SKANDALI, ŠTRAJKOVI I BROJNA OBEĆANJA: Prvih 100 dana Rišija Sunaka na čelu britanske vlade

Riši Sunak ušao je u Dauning strit broj 10 obećavajući da će smiriti tržišta, zaustaviti skandale i vratiti poverenje i integritet britanskoj politici.

Imenovan za lidera konzervativaca nakon što je plan njegove prethodnice Liz Tras za velika smanjenja poreza izazvao paniku, Sunak je u proteklih tri meseca uspeo da smiri finansijska tržišta i spreči ekonomski krah. Ipak, problemi u Velikoj Britaniji ne jenjavaju, piše Asošiejtid pres.

Kada je u oktobru preuzeo mesto premijera, 42-godišnji Sunak obećao je da će ukrotiti rast inflacije, podstaknći ekonomski rast, ublažiti pritisak na preopterećen zdravstveni sistem i „vratiti integritet u politiku“ nakon višegodišnjih skandala pod bivšim premijerom Borisom Džonsonom, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Međutim, ističe AP, pojedini analitičari smatraju da je teško videti konkretna dostignuća bivšeg šefa britanskog trezora i najmlađeg britanskog lidera u zadnjih 200 godina.

Bruto domaći proizvod i dalje je manji nego što je bio pre pandemije korona virusa, a Međunarodni monetarni fond ove sedmice prognozirao je da će Ujedinjeno Kraljevstvo biti jedina velika ekonomija koja će se ove godine zabeležiti pad, sa smanjenjem od 0,6 posto.

Sunak za to krivi globalne sile – poremećaj pandemije i rusku invaziju Ukrajine. Kritičari kažu da je jedan od razloga Bregzit koji je uzrokovao naglo smanjenje trgovine između Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije (EU).

Bez obzira na uzroke, ističe Asošiejtid pres, Sunak ima malo ekonomskog prostora za manevrisanje naročito jer je Ujedinjeno Kraljevstvo zahvaćeno najvećim talasom štrajkova u posljednjih nekoliko decenija. Medicinske sestre, bolničari, nastavnici, granični službenici i drugi radnici traže povećanje plata kako bi nadoknadili rast troškova života i stres zbog zadržavanja posla u sve trošnijem javnom sektoru.

U međuvremenu, dodaje AP, frakcija unutar Konzervativne stranke zagovara trenutno smanjenje poreza kako bi podstakla rast, uprkos šteti koju je plan bivše premijerke, nazvan „Trussonomics“ naneo pre samo nekoliko meseci. Sunak se opire i radničkim sindikatima i torijevcima koji su za smanjenje poreza.

Ekonomisti kažu da će inflacija u Velikoj Britaniji vjerovatno pasti tokom 2023., što će omogućiti Sunaku da ispuni jedno od svojih ključnih obećanja, dok će ostale ciljeve verovatno biti teži za postići.

Britanski birači se još nisu izjasnili o Sunaku kojeg je, podseća Asošiejtid pres, 357 konzervativnih članova parlamenta izabralo za lidera stranke. Vlada ne mora raspisati nacionalne izbore do kraja 2024. godine, tako da će Sunak možda imati vremena na svojoj strani.

Štrajkovi se nastavljaju

Značajna većina birača ne veruje da Sunak može pobediti na sledećim izborima, ali misle da je bolji premijer od Borisa Džonsona ili Liz Tras, ističe Tajms, čija nova anketa ukazuje da Sunak tek treba da osvoji birače koji su napustili Konzervativnu stranku prethodnih godina.

Sedam od deset (72 posto) anketiranih vjeruje da Sunak neće biti premijer nakon sledećih izbora, dok samo 27 posto smatra da je do sada dobro radio, ističe list i dodaje da je druga anketa, koju je radila kompanija YouGov-a takođe pokazala da birači misle da je Sunak bio bolji premijer od Džonsona.

Osim izazova koji se tiču poboljšanja ekonomije, Sunak će se u narednom periodu suočavati s kontinuiranim štrajkom i nedostatkom osoblja pri Nacionalnj zdravstvenoj službi (NHS). Zdravstveni sistem u Velikoj Britaniji se pogoršao i pre pandemije COVID-19, te će pobojšanje situacije u tom sektoru biti težak i skup zalogaj za britansku vladu.

Što je najvažnije, ističe Tajms, od sada do izbora, milioni pacijenata će verovatno dobiti uslugu ispod standarda i odgovornost za to Sunak neće lako izbeći. Sedamdeset osam posto glasača, trenutno misli da Sunak loše radi na poboljšanju usluga NHS-a, dok 72 odsto smatra da se premijer loše nosi sa štrajkovima u javnom sektoru.

Stotine hiljada nastavnika, državnih službenika i transportnog osoblja najavljuju nastavak štrajka sledeće sedmice, dok radnici Hitne pomoći, fizijatri, univerzitetski predavači i nastavnici ponovo štrajkuju pred kraj meseca. U međuvremenu, ističe Tajms, malo je znakova da odlučnost sindikata slabi ili da javna podrška radnicima javnog sektora u štrajku pada.

Kurir.rs/Nova