužilac se nalazi na sredini, a motorno-transmisiono odeljenje pozadi. Tenk ima osnovnu masu 62,5 tona, sa dodatnim oklopom ona se penje na čak 66 tona zbog čega spada u najteže tenkove na svetu. Tenk ima top kalibra 120 mm sa izolučenom cevi L30E4. Tenkovska cev izrađena je od legiranog čelika i hromirana iznutra. Zatvrač cevi je klizni i dvodelni. Cev ima barutnu komoru, puni se ručno, a kupolom i topom se upravlja električno. Za tenk je razvijeno nekoliko projektila: potkalibarni, pacirni protivoklopni, razorni protivoklopni i projektil sa plasičnim eskplozivom. Tenk poseduje i projektile sa jezgrom od osiromašenog uranijuma CHARM-1 CHARM -3 koji probijaju svaki oklop na daljinama do 2.000 m. Borebni komplet na tenku je 56 projektila. Pomoćno naoružanje su dva mitraljeza kalibra 7,62 mm. Na krovu kupole sa svak strane ugrađeni su bacači dimnih kutija 2x5. Tenk ima jedinstveni balistički računar MILSTD 1553 koji povezuje sistem naoružanja i pogon tenka. Sistem za upravljanje vatrom EFCS 600 je jednostavan za rukovanje, troši malu količinu energije. Stabilisan u obe ravni i sastoji se od ekeltričnih uređaja za upravljanje kupolom i topom, elektrobalističkog ralunara CDC. Nišanska sprava je panoramska dnevno-noćna stabilisana u obe ravni. Termovizija povezana sa monitorom kod komandira. U noćno modu moguće merenje laserom. Nišanska sprava omogućava komandiru otirkvanje ciljeva kad tenk stoji na daljinama od 2.200 do 4.000 m a u pokretu 1.500 m. Tenk pokreće 12-cilndrični četvorotaktni turboprehranjivani dizel motor Perkins CV12TC, maksimalne snage 860kW. Autonomija kretnaja je 650 km brzina 56 km/h.

Tenk ima oklopnu zaštitu 1.000 mm homogenog čeličnog oklopa. Osnovni oklop napravljen je od zavarenih pancirnih ploča sa kompozitom od Čobahama. Napred je postavljen višeslojni oklop. Dodatnu čini i ERA. Tenk poseduje i NHB zaštitu, protivpožarni aparat, klima uređaj za hlađenje i grejanje, bacaće dimnih kutija-

Posada broji 4 člana. Dužina tenka je 8,3 m, Visina 2,5 m.

Tenk T-90M „PRORIV-3“

Tenk je javnosti prvi put prikazan na Dan tenkista 9. septembra 2016. godine u sklopu promocije projekta pod nazivom „PRORIV -3“, odnosno „Proboj“, sa kojim se označava proces modernizacije oklopnih jednica ruske vojske. Tad je saopšteno da će 400 tenkova T-90 u verziji A biti modernizovano u verziju M. Projekat modernizacije obuhvatio je novi top, elektroniku, oklopnu zaštitu kako pasivnu, tako i aktivnu, pa je tenk sa 46 tona dostigao posle modernizacije težinu skoro od 50 tona. Uprkos tome ovaj tenk je lakši i od Nemačkog Leoparda 2, američkog Abramsa M1 A2/SEP, Francuskog Leklerka….

Stručnjaci iz konstruktorskog biroa Transmaš na tenk su ugradili novi top 2A82-1M ugrađen i na novi ruski tenk Armata, Međutim neki poznavaoci tenkova tvrde da se radi o novom topu jer ima odvodnik barutnih gasova, koji Armata nema. Tenk ima komplet od 45 granata,, ugrađena je protiv oklopna laserski vođena raketa „refleks M“ koja može da uništi protivnički tenk na daljini od 5 kilometara. Raketa probija debljinu oklopa do 1.200 mm.

