32. GODINE OD POČETKA OPERACIJE PUSTINJSKA OLUJA: Ulimativna demonstracija sile protiv Iraka! Sadam je naredio lansiranje skadova

Pre tačno 32 godine u ranim jutarnjim časovima počela je Operacija Pustinjska oluja, ultimativna demonstracija sile SAD, Velike Britanije, Francuske i ostalih saveznika protiv tadašnjeg iračkog lidera Sadama Huseina koji je svrgnut 2003. godine u operaciji Iračka Sloboda.

Ovim iznenadnim udarom „Task force Normandy“ stvoren je koridor od nekih 20 milja (oko 40 kilometara) u dubinu iračke teritorije kroz koji su prvi prošli taktički bomabrderi F-117A „Night hawk“, i borbeni avioni F-15 i F-16 koji su napali unapred snimljene i locirane položaje iračke PVO u okolini Bagdada.

U prvim minutima posle ovog napada stotine aviona kroz napravljeni koridor ušlo je u Irak i započeli seriju vazdušnih udara na položaje iračke avijacije i PVO.

Ubrzo nad Bagdadom pojavili su se i bombarderi F 117A, kao i krstareće rakete lasnirane sa brodova i podmornica koje su padale po zadatim ciljevima. Takođe u isto vreme avioni F-117A su izbacili i prve bombe na centre PVO u južnom i zapadnom Iraku.

U prvim minutima rata uništen je bio ili paralisan veći deo iračkih raketnih jednica, kao i komandnih mesta, što je stvorilo prostor za uništenje iračkih jednica u Kuvajtu kao i jedinica Republikanske garde, a u narednim danima na udaru se našla i civilna infrastruktura.

S druge strane u znak osvete Sadam Husein naredio je napad balističkim raketama na Izrael. Sa fiksnih i mobilinih lansera na zapadu Iraka ispaljeni su modifikovani skadovi Al Abas 900 km i Al Husein 630 km dometa.

Tadašnji irački predsednik Sadam Husein pokušao je da sa provokacijama ispaljivanjem modifikovanih balističkih raketa Al Hussein i Al Abas uvuče Izrael u otvorenu konfrontaciju i time sruši koaliciju koja je na čelu sa SAD pokrenula rat protiv ove države. Mogućnost upotrebe bojevih glava punjenih hemijskim ili biološkim oružjem, koja je svakodnevno preko medija zasipala stanoviništvo u Izraelu stvorilo je ogromni psihološki pritisak, jer je Irak dolivao ulje na vatru pretnjama napada na civilne ciljeve u Izraelu. Napadom koalicionih snaga 17 / 18. januar 1991. Irak je u znak odmazde počeo lansiranje raketa Skad na Izrael.

Za vreme trajanja Pustinjske oluje ukupno je lansirano 39 raketa Skad usmerenih na dva važna industrijska centra Izraela, Tel Aviv i Haifu, a nekoliko raketa palo je i na južni deo Samarie, ali i Dimone gde se nalazi jedan od najvećih nukelarnih reaktora na Bliskom istoku. Posleratnom analizom utvrđeno je da su samo dve osobe nastradale direktno od balističkih raketa, dok je veliki broj pojedinica doživeo, zbog stresa srčani udar, nekoliko ih je umrlo zbog nepravilne upotrebe "gas maski". Povređenih je bilo 229, a čak 225 je nepravilno koristilo lekove i vakcine za zaštitu od hemijskog oružja što je izazvalo zdravstvene komplikacije. Materijalna šteta prema popisu pokazala je da su Skadovi oštetili ili uništili 332 kuće, čak 6.142 stana, 23 javne zgrade, 200 trgovina i 50 automobila. Napadi sa vojne tačke gledišta pokazali su mane američkog PVO sistema Patriot koji je iz Nemačke i Holandije prebačen da zaštiti Izrael od modifikovanih Skadova.

Izraelci su bili svesni da kod delovanja raketa Patriot nije bila u pitanju raketa presretač MIM (missile intercept missile), čak i lomljava Al Huseina, već to što presretač nije išao direktno na bojevu glavu već ka najtoplijem delu motoru kog je uništavao, dok je bojeva glava padala, kao i delovi rakete na naseljeno mesto.

Kurir.ras/Andrej Mlakar