SAD su obezbedile četiri dodatne vojne baze na Filipinima - pristup ključnom delu teritorije koja može da omogući neposredno nadgledanje Kineza u Južnom kineskom moru i oko Tajvana, piše BBC.

Ovim sporazumom, Vašington je ostvario luk koji se proteže od Južne Koreje i Japana na severu do Australije na jugu.

Karika koja je nedostajala bili su Filipini, koji se graniče sa dva najveća potencijalna žarišta - Tajvanom i Južnokineskim morem.

11278252.jpg
EPA-EFE/JOEAL CALUPITAN/POOL 

Dogovor, koji delimično preokreće odlazak SAD iz njihove bivše kolonije pre više od 30 godina, nije mala stvar.

„U Južnom kineskom moru ne postoji nepredviđen slučaj koji ne zahteva pristup Filipinima“, kaže Gregori Bi Poling, direktor programa za jugoistočnu Aziju u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

SAD su već imale ograničen pristup pet lokacija prema Sporazumu o poboljšanoj odbrambenoj saradnji (EDCA) – a prišireni pristup, prema saopštenju Vašingtona, „omogućiće bržu podršku humanitarnim i klimatskim katastrofama na Filipinima, i odgovoriti na druge zajedničke izazove“, što je verovatno prikrivena referenca suprotstavljanju Kini u regionu.

Saopštenje je usledilo nakon što se američki ministar odbrane Lojd Ostin sastao u četvrtak u Manili sa predsednikom Filipina Ferdinandom „Bongbongom“ Markosom mlađim.

SAD nisu rekle gde se nalaze nove baze, ali tri od njih bi mogle biti na Luzonu, ostrvu na severnoj ivici Filipina, jedinom velikom komadu zemlje u blizini Tajvana - ako ne računate Kinu.

Kina je kritikovala sporazum , rekavši da „američke akcije eskaliraju regionalne tenzije i podrivaju regionalni mir i stabilnost“.

Ovih dana SAD traže pristup mestima gde „lake i fleksibilne“ operacije koje uključuju snabdevanje i nadzor mogu da se vode po potrebi, a ne bazama u kojima će biti stacioniran veliki broj vojnika.

11278253.jpg
EPA-EFE/JOEAL CALUPITAN/POOL 

Drugim rečima, ovo nije povratak u osamdesete godine prošlog veka, kada su Filipini bili dom za 15.000 američkih vojnika, u dve najveće američke vojne baze u Aziji, u Klark Fildu i obližnjem zalivu Subik.

Sada Kina više nije vojno slaba, i kuca na ulazna vrata Filipina. Manila je posmatrala – užasnuta, ali nemoćna da interveniše – kako je Peking krenuo da ponovo iscrtava mapu Južnog kineskog mora ili Zapadnog Filipinskog mora kako Manila insistira da se zove. Od 2014. Kina je izgradila 10 veštačkih ostrvskih baza, uključujući i jednu na grebenu Mišif, duboko unutar sopstvene ekskluzivne ekonomske zone ili EEZ Filipina.

(Kurir.rs/BBC)