Oklopna zaštita

Tenk je dobio i sistem aktivne zaštite, koji je ugrađen na tenk armata „afganit“ i “ malahit“. Kao pasivnu zaštitu tenk je dobio modlularni dodatni oklop „relikt“, koji smanjuje probojnost potaklibarnih projektila za 40 posto, a prodor i ubojnost kumulativnih i do 70 posto. Debljina dodatnog oklopa kreće se u zavisnosti gde je postavljen od 450-950 mm s tim da je najveća koncentracija na čelu i na boku tenka. Sa osnovnim oklopm i dodatnim debljina oklopa modernizovanog tenka kreće se oko 1.500 mm. Po prvi put T-90M dobio je i viseću mrežu za zaštitu od prodora kumulativnih projektila, a iskustva iz Sirije ukazala su da je najveći broj pogodaka u tenk bio upravo na spoju tela i kupole tenka.

Tenk je dobio i novu municiju potaklibarna probija debljinu oklopa 900 mm.

Posada u unutrašnjosti dobila je zaštitu od kelvara što umanjuje prodor projektila u tenk i sprečava smrt posade ili je svodi na minimum.Tenk je opremljen i sa elementima radioelektonskog ometanja što smanjuju lokatorima brzu detekciju tenka.

Od dodatnog naoružanja tenk ima dva mitraljeza kalibra 7,62 mm PKT-M i jedan 12,7 mm u sastavu daljinske upravljive borbene stanice „KORD MT“

Od dodatne opreme tenk ima novi SUV, laserski daljinomer bezbedan za oči nišandžije i laserski emiter za protivoklopne rakete. Nišandžija ima nišansku spravu sa termovizijskim kanalom nove generacije, TV kanalom CCDL i pomoćnu nišansku spravu za dnevne uslove.

Značajan segment izmene urađen je u zaštiti projektila u obrtnom transporteru automatskog punjača, razmeštaju goriva. Tenk ima ugrađene ometače protivtenkovskih mina i IED mina. Pod tenka u odnosu na T 90 je ojačan dodatnom čeličnom pločom s čime se smanjuje ili ublažava opasnost od eksplozije protivtenkovske mine.

Pogon

U tenk je ugrađen jači dizel motor jačine 1.130KS koji omogućava da tenk postigne brzinu od 50 kilometara na čas. Maksimalni radijus kretanja je do 550 kilometara. Transmisija je automatska, a vozač tenkom upravlja uz pomoć volana a ne poluga. Tenk ima ugrađen i uređaj za praćenje rada svih električnih sklopova u tenku kako bi navreme uočio kvarove ili otkaze pojedinih sistema. Tenk imam sistem za klimatizaciju i grejanje, kao i novu NHB taštitu, uređaj za trenutnu detekciju i gašenje požara.

Posada tenka ima pancirne radne kombinezone tipa „Ratnik“.

T-80BVM

O modernizovanom tenku T -80 za koji se govorilo da će biti potpuno povučeni iz jedinica ruske vojske čulo se ponovo septembra 2017. godine kada je saopšteno da je čuvena Tamanska tenkovska divizija koja je stacionirana u okolini Moskve dobila prve modernizovane tenkove T-80BVM. Otukda se odlučilo tenkove T-80 ponovo aktivirati i modernizovati nije sasvim ostalo razjašenjeno i zašto se odustalo od zamene sa armatom i tenkovima T-90 i T-72B3.

O tenku T-80 je skoro sve rečeno, ukratko ćemo spomenuti da je generacijski u istoj ravni kao američki abrams. Postao je poznat po tome što postoji verzija sa gasnom turbinom, ali i dizel motorom. Tenkovi su smatrani kad su se pojavili da trebaju biti prvi koji će se sukobiti sa oklopnim jednicama NATO pakta zato su sovjetske jednice na zapadu i u Istočnoj Nemačkoj primile prve ove tenkove. Raspad SSSR-a bila je neslavna za ovaj tenk više se proslavio u neuspelom puču u Moskvi 1991, gađao je Beli Dom u puču protiv Jeljcina oktobra 1993. i Prvom čečnskom ratu gde se pokazao katastrofalno i gde su stotine ovih tenkova bile uništene. Ispostaviće se ne zbog njegovog lošeg kvalitea, već više zbog demotivisane i loše obučene posade, i pogrešne taktike upotrebe. Pojavom armate smatralo se da je odzvonilo i T-80, ali odluka je promenjena a kad se pojavio isto na vežbi Zapad 2017 NATO planeri su digli halabuku zbog ovog tenka.

