"PUTIN SE PONAŠA KAO SLOBODAN MILOŠEVIĆ, ON JE RATNI ZLOČINAC": Karla Del Ponte otkrila da li rat u Ukrajini smatra GENOCIDOM

Nakon što je bila glavni tužilac u dva međunarodna krivična suda, za Ruandu i bivšu Jugoslaviju, Karla Del Ponte je postala švajcarski ambasador u Paragvaju i Argentini. Godine 2008. objavila je svoje memoare "Lov: ja i ratni zločinci". Knjiga je u to vreme izazvala kontroverzu zbog optužbi u knjizi da su militanti kosovskih Albanaca trgovali organima srpskih zatvorenika, prenosi Swissinfo.ch.

Naravno, najvažniji zločin za koji bi mogao biti optužen je zločin agresije (zločin koji su počinili država ili pojedinci u oružanom sukobu protiv suverene države). Ovo je zločin koji MKS ne može da sudi [jer Rusija nije potpisala Rimski statut, koji definiše ovaj zločin]. Tako da bi međunarodna zajednica morala da osnuje poseban tribunal. O tome se još uvek raspravlja na međunarodnom nivou i još uvek nije postignut dogovor.

SWI: Ukrajina je već počela da isprobava ljude na svom tlu. Ako istrage MKS-a dovedu do optužbi, da li bi bilo moguće paralelno suđenje u MKS-u, kao što je bio slučaj na primer za suđenje ratnim zločincima u bivšoj Jugoslaviji?

KDP: Naravno, bilo bi moguće da MKS počne da izdaje naloge za hapšenje. Ukrajina bi se bavila manjim zločinima, mada to ne znači i manje teškim zločinima. Istovremeno, Međunarodni krivični sud bi vodio istrage o zločinima koje su počinili visoki ruski politički i vojni zvaničnici.

SWI: Možemo li Putina nazvati ratnim zločincem?

KDP: On je ratni zločinac, da, svakako. Vidim analogije sa Slobodanom Miloševićem. Kada Putin naziva Ukrajince teroristima dok se hvali da se sam bori protiv terorizma, to je potpuno ista terminologija koju je Milošević koristio u to vreme [1990-ih].

SWI: Političari su izbegavali da koriste termin genocid da opišu ubijanje Ukrajinaca od strane ruske vojske. Šta mislite zašto pokazuju tu uzdržanost?

KDP: Zato što postoji vrlo precizna definicija za reč "genocid" i politički se mnogi ljudi ne usuđuju da je koriste. Međunarodno pravo je veoma specifično u vezi sa ovim: [za genocid] morate pokazati nameru i volju. I veoma je složeno istražiti. Ni ja ne bih koristila ove termine [za rat u Ukrajini]. To mi se čini ispravno.

SWI: Možemo li reći da se dešavaju ratni zločini i zločini protiv čovečnosti?

KDP: Dešavaju se, to je jasno. Ali opet, ne bih rekla genocid. To bi zahtevalo mnogo detaljniju istragu.

SWI: Kako uhapsiti osumnjičenog ratnog zločinca? Da li bi ruska država morala da sarađuje ili bi prvo trebalo da dođe do promene režima?

KDP: Mnogi uslovi bi morali biti ispunjeni. Pre svega, morao bi biti mir. Rat mora da se završi – pravda može da ide napred paralelno sa mirovnim procesom. Ali sama pravda takođe može promovisati mir. Uzmite šta se desilo u bivšoj Jugoslaviji sa Miloševićem: on je još uvek bio predsednik kada su se vodili mirovni pregovori [u Rambujeu, Francuska]. Ali on nije bio tamo. Zašto ne? Zato što je znao da je pod međunarodnom istragom i da bi za njim mogla biti raspisana poternica. Nije znao da li postoji ili ne, ali je znao da postoji rizik. Dakle, bilo je jasno da je istraga protiv Miloševića olakšala razgovore za mirovni sporazum.

SWI: Ukrajina traži poseban tribunal za suđenje Rusiji za zločin agresije. Zašto Ukrajinci žele da se formira ovaj tribunal? Zašto im je to važno?

KDP: Zato što je zločin agresije već dokazan i ne zahteva nikakve dokaze osim onoga što već imamo. Ovo je zločin za koji je odgovoran Putin. U svojim govorima priznao je da je komandant vojske i da je upravo on vodio agresiju na Ukrajinu.

SWI: Mislite li da će društveni mediji i brojna svedočanstva koja su već prikupljena olakšati sadašnje i buduće istrage?

KDP: Društveni mediji su posebno važni za prikupljanje dokaza o zločinima i pomoći će da se utvrdi koja je vojna jedinica odgovorna za njih. Onda možemo da se vratimo i saznamo ko su bili najviši politički i vojni zvaničnici. Ali saradnja ukrajinske vlade sa pravosuđem bi [takođe] olakšala svaku istragu ratnih zločina počinjenih u Ukrajini. U bivšoj Jugoslaviji nismo imali nikakvu saradnju od državnih vlasti, što je otežavalo prikupljanje dokaza.

SWI: Šta vas je najviše šokiralo u ovom ratu?

KDP: Masovne grobnice. Ovo je nešto nezamislivo. Masovne grobnice znače da su sve civilne žrtve sahranjene zajedno. I biće teško izvući ih. Morate da izvršite preglede, obdukcije, DNK analizu i utvrdite da li su bili civili ili vojska. Mnoge od ovih žrtava su sahranjene sa ličnim kartama, što naravno olakšava njihovu identifikaciju. U ovom ratu najviše su stradali civili.

SWI: Ruska propaganda bi da navede ljude da veruju da su ove masovne grobnice napravile same ukrajinske vlasti. Kakva je tvoja reakcija na ovo?

KDP: Rekla bih da će svaka istraga vrlo, vrlo brzo razotkriti ove verzije događaja. Ako izvršite ozbiljnu istragu, neće biti sumnje ko je počinilac. Potrebno je samo da identifikujete žrtvu da biste ovo razumeli. Identifikacija žrtava je prvi korak u svakoj istrazi.

SWI: Nezavisna međunarodna istražna komisija Ujedinjenih nacija za Ukrajinu pronašla je dokaze o pogubljenjima, silovanju, mučenju i ubistvima – uključujući i decu – u Buči, Mariupolju, Odesi i još oko 30 ukrajinskih gradova. Koje telo treba da sudi za ove zločine – MKS?

KDP: Pre svega, ukrajinski tužilac treba da preuzme istragu. Koliko ja znam, Ukrajinci su ovo već uradili. Čula sam da je ukrajinski sud već osudio ruskog vojnika, ali ovo je naravno samo prvi korak. MKS bi trebalo da bude u stanju da brzo istražuje. Najbolje rešenje bi bilo da se uspostavi poseban tribunal za zločine počinjene u Ukrajini. Ali ovakve stvari je teško postići zbog ruskog prava veta u Savetu bezbednosti UN.

SWI: Ako bi takav tribunal bio formiran, veto Kine i Rusije u Savetu bezbednosti je neizbežan. Zar ne bi trebalo da preispitamo ceo sistem UN i nađemo druga rešenja?

KDP: Da, naravno, ali nažalost to trenutno nije moguće. Radi se o ključnoj instituciji koja je bila i ostaje važna, ali koja u sadašnjoj situaciji ima vrlo malu moć.

SWI: 2020. godine ruski disident Aleksej Navaljni je tvrdio da je jedna od njegovih istraga pokazala da je bivši švajcarski državni tužilac Mihael Lauber primao poklone od Rusa. Zauzvrat, on nije otvorio istrage o optužbama za pranje novca od strane ruskih zvaničnika preko švajcarskih banaka...

KDP: Nijedan sudija za prekršaje u Švajcarskoj ne bi dozvolio da bude korumpiran, i znam o čemu govorim. Poznajem okruženje, poznajem svoje kolege, [i] poznajem sistem. Ne, nema slučajeva korupcije švajcarskih sudija, rekla je Karla Del Ponte.

(Kurir.rs/Swissinfo.ch)