Istina u vezi sa tenkovima koji se šalju u Ukrajinu je da NATO i njegovi saveznici čine Ukrajinu slabijom a ne jačom time što ih snabdevaju vojnim sistemima i suviše komplikovanim za rukovanje i izuzetno teškim za održavanje, smatra bivši američki obaveštajac Skot Riter.

Odluka da se Ukrajini isporuče glavni borbeni tenkovi Zapada je bukvalno samoubilački potez. Oni koji tvrde da brinu o interesima Ukrajine treba da revidiraju tu odluku pre nego što bude kasno, ističe Riter.

Riter objašnjava da moderni tenkovi daju svoj maksimum kada deluju u timu, odnosno kada imaju podršku pešadije, artiljerije i aviona. U takvim uslovima, posebno kada su timovi dobro obučeni za neposredne borbene aktivnosti tenk je nezamenljiv. Ali, ako deluje izolovano onda je tenk jednostavno skup mobilni mrtvački kovčeg.

Riter u autorskom članku za Sputnjik internešenel govori o praktičnim aspektima odluke da se Kijevu pošalju tenkovi, odnosno da li se time podiže vojni potencijal Ukrajine.

Obuka

Potrebne su 22 nedelje za obuku posade za američki tenk M1 „abrams“, a ta obuka vojnicima daje samo osnovne veštine. Stvarno operativno iskustvo stiče se kroz nekoliko meseci, ako ne i godina, dodatne obuke ne samo na tom sistemu, nego i kao deo analogno obučenog tima.

Prosto govoreći čak i ukrajinska tenkovska posada koja zna da upravlja tenkovima T-72 i T-64 iz sovjetskog doba ne može odmah da se prebaci na zapadni borbeni tenk.

celendzer2epa01-epa.jpg
EPA Sascha Steinbach 

Pre svega, tenk sovjetske epohe ima tri člana posade s obzirom na mehanizam automatskog punjenja, dok zapadni tenkovi imaju četiri člana jer se punjenje vrši ručno. Adaptiranje na takvu dinamiku zahteva i vreme i sveobuhvatnu obuku.

Obuka je skupa. NATO je trenutno osigurao isporuke Ukrajini tri vrte tenkova: britanskih „čelindžera“, nemačkih „leoparda 2“ i američkih M1A2.

Ne postoji unificirana obuka, svaki tenk zahteva sopstvenu obuku koja se ne može direktno preneti na drugi sistem, ističe Riter.

Decentralizovani proces obuke samo doprinosi neefikasnosti i stvara raskorak u rezultatima – jedna posada neće biti kao neka druga što u borbama gde jedinice treba da budu međusobno zamenjive vodi ka fatalnim ishodima.

Ti problemi će se samo još više produbiti zbog toga što će akcenat biti stavljen na brze rezultate. Realnost je takva da bilo kakvi nastavni programi koje su razradile zemlje koje obezbeđuju tenkove neće biti dovoljni za realizaciju zadataka, usled čega će loše obučene posade koristiti izuzetno složene sisteme naoružanja u najopasnijoj sredini za tenk – suočeni sa ruskom vojskom opremljenom da uništava te iste tenkove, navodi Riter.

Logistička održivost

Tenkovi s tehnički najizazovnije naoružanje na modernom ratištu.Oni se stalno kvare posebno ako se ne održavaju na odgovarajući način. Kada je reč o tenkovima M1 „abrams“ za jedan sat na terenu potrebno je tri sata održavanja, a problem se samo usložnjava kada dođe do borbi.

U uobičajenim situacijama oklopna jedinica ima ekipe koje mogu da reše sve manje probleme i kvarove zbog kojih tenk može da ispadne iz stroja.

profimedia0262566517.jpg
Hannu Mononen / Alamy / Alamy / Profimedia 

Imajući u vidu šta je sve potrebno za obuku visokokvalifikovanih mehaničara tog ranga malo je verovatno da će Ukrajini biti pružena takva tehnička podrška, konstatuje Riter.

To znači da će tenkovi koji budu isporučen Ukrajini morati da se vrate u NATO zemlje za svaku važniju popravku.

Odnosno zapadni tenkovi će tokom operativne primene u Ukrajini u nekom momentu ispasti iz stroja a to znači da će ukupan broj tenkova dostupnih Ukrajini biti znatno manje od broja isporučenih, zaključuje Riter.

Kurir.rs/Sputnjik