Projekat PRORIV 3 za modernizaciju tenka T-80BVM sadrži savremeni nišanski sistem "sosna-u", višekanalni sistem za osmatranje sa laserskim daljinomerom, termovizijsku nišansku spravu i sistem za automatsko praćenje cilja. Sistem "Sosna-U" ima domet od 50 do 7.500 metara.

Tenk je dobio modifikovanu gasnu turbinu jačine 1.250 Konjskih snaga koju proizvodi Zavod Klimov. Moto ima znatno smanjenu potrošnju goriva i mogućnos normalnog starta na ekstremno niskim temperaturama poput onih koje vladaju u Sibiru i na Arktiku. Zato neki smatraju i da ovi tenkovi će biti poslati upravo na Arktik s čime če Rusija potvrditi svoju vojnu moć na ovom strateški važnom području.

Tenk T-80BVM dobio je novu zaštitu. Dodatni pasivni oklop relikt. Sa bočne strane tenk je zaštićen gumenim zavesama sa ugrađenim oklopnim pločama, a sazdnji deo tenka i motor kao i kod T-90M zaštićen je metalnim kavezom za zaštitu od delovanja protioklopnih ručnih bacača.

Tenk ima top kalibra 125 mm iz koga se može ispaljivati laserski vođena raketa 9M119M refleks dometa 5.000 m. U tenku je obezbeđen smeštaj 45 granata, od kojih se 28 nalazi u obrtnom transporteru ispod automatskog punjača topa. Od pomoćnog naoružanja ostao je spregnuti mitraljez PKT kalibra 7,62 mm sa 1.250 metaka i protivavionski mitraljez na kupli NSVT kalibra 12,7 mm sa 300 metaka.. Tenk se modernizuje u Omsku gde se nekada i proizvodila ova vrsta tenka. Od 2018 otpočeo proces preoružavanja arktičkih tenkovskih formacija koje se nalaze u sastavu Severne flote.

T-72B3M

Na ovogodišnjoj paradi prikazan je i čuveni T-72 u verziji B3M, koji se negde označava i kao B4. Ova poslednja modifikacija je jedna od najboljih koja je takođe nastala na osnovu upotrebe ovog tenka u Siriji, gde su starije verzije tenka b3 poslate snagama Bašara al Asada u ratu protiv džihadista. Modifikaciju ovog tenka u verziju B3M ivršio je proizvošač Uralvagonzavod u Nižnjem Tagilu u Sibiru.

Javnosti je tenk prikazan 2014 za vreme Tenkovskog biatlona na poligonu Alabino u Podmoskovlju 2014. godine. Prve modernizovane tenkove T-72 u verziji B3M dobio je Zapadni vojni okrug. Kada se gleda spolja sve je identično kao kod starijih verzija tenka T-72 sa vozačem napred, borbenim odljenjem u sredini pogonskim iza. Posada je ostala nepromenjena tročlana, vozač, komandiri nišandžija. Od modifikacija tenk ima novu cev 2A46M5 kalibra 125 mm sposoba da se iz nje ispaljuje čitav niz granata od potaklibarnih do kumulativnih kao i lasesrski vođene protivtenkovske rakete "Refleks". Tenk je opremljen novim sistemom za upravljanje vatrom, radio stanicom za šifrovani digitalni prenos glasa i podataka. Opremom za šnorkel vožnju za savlađivanje manjih dubina.

Tenk je dobio isto dodatni oklop tipa relikt, kao i sistema aktivne zaštite "Arena E"

Tenkovski motor je dobio novi sistem hlađenja i prečišćivač vazduha ugradnom novh filtera što mu omogućava korištenje i u ekstremno visokim ili na niskim temperaturama. Transmisija je automatska .

Kurir.rs/A.Mlakar

Bonus